Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
Paljenje strnjike, odnosno ostataka useva nakon žetve, danas se uglavnom vezuje za nesavesne poljoprivrednike i zabrane. Međutim, u prošlosti je to bio važan narodni običaj, naročito u brdsko-planinskim selima Levča, gde se svako paljenje radilo uz rituale, zajedništvo i verovanja.
Vatra kao čistač i molitva
U selu Guberevac kod Rekovca, u podnožju planine Juhor, običaj paljenja strnjike bio je vezan za prolećne dane uoči Đurđevdana. Verovalo se da se paljenjem zemlje čisti ne samo od ostataka prošlog roda, već i od svega lošeg što je ostalo „u dubini“. Vatra je imala pročišćavajuću moć, kako za tlo, tako i za ljude.
Pale su se male lomače na krajevima njiva, a svaka je imala svog domaćina. Vatra se raspaljivala u tišini, a kada bi počela da gori, domaćin bi izgovarao tiho:
„Ognje očišćuj, plod nam daruj.“
Nakon toga se iznosila domaća rakija ili vino, a komšije bi dolazile da nazdrave „novom rodu“. Uz pesmu i frulu, vatra se pretvarala u druženje.
Zajedničko paljenje – kolektivna energija sela
U Guberevcu i okolnim selima poput Dragova i Tečića, bilo je važno da se paljenje strnjike ne radi samostalno – već da više domaćinstava zapali vatre istog dana. Verovalo se da tako selo postaje „jedno u ognju“, a zemlja „pamti zajedništvo“.
Običaj je često pratio i prolazak dece između dimova, što se smatralo zaštitom od bolesti. Slično kao kod običaja provlačenja ispod drenovih grana ili kupanja u reci na praznik.
Zašto je običaj nestao
Sa modernizacijom poljoprivrede, pojavom mehanizacije i propisima o zabrani paljenja, ovaj običaj je tiho nestao. Poslednji put je, prema kazivanju meštana, zajedničko paljenje strnjike u Guberevcu održano sredinom 1980-ih.
Danas ga se sećaju samo najstariji, a mlađe generacije retko znaju da je nekada vatra bila društveni, pa i duhovni događaj – a ne samo sredstvo za čišćenje njive.
Mesto običaja u savremenom životu
Iako ne možemo vratiti vreme kada su se seljaci okupljali oko vatre da pevaju i piju domaće vino, možemo sačuvati sećanje na običaj koji je spajao čoveka i zemlju, rad i veru, oganj i pesmu. Paljenje strnjike nekada nije bilo opasnost – bilo je molitva.
Jovan Dučić je odlazio u kuću prijatelja da bi mu zaveo ženu, na kraju joj je napravio i dete koje nikad nije priznao: Pa u 6. deceniji spavao sa klinkom od 19
Jovan Dučić pisao je neverovatne stihove koje i danas dotačinju srca brojnih čitalaca, ali malo ko zna da je imao veoma buran privatni život.
ESAD PAŠA TOPTANI Spašavao SRBE, Albanci ga ubili zbog izdaje
Mnogi ne znaju ko je bio Esad paša Toptani, Albanac koji je zadužio Srbiju u Prvom svetskom ratu, a evo i kako.
"Zbog ova DVA PREDMETA u kući vam se dešavaju loše stvari"
Ukoliko verujete u njihovu moć, bitno je da znate šta oni predstavljaju i kako crkva gleda na to, a onda možete doneti odluku da li su za vas i vaš dom ili ipak ne.
Neverovatno otkriće u selu Rivica: Goran tokom oranja njive pronašao novčić od 50 para iz bivše SFRJ
Prilikom radova u polju, u sremskom selu Rivica kod Iriga poljoprivrednik Goran Eror došao je do neobičnog otkrića – u zemlji je pronašao novčić iz 1965. godine, nominalne vrednosti 50 para, iz vremena bivše SFRJ.
TRI NAJVEĆE MISTERIJE NA ZIDOVIMA SRPSKIH MANASTIRA! Čudne freske - Od ćelavog Isusa do psoglavog sveca (FOTO)
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav…
Komentari(0)