Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
Paljenje strnjike, odnosno ostataka useva nakon žetve, danas se uglavnom vezuje za nesavesne poljoprivrednike i zabrane. Međutim, u prošlosti je to bio važan narodni običaj, naročito u brdsko-planinskim selima Levča, gde se svako paljenje radilo uz rituale, zajedništvo i verovanja.
Vatra kao čistač i molitva
U selu Guberevac kod Rekovca, u podnožju planine Juhor, običaj paljenja strnjike bio je vezan za prolećne dane uoči Đurđevdana. Verovalo se da se paljenjem zemlje čisti ne samo od ostataka prošlog roda, već i od svega lošeg što je ostalo „u dubini“. Vatra je imala pročišćavajuću moć, kako za tlo, tako i za ljude.
Pale su se male lomače na krajevima njiva, a svaka je imala svog domaćina. Vatra se raspaljivala u tišini, a kada bi počela da gori, domaćin bi izgovarao tiho:
„Ognje očišćuj, plod nam daruj.“
Nakon toga se iznosila domaća rakija ili vino, a komšije bi dolazile da nazdrave „novom rodu“. Uz pesmu i frulu, vatra se pretvarala u druženje.
Zajedničko paljenje – kolektivna energija sela
U Guberevcu i okolnim selima poput Dragova i Tečića, bilo je važno da se paljenje strnjike ne radi samostalno – već da više domaćinstava zapali vatre istog dana. Verovalo se da tako selo postaje „jedno u ognju“, a zemlja „pamti zajedništvo“.
Običaj je često pratio i prolazak dece između dimova, što se smatralo zaštitom od bolesti. Slično kao kod običaja provlačenja ispod drenovih grana ili kupanja u reci na praznik.
Zašto je običaj nestao
Sa modernizacijom poljoprivrede, pojavom mehanizacije i propisima o zabrani paljenja, ovaj običaj je tiho nestao. Poslednji put je, prema kazivanju meštana, zajedničko paljenje strnjike u Guberevcu održano sredinom 1980-ih.
Danas ga se sećaju samo najstariji, a mlađe generacije retko znaju da je nekada vatra bila društveni, pa i duhovni događaj – a ne samo sredstvo za čišćenje njive.
Mesto običaja u savremenom životu
Iako ne možemo vratiti vreme kada su se seljaci okupljali oko vatre da pevaju i piju domaće vino, možemo sačuvati sećanje na običaj koji je spajao čoveka i zemlju, rad i veru, oganj i pesmu. Paljenje strnjike nekada nije bilo opasnost – bilo je molitva.
Dvoboji u Beogradu: Kada su čast i ljubav odlučivane pištoljem
U 19. i početkom 20. veka Beograd nije bio samo centar politike i trgovine, već i mesto gde su se sporovi često rešavali – dvobojem. Iako zvuči kao scena iz romana, dvoboji su zaista bili prisutni u srpskom društvu, naročito među oficirima, političarima i uglednim građanima.
Čovek koji je zavoleo srpski narod više od mnogih domaćih sinova - Arčibald Rajs, stranac u Srbiji, srce na Kajmakčalanu
Kada je 1914. godine stigao u ratom zahvaćenu Srbiju, švajcarski naučnik Arčibald Rajs nije mogao ni da nasluti da će ova zemlja postati njegova druga domovina. Došao je da beleži zločine nad civilima, a ostao zauvek u srcima Srba – toliko da mu je srce posle smrti preneto na Kajmakčalan, među vojnike koje je voleo.
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada su Srbi i Sibinjanin Janko odbranili Beograd: zašto i danas zvone zvona u podne
U julu 1456. godine, Beograd je postao poprište jedne od najpresudnijih bitaka srednjovekovne Evrope. Osmanlijski sultan Mehmed II Osvajač, već poznat po osvajanju Carigrada, krenuo je ka srcu Ugarske. Na braniku Beograda našli su se vojskovođa Janoš Hunjadi, franjevac Jovan Kapistran i brojne srpske čete koje su zajedno odbranile grad i zaustavile osmanski prodor ka srednjoj Evropi.
Komentari(0)