Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru

Kiza R

11:00

Kultura 0

Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.

pastir
Shutterstock

Pešter nije samo najhladniji kraj Srbije, već i prostor gde se vekovima razvijala jedinstvena pastirska kultura. Među brojnim običajima koji su se zadržali među stočarima, jedan se posebno izdvaja po svojoj neobičnosti – zviždanje kao jezik.

Ovaj oblik komunikacije, poznat pod lokalnim nazivom „duvanje“ ili „govor duva“, koristili su pastiri da bi jedni drugima prenosili poruke preko velikih razdaljina, posebno kada bi se izgubila vidljivost ili kada bi se stada udaljila.

Kako je izgledao „govor duvanja“?

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Zvižduci su bili artikulisani i razrađeni – svaki je imao značenje:

  • jedan kratak – „sve je u redu“
  • dva u razmaku – „ide vuk“
  • tri kratka – „dođi brzo“

jedan dugi – pozdrav ili znak za kraj dana

Uz zvižduk su često korišćeni i pokreti rukom ili štapom, ali su u uslovima vetra i magle, upravo zvižduci bili najpouzdaniji oblik „govora“. Zvuk bi se prostirao kilometrima zahvaljujući otvorenom terenu i tišini planinske visoravni.

Znanje koje se nije zapisivalo

Ova veština se učila usmeno, od dede ili oca, najčešće tokom leta na katunima. Svako domaćinstvo imalo je male razlike u „rečniku“, ali su se osnovni signali podudarali. Deca su kroz igru učila da razlikuju zvižduke i da šalju poruke.

U nekim selima Peštera, kao što su Karajukića Bunari i Ugao, još uvek postoje stariji ljudi koji se sećaju ovog načina komunikacije. Danas se više ne koristi, ali živi u sećanjima i pričama, kao primer prilagođavanja čoveka prirodi i uslovima sredine.

Postoji li sličnost sa drugim jezicima zvižduka?

Zanimljivo je da slični jezici zvižduka postoje u Turskoj (Kuşköy), Grčkoj, pa čak i u Latinskoj Americi. To pokazuje da je ovakva forma komunikacije univerzalna potreba ljudi u specifičnim geografskim uslovima.

Ipak, govor duva s Peštera ima svoju lokalnu, kulturnu specifičnost, vezanu za život stočara, odnos prema prirodi i specifičnu akustiku ovog dela Srbije.

Vreme da se sačuva od zaborava

Iako više nije funkcionalan, govor duva ima veliki potencijal kao kulturna baština. Postoje inicijative da se u okviru manifestacija na Pešteru naprave radionice i demonstracije, kako bi mlađe generacije upoznale ovaj oblik neverbalnog govora.

U eri pametnih telefona i digitalnih poruka, možda je baš jedan stari zvižduk ono što nas podseća kako su ljudi komunicirali sa vetrom – i jedni s drugima – u tišini Peštera

POVEZANE VESTI
Tagovi:
pešter pastir

Komentari(0)

Loading