Tišina visoko iznad Studenice: U steni iz koje je proizašao srpski monaški poredak
Dok manastir Studenica privlači hiljade posetilaca godišnje, malo njih zna da se iznad njega, skrivena u stenama planine Čemerno, nalazi mesto gde se Sveti Sava povlačio u molitvu – isposnica u kojoj je nastao prvi srpski tipik.
Na visini od oko 900 metara nad morem, uklesana u stenu i jedva pristupačna, Isposnica Svetog Save stoji kao tiho svedočanstvo o početku srpskog duhovnog uređenja. To nije samo mesto molitve, već i mesto pisanja – upravo tu je Sveti Sava napisao Studenički tipik, prvi pravoslavni monaški ustav u Srbiji.
Gde je napisana srpska duhovna osnova
Možda vas zanima:
Manastir Studenica: Srpski dragulj u kojem je zaplakala ikona Svetog Save! (FOTO)
Jedan od najvećih i najbogatijih srpskih manastira tokom svoje istorije odoleo je čestim napadima Turaka, zemljotresu i požaru
MANASTIR STUDENICA Grobna crkva i zadužbina Stefana Nemanje
U dolini reke Studenice, podno planine Radočelo, Stefan Nemanja je podigao crkvu koju je posvetio Bogorodici
Možda vas zanima:
Manastir Studenica: Srpski dragulj u kojem je zaplakala ikona Svetog Save! (FOTO)
Jedan od najvećih i najbogatijih srpskih manastira tokom svoje istorije odoleo je čestim napadima Turaka, zemljotresu i požaru
MANASTIR STUDENICA Grobna crkva i zadužbina Stefana Nemanje
U dolini reke Studenice, podno planine Radočelo, Stefan Nemanja je podigao crkvu koju je posvetio Bogorodici
Možda vas zanima:
Manastir Studenica: Srpski dragulj u kojem je zaplakala ikona Svetog Save! (FOTO)
Jedan od najvećih i najbogatijih srpskih manastira tokom svoje istorije odoleo je čestim napadima Turaka, zemljotresu i požaru
MANASTIR STUDENICA Grobna crkva i zadužbina Stefana Nemanje
U dolini reke Studenice, podno planine Radočelo, Stefan Nemanja je podigao crkvu koju je posvetio Bogorodici
Studenički tipik napisan je oko 1207. godine, i predstavljao je uputstvo za život monaha – kada se moli, kada se posti, kako se radi i ćuti. Sveti Sava je tipik uskladio s vizantijskom tradicijom, ali mu je dao i srpski duh – blizak narodu i prirodi.
Isposnica iz koje potiče ovo delo je mala pećina, skromna i siromašna, ali sa pogledom koji oduzima dah – na manastir Studenicu i dolinu reke Studenice. Do nje se dolazi planinarskom stazom, uz ozbiljan uspon koji traje oko sat i po hoda.
vikipedija
Mesto za isceljenje i tišinu
Danas je isposnica obnovljena, sa malom kapelom u steni, i dostupna je samo vernicima i planinarima koji su spremni da do nje dođu pešice. Unutra se nalazi kameni presto, ikona Svetog Save i večna sveća.
Veruje se da boravak na ovom mestu donosi unutrašnji mir i duhovno pročišćenje, i sve više ljudi dolazi tu ne da bi fotografisali – već da ćute i osluškuju tišinu.
Kako stići?
- Polazi se od manastira Studenica, planinarskom stazom uz planinu Čemerno.
- Uspon traje 1.5–2 sata, i preporučuje se vodič.
- Potrebna je udobna obuća i voda. Isposnica nije komercijalno uređena – sve ostaje između vas i tišine.
Zašto je ovo mesto važno?
- Tu je nastao prvi pisani monaški ustav u Srbiji.
- To je mesto gde se Sveti Sava povlačio u samoću – iz koje je proizašla duhovna snaga nacije.
- To je živo mesto hodočašća, ali i prirodna svetinja u kojoj se ćuti više nego što se govori.
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)