Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Pešter nije samo najhladniji kraj Srbije, već i prostor gde se vekovima razvijala jedinstvena pastirska kultura. Među brojnim običajima koji su se zadržali među stočarima, jedan se posebno izdvaja po svojoj neobičnosti – zviždanje kao jezik.
Ovaj oblik komunikacije, poznat pod lokalnim nazivom „duvanje“ ili „govor duva“, koristili su pastiri da bi jedni drugima prenosili poruke preko velikih razdaljina, posebno kada bi se izgubila vidljivost ili kada bi se stada udaljila.
Kako je izgledao „govor duvanja“?
Možda vas zanima:
Tradicionalno "ženidbeno pevanje" u selima Peštera: Običaj koji odoleva vremenu
Skriveni rituali Pešterske visoravni otkrivaju jedinstvene svadbene pesme koje se izvode samo u posebnim prilikama.
Ovca pramenka sa Peštera: Poslednji čobani na vetrovima koji nikad ne staju
Na visoravni gde se sneg zadrži do maja, još uvek postoji svet u kome se ovce ne broje samo zbog vune, već i zbog opstanka
Možda vas zanima:
Tradicionalno "ženidbeno pevanje" u selima Peštera: Običaj koji odoleva vremenu
Skriveni rituali Pešterske visoravni otkrivaju jedinstvene svadbene pesme koje se izvode samo u posebnim prilikama.
Ovca pramenka sa Peštera: Poslednji čobani na vetrovima koji nikad ne staju
Na visoravni gde se sneg zadrži do maja, još uvek postoji svet u kome se ovce ne broje samo zbog vune, već i zbog opstanka
Možda vas zanima:
Tradicionalno "ženidbeno pevanje" u selima Peštera: Običaj koji odoleva vremenu
Skriveni rituali Pešterske visoravni otkrivaju jedinstvene svadbene pesme koje se izvode samo u posebnim prilikama.
Ovca pramenka sa Peštera: Poslednji čobani na vetrovima koji nikad ne staju
Na visoravni gde se sneg zadrži do maja, još uvek postoji svet u kome se ovce ne broje samo zbog vune, već i zbog opstanka
Zvižduci su bili artikulisani i razrađeni – svaki je imao značenje:
- jedan kratak – „sve je u redu“
- dva u razmaku – „ide vuk“
- tri kratka – „dođi brzo“
jedan dugi – pozdrav ili znak za kraj dana
Uz zvižduk su često korišćeni i pokreti rukom ili štapom, ali su u uslovima vetra i magle, upravo zvižduci bili najpouzdaniji oblik „govora“. Zvuk bi se prostirao kilometrima zahvaljujući otvorenom terenu i tišini planinske visoravni.
Znanje koje se nije zapisivalo
Ova veština se učila usmeno, od dede ili oca, najčešće tokom leta na katunima. Svako domaćinstvo imalo je male razlike u „rečniku“, ali su se osnovni signali podudarali. Deca su kroz igru učila da razlikuju zvižduke i da šalju poruke.
U nekim selima Peštera, kao što su Karajukića Bunari i Ugao, još uvek postoje stariji ljudi koji se sećaju ovog načina komunikacije. Danas se više ne koristi, ali živi u sećanjima i pričama, kao primer prilagođavanja čoveka prirodi i uslovima sredine.
Postoji li sličnost sa drugim jezicima zvižduka?
Zanimljivo je da slični jezici zvižduka postoje u Turskoj (Kuşköy), Grčkoj, pa čak i u Latinskoj Americi. To pokazuje da je ovakva forma komunikacije univerzalna potreba ljudi u specifičnim geografskim uslovima.
Ipak, govor duva s Peštera ima svoju lokalnu, kulturnu specifičnost, vezanu za život stočara, odnos prema prirodi i specifičnu akustiku ovog dela Srbije.
Vreme da se sačuva od zaborava
Iako više nije funkcionalan, govor duva ima veliki potencijal kao kulturna baština. Postoje inicijative da se u okviru manifestacija na Pešteru naprave radionice i demonstracije, kako bi mlađe generacije upoznale ovaj oblik neverbalnog govora.
U eri pametnih telefona i digitalnih poruka, možda je baš jedan stari zvižduk ono što nas podseća kako su ljudi komunicirali sa vetrom – i jedni s drugima – u tišini Peštera
TRI NAJVEĆE MISTERIJE NA ZIDOVIMA SRPSKIH MANASTIRA! Čudne freske - Od ćelavog Isusa do psoglavog sveca (FOTO)
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav…
NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
"Beži, ide narodna milicija": Mladi Čačanin Ilija oživeo plavog stojadina iz Žikine dinastije, imao je i poseban razlog za to
U vreme kada su red i mir na ulicama čuvali pripadnici Narodne milicije, a drumovima krstarili prepoznatljivi plavi „stojadini”, svakodnevica je bila znatno drugačija. Upravo tu atmosferu prošlog vremena odlučio je da oživi Ilija Ječmenica, elektroinženjer iz Čačka, koji je potpuno restaurirao jedno ovakvo vozilo, uz zapanjujuću posvećenost detaljima.
OVA SRPSKA IMENA DONOSE SREĆU: Ne zna se koje ima moćnije značenje
Klasična su, prelepa i ne zna se koje ima moćnije značenje
Komentari(0)