Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
Paljenje strnjike, odnosno ostataka useva nakon žetve, danas se uglavnom vezuje za nesavesne poljoprivrednike i zabrane. Međutim, u prošlosti je to bio važan narodni običaj, naročito u brdsko-planinskim selima Levča, gde se svako paljenje radilo uz rituale, zajedništvo i verovanja.
Vatra kao čistač i molitva
U selu Guberevac kod Rekovca, u podnožju planine Juhor, običaj paljenja strnjike bio je vezan za prolećne dane uoči Đurđevdana. Verovalo se da se paljenjem zemlje čisti ne samo od ostataka prošlog roda, već i od svega lošeg što je ostalo „u dubini“. Vatra je imala pročišćavajuću moć, kako za tlo, tako i za ljude.
Pale su se male lomače na krajevima njiva, a svaka je imala svog domaćina. Vatra se raspaljivala u tišini, a kada bi počela da gori, domaćin bi izgovarao tiho:
„Ognje očišćuj, plod nam daruj.“
Nakon toga se iznosila domaća rakija ili vino, a komšije bi dolazile da nazdrave „novom rodu“. Uz pesmu i frulu, vatra se pretvarala u druženje.
Zajedničko paljenje – kolektivna energija sela
U Guberevcu i okolnim selima poput Dragova i Tečića, bilo je važno da se paljenje strnjike ne radi samostalno – već da više domaćinstava zapali vatre istog dana. Verovalo se da tako selo postaje „jedno u ognju“, a zemlja „pamti zajedništvo“.
Običaj je često pratio i prolazak dece između dimova, što se smatralo zaštitom od bolesti. Slično kao kod običaja provlačenja ispod drenovih grana ili kupanja u reci na praznik.
Zašto je običaj nestao
Sa modernizacijom poljoprivrede, pojavom mehanizacije i propisima o zabrani paljenja, ovaj običaj je tiho nestao. Poslednji put je, prema kazivanju meštana, zajedničko paljenje strnjike u Guberevcu održano sredinom 1980-ih.
Danas ga se sećaju samo najstariji, a mlađe generacije retko znaju da je nekada vatra bila društveni, pa i duhovni događaj – a ne samo sredstvo za čišćenje njive.
Mesto običaja u savremenom životu
Iako ne možemo vratiti vreme kada su se seljaci okupljali oko vatre da pevaju i piju domaće vino, možemo sačuvati sećanje na običaj koji je spajao čoveka i zemlju, rad i veru, oganj i pesmu. Paljenje strnjike nekada nije bilo opasnost – bilo je molitva.
Ovo su 4 najlepša imena za devojčice koje su rođene u avgustu: Ne zna se koje je čarobnije
Avgust je omiljen mesec onima kojima stiže beba
Kako se pravilno nazivaju stanovnici OVIH mesta u Srbiji?
Da li ste se nekada zbunili kada ste čuli ove nazive?
STARO VEROVANJE: Zašto rođendan ne bi trebalo slaviti unapred
Mnogi ne znaju da postoje određena verovanja i običaji koji bi trebalo da se ispoštuju na rođendan.
Po Bori Đorđevići zvaće se Kulturni centar, a po Sonji Savić park: Čuveni Čačanin i Čačanka dobili svoja mesta u rodnom gradu - ovo su nove odluke u Moravičkom okrugu
Komisija za određivanje naziva ulica u Čačku konstituisana je danas, a odmah su donete i značajne odluke koje će, prema rečima Marka Parezanovića, načelnika Moravičkog upravnog okruga, obeležiti novo poglavlje u očuvanju kulturnog i istorijskog identiteta grada.
ZNATE LI KOJI SRPSKI KNEZ JE IMAO OSMORO VANBRAČNE DECE? Njegova žena je imala jaku želju da ih sve pobije
Knez Miloš Obrenović imao je veliki apetit za žene. Pored svoje Ljubice (koja mu je rodila osmoro dece), dobio je još osmoro dece sa 8 različitih ljubavnica. Ljubica je imala jaku želju da ih sve pobije
Komentari(0)