Tišina visoko iznad Studenice: U steni iz koje je proizašao srpski monaški poredak
Dok manastir Studenica privlači hiljade posetilaca godišnje, malo njih zna da se iznad njega, skrivena u stenama planine Čemerno, nalazi mesto gde se Sveti Sava povlačio u molitvu – isposnica u kojoj je nastao prvi srpski tipik.
Na visini od oko 900 metara nad morem, uklesana u stenu i jedva pristupačna, Isposnica Svetog Save stoji kao tiho svedočanstvo o početku srpskog duhovnog uređenja. To nije samo mesto molitve, već i mesto pisanja – upravo tu je Sveti Sava napisao Studenički tipik, prvi pravoslavni monaški ustav u Srbiji.
Gde je napisana srpska duhovna osnova
Možda vas zanima:
Manastir Studenica: Srpski dragulj u kojem je zaplakala ikona Svetog Save! (FOTO)
Jedan od najvećih i najbogatijih srpskih manastira tokom svoje istorije odoleo je čestim napadima Turaka, zemljotresu i požaru
MANASTIR STUDENICA Grobna crkva i zadužbina Stefana Nemanje
U dolini reke Studenice, podno planine Radočelo, Stefan Nemanja je podigao crkvu koju je posvetio Bogorodici
Možda vas zanima:
Manastir Studenica: Srpski dragulj u kojem je zaplakala ikona Svetog Save! (FOTO)
Jedan od najvećih i najbogatijih srpskih manastira tokom svoje istorije odoleo je čestim napadima Turaka, zemljotresu i požaru
MANASTIR STUDENICA Grobna crkva i zadužbina Stefana Nemanje
U dolini reke Studenice, podno planine Radočelo, Stefan Nemanja je podigao crkvu koju je posvetio Bogorodici
Možda vas zanima:
Manastir Studenica: Srpski dragulj u kojem je zaplakala ikona Svetog Save! (FOTO)
Jedan od najvećih i najbogatijih srpskih manastira tokom svoje istorije odoleo je čestim napadima Turaka, zemljotresu i požaru
MANASTIR STUDENICA Grobna crkva i zadužbina Stefana Nemanje
U dolini reke Studenice, podno planine Radočelo, Stefan Nemanja je podigao crkvu koju je posvetio Bogorodici
Studenički tipik napisan je oko 1207. godine, i predstavljao je uputstvo za život monaha – kada se moli, kada se posti, kako se radi i ćuti. Sveti Sava je tipik uskladio s vizantijskom tradicijom, ali mu je dao i srpski duh – blizak narodu i prirodi.
Isposnica iz koje potiče ovo delo je mala pećina, skromna i siromašna, ali sa pogledom koji oduzima dah – na manastir Studenicu i dolinu reke Studenice. Do nje se dolazi planinarskom stazom, uz ozbiljan uspon koji traje oko sat i po hoda.
vikipedija
Mesto za isceljenje i tišinu
Danas je isposnica obnovljena, sa malom kapelom u steni, i dostupna je samo vernicima i planinarima koji su spremni da do nje dođu pešice. Unutra se nalazi kameni presto, ikona Svetog Save i večna sveća.
Veruje se da boravak na ovom mestu donosi unutrašnji mir i duhovno pročišćenje, i sve više ljudi dolazi tu ne da bi fotografisali – već da ćute i osluškuju tišinu.
Kako stići?
- Polazi se od manastira Studenica, planinarskom stazom uz planinu Čemerno.
- Uspon traje 1.5–2 sata, i preporučuje se vodič.
- Potrebna je udobna obuća i voda. Isposnica nije komercijalno uređena – sve ostaje između vas i tišine.
Zašto je ovo mesto važno?
- Tu je nastao prvi pisani monaški ustav u Srbiji.
- To je mesto gde se Sveti Sava povlačio u samoću – iz koje je proizašla duhovna snaga nacije.
- To je živo mesto hodočašća, ali i prirodna svetinja u kojoj se ćuti više nego što se govori.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)