Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
U srcu Srbije, Dragačevo je poznato ne samo po saboru trubača u Guči, već i po bogatoj tradiciji narodnog veza koji se prenosi s kolena na koleno.
Istorija i značaj dragačevskog veza
Vez je oduvek bio sastavni deo srpske kulturne baštine, a u Dragačevu je dostigao poseban nivo umetničkog izraza. Žene ovog kraja su kroz vekove ukrašavale odeću, posteljinu i druge tekstilne predmete složenim vezovima, koristeći motive inspirisane prirodom, svakodnevnim životom i narodnim verovanjima.
Možda vas zanima:
Plate preko 110.000 dinara: Dragačevci imaju ubedljivo najveće zarade u Moravičkom okrugu, ovo su najnoviji podaci
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Prosečna neto zarada u novembru u Moravičkom okrugu iznosila je 87.497 dinara, što je u odnosu na prethodni mesec više za 2.137 dinara.
Tradicija nalaže da Božićna trpeza mora sadržati ovih 7 specijaliteta: Još su je Nemnjići započeli, a poštuje se i danas
Ovaj običaj potiče još iz starih vremena kada nije bilo dovoljno namirnica i svako jelo je simbolizovao jedan dan u nedelji, zato ih je obavezno bilo sedam na trpezi
Možda vas zanima:
Plate preko 110.000 dinara: Dragačevci imaju ubedljivo najveće zarade u Moravičkom okrugu, ovo su najnoviji podaci
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Prosečna neto zarada u novembru u Moravičkom okrugu iznosila je 87.497 dinara, što je u odnosu na prethodni mesec više za 2.137 dinara.
Tradicija nalaže da Božićna trpeza mora sadržati ovih 7 specijaliteta: Još su je Nemnjići započeli, a poštuje se i danas
Ovaj običaj potiče još iz starih vremena kada nije bilo dovoljno namirnica i svako jelo je simbolizovao jedan dan u nedelji, zato ih je obavezno bilo sedam na trpezi
Možda vas zanima:
Plate preko 110.000 dinara: Dragačevci imaju ubedljivo najveće zarade u Moravičkom okrugu, ovo su najnoviji podaci
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Prosečna neto zarada u novembru u Moravičkom okrugu iznosila je 87.497 dinara, što je u odnosu na prethodni mesec više za 2.137 dinara.
Tradicija nalaže da Božićna trpeza mora sadržati ovih 7 specijaliteta: Još su je Nemnjići započeli, a poštuje se i danas
Ovaj običaj potiče još iz starih vremena kada nije bilo dovoljno namirnica i svako jelo je simbolizovao jedan dan u nedelji, zato ih je obavezno bilo sedam na trpezi
Tehnike i motivi
Dragačevski vez karakterišu precizne tehnike i bogatstvo boja. Najčešće korišćeni motivi uključuju stilizovane prikaze cveća, ptica i geometrijskih oblika. Svaki od ovih motiva nosi određenu simboliku i često je povezan sa željama za sreću, zdravlje i blagostanje.
Očuvanje tradicije
Uprkos modernizaciji i promenama u načinu života, mnoge žene u Dragačevu i dalje neguju ovu veštinu. Organizuju se radionice i manifestacije posvećene narodnom vezu, gde mlađe generacije imaju priliku da uče od iskusnijih vezilja, čime se osigurava očuvanje ove dragocene tradicije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
KAD SE RODA NASTANI NA KROVU: Zašto su Srbi nekada verovali da ova ptica štiti kuću od požara?
Prisustvo rode na krovu srpske kuće bilo je mnogo više od lepog prizora – narod je čvrsto verovao da ova ptica donosi sreću, zdravlje i štiti dom od požara i drugih nesreća. Kako se ovaj običaj razvijao kroz vekove i zašto je opstao sve do danas?
BILA JE PRVA ŽENA NA ČELU SRBIJE IKADA: Nudili joj mir u drugoj zemlji, ona sve iznenadila jednim potezom
Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena Milica Hrebeljanović!
Komentari(0)