Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Pešter nije samo najhladniji kraj Srbije, već i prostor gde se vekovima razvijala jedinstvena pastirska kultura. Među brojnim običajima koji su se zadržali među stočarima, jedan se posebno izdvaja po svojoj neobičnosti – zviždanje kao jezik.
Ovaj oblik komunikacije, poznat pod lokalnim nazivom „duvanje“ ili „govor duva“, koristili su pastiri da bi jedni drugima prenosili poruke preko velikih razdaljina, posebno kada bi se izgubila vidljivost ili kada bi se stada udaljila.
Kako je izgledao „govor duvanja“?
Možda vas zanima:
Kameni krugovi na Pešteru – Srpski Stounhendž ili delo prirode?
Misteriozne kamene formacije u srcu Pešterske visoravni
Pešterska sela izgledaju kao mala Švajcarska, gastarbajteri kazu da jedva čekaju penziju da se vrate u domovinu
Pešterska visoravan ovih dana pravo je gradilište, rade se putevi od strateškog značaja a najveće investicije u putnu infrastrukturu trenurno su u opštini Tutin.
Možda vas zanima:
Kameni krugovi na Pešteru – Srpski Stounhendž ili delo prirode?
Misteriozne kamene formacije u srcu Pešterske visoravni
Pešterska sela izgledaju kao mala Švajcarska, gastarbajteri kazu da jedva čekaju penziju da se vrate u domovinu
Pešterska visoravan ovih dana pravo je gradilište, rade se putevi od strateškog značaja a najveće investicije u putnu infrastrukturu trenurno su u opštini Tutin.
Možda vas zanima:
Kameni krugovi na Pešteru – Srpski Stounhendž ili delo prirode?
Misteriozne kamene formacije u srcu Pešterske visoravni
Pešterska sela izgledaju kao mala Švajcarska, gastarbajteri kazu da jedva čekaju penziju da se vrate u domovinu
Pešterska visoravan ovih dana pravo je gradilište, rade se putevi od strateškog značaja a najveće investicije u putnu infrastrukturu trenurno su u opštini Tutin.
Zvižduci su bili artikulisani i razrađeni – svaki je imao značenje:
- jedan kratak – „sve je u redu“
- dva u razmaku – „ide vuk“
- tri kratka – „dođi brzo“
jedan dugi – pozdrav ili znak za kraj dana
Uz zvižduk su često korišćeni i pokreti rukom ili štapom, ali su u uslovima vetra i magle, upravo zvižduci bili najpouzdaniji oblik „govora“. Zvuk bi se prostirao kilometrima zahvaljujući otvorenom terenu i tišini planinske visoravni.
Znanje koje se nije zapisivalo
Ova veština se učila usmeno, od dede ili oca, najčešće tokom leta na katunima. Svako domaćinstvo imalo je male razlike u „rečniku“, ali su se osnovni signali podudarali. Deca su kroz igru učila da razlikuju zvižduke i da šalju poruke.
U nekim selima Peštera, kao što su Karajukića Bunari i Ugao, još uvek postoje stariji ljudi koji se sećaju ovog načina komunikacije. Danas se više ne koristi, ali živi u sećanjima i pričama, kao primer prilagođavanja čoveka prirodi i uslovima sredine.
Postoji li sličnost sa drugim jezicima zvižduka?
Zanimljivo je da slični jezici zvižduka postoje u Turskoj (Kuşköy), Grčkoj, pa čak i u Latinskoj Americi. To pokazuje da je ovakva forma komunikacije univerzalna potreba ljudi u specifičnim geografskim uslovima.
Ipak, govor duva s Peštera ima svoju lokalnu, kulturnu specifičnost, vezanu za život stočara, odnos prema prirodi i specifičnu akustiku ovog dela Srbije.
Vreme da se sačuva od zaborava
Iako više nije funkcionalan, govor duva ima veliki potencijal kao kulturna baština. Postoje inicijative da se u okviru manifestacija na Pešteru naprave radionice i demonstracije, kako bi mlađe generacije upoznale ovaj oblik neverbalnog govora.
U eri pametnih telefona i digitalnih poruka, možda je baš jedan stari zvižduk ono što nas podseća kako su ljudi komunicirali sa vetrom – i jedni s drugima – u tišini Peštera
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)