Tišina visoko iznad Studenice: U steni iz koje je proizašao srpski monaški poredak
Dok manastir Studenica privlači hiljade posetilaca godišnje, malo njih zna da se iznad njega, skrivena u stenama planine Čemerno, nalazi mesto gde se Sveti Sava povlačio u molitvu – isposnica u kojoj je nastao prvi srpski tipik.
Na visini od oko 900 metara nad morem, uklesana u stenu i jedva pristupačna, Isposnica Svetog Save stoji kao tiho svedočanstvo o početku srpskog duhovnog uređenja. To nije samo mesto molitve, već i mesto pisanja – upravo tu je Sveti Sava napisao Studenički tipik, prvi pravoslavni monaški ustav u Srbiji.
Gde je napisana srpska duhovna osnova
Možda vas zanima:
NA STRMOJ STENI U PEĆINI NALAZI SE ISPOSNICA SVETOG SAVE Kad stignete do crkve po ovom znaku znaćete da li ste GREŠNI
Strma stena i pećina na Kablaru bile su mesto na kom je deo svojih isposničkih dana proveo Sveti Sava, a 1939. godine u čast ovog sveca tu je podignuta crkva. Do nje se može doći samo peške, uzanim šumskim putem.
Manastir Studenica: Srpski dragulj u kojem je zaplakala ikona Svetog Save! (FOTO)
Jedan od najvećih i najbogatijih srpskih manastira tokom svoje istorije odoleo je čestim napadima Turaka, zemljotresu i požaru
Možda vas zanima:
NA STRMOJ STENI U PEĆINI NALAZI SE ISPOSNICA SVETOG SAVE Kad stignete do crkve po ovom znaku znaćete da li ste GREŠNI
Strma stena i pećina na Kablaru bile su mesto na kom je deo svojih isposničkih dana proveo Sveti Sava, a 1939. godine u čast ovog sveca tu je podignuta crkva. Do nje se može doći samo peške, uzanim šumskim putem.
Manastir Studenica: Srpski dragulj u kojem je zaplakala ikona Svetog Save! (FOTO)
Jedan od najvećih i najbogatijih srpskih manastira tokom svoje istorije odoleo je čestim napadima Turaka, zemljotresu i požaru
Možda vas zanima:
NA STRMOJ STENI U PEĆINI NALAZI SE ISPOSNICA SVETOG SAVE Kad stignete do crkve po ovom znaku znaćete da li ste GREŠNI
Strma stena i pećina na Kablaru bile su mesto na kom je deo svojih isposničkih dana proveo Sveti Sava, a 1939. godine u čast ovog sveca tu je podignuta crkva. Do nje se može doći samo peške, uzanim šumskim putem.
Manastir Studenica: Srpski dragulj u kojem je zaplakala ikona Svetog Save! (FOTO)
Jedan od najvećih i najbogatijih srpskih manastira tokom svoje istorije odoleo je čestim napadima Turaka, zemljotresu i požaru
Studenički tipik napisan je oko 1207. godine, i predstavljao je uputstvo za život monaha – kada se moli, kada se posti, kako se radi i ćuti. Sveti Sava je tipik uskladio s vizantijskom tradicijom, ali mu je dao i srpski duh – blizak narodu i prirodi.
Isposnica iz koje potiče ovo delo je mala pećina, skromna i siromašna, ali sa pogledom koji oduzima dah – na manastir Studenicu i dolinu reke Studenice. Do nje se dolazi planinarskom stazom, uz ozbiljan uspon koji traje oko sat i po hoda.
vikipedija
Mesto za isceljenje i tišinu
Danas je isposnica obnovljena, sa malom kapelom u steni, i dostupna je samo vernicima i planinarima koji su spremni da do nje dođu pešice. Unutra se nalazi kameni presto, ikona Svetog Save i večna sveća.
Veruje se da boravak na ovom mestu donosi unutrašnji mir i duhovno pročišćenje, i sve više ljudi dolazi tu ne da bi fotografisali – već da ćute i osluškuju tišinu.
Kako stići?
- Polazi se od manastira Studenica, planinarskom stazom uz planinu Čemerno.
- Uspon traje 1.5–2 sata, i preporučuje se vodič.
- Potrebna je udobna obuća i voda. Isposnica nije komercijalno uređena – sve ostaje između vas i tišine.
Zašto je ovo mesto važno?
- Tu je nastao prvi pisani monaški ustav u Srbiji.
- To je mesto gde se Sveti Sava povlačio u samoću – iz koje je proizašla duhovna snaga nacije.
- To je živo mesto hodočašća, ali i prirodna svetinja u kojoj se ćuti više nego što se govori.
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Evo kako su nestali srpski Pompeji na Balkanu! Grad koji je ispario u magli vekova, a Srbi i dalje žale za njim
Car Justinijan izgradio je velelepni grad u srcu Balkana, a danas od njega ostaju samo ruševine koje čuvaju duh prošlosti
TAJNA IZGUBLJENOG POKLONA: Zašto je Kraljica Marija prodavala nakit i gde je nestao njen prsten
Kraljica Marija Karađorđević (1900–1961) bila je najvoljenija srpska kraljica, poznata po skromnosti i humanosti. Otkrivamo zašto je u egzilu morala da se odrekne najvrednijeg porodičnog nakita i kako je njen dijamantski broš, poklon od Kralja Aleksandra, prodat da bi se pomoglo srpskim ratnim zarobljenicima.
BEOGRAD NA STUBOVIMA: Tajna Palate Albanija – kako je prvi soliter preživeo bombe uprkos lošem terenu i protestima
Palata Albanija, prva zgrada koja je Beogradu podarila vertikalu, dominira Terаzijama, ali malo ko zna da su Beograđani strahovali da će se urušiti. Otkrivamo zašto je cela čaršija pričala da je teren "proklet" i kako je inženjerski podvig armiranog betona spasio soliter od potpunog uništenja.
Komentari(0)