Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
U srcu Srbije, Dragačevo je poznato ne samo po saboru trubača u Guči, već i po bogatoj tradiciji narodnog veza koji se prenosi s kolena na koleno.
Istorija i značaj dragačevskog veza
Vez je oduvek bio sastavni deo srpske kulturne baštine, a u Dragačevu je dostigao poseban nivo umetničkog izraza. Žene ovog kraja su kroz vekove ukrašavale odeću, posteljinu i druge tekstilne predmete složenim vezovima, koristeći motive inspirisane prirodom, svakodnevnim životom i narodnim verovanjima.
Možda vas zanima:
Plate preko 110.000 dinara: Dragačevci imaju ubedljivo najveće zarade u Moravičkom okrugu, ovo su najnoviji podaci
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Prosečna neto zarada u novembru u Moravičkom okrugu iznosila je 87.497 dinara, što je u odnosu na prethodni mesec više za 2.137 dinara.
Tradicija nalaže da Božićna trpeza mora sadržati ovih 7 specijaliteta: Još su je Nemnjići započeli, a poštuje se i danas
Ovaj običaj potiče još iz starih vremena kada nije bilo dovoljno namirnica i svako jelo je simbolizovao jedan dan u nedelji, zato ih je obavezno bilo sedam na trpezi
Možda vas zanima:
Plate preko 110.000 dinara: Dragačevci imaju ubedljivo najveće zarade u Moravičkom okrugu, ovo su najnoviji podaci
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Prosečna neto zarada u novembru u Moravičkom okrugu iznosila je 87.497 dinara, što je u odnosu na prethodni mesec više za 2.137 dinara.
Tradicija nalaže da Božićna trpeza mora sadržati ovih 7 specijaliteta: Još su je Nemnjići započeli, a poštuje se i danas
Ovaj običaj potiče još iz starih vremena kada nije bilo dovoljno namirnica i svako jelo je simbolizovao jedan dan u nedelji, zato ih je obavezno bilo sedam na trpezi
Možda vas zanima:
Plate preko 110.000 dinara: Dragačevci imaju ubedljivo najveće zarade u Moravičkom okrugu, ovo su najnoviji podaci
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Prosečna neto zarada u novembru u Moravičkom okrugu iznosila je 87.497 dinara, što je u odnosu na prethodni mesec više za 2.137 dinara.
Tradicija nalaže da Božićna trpeza mora sadržati ovih 7 specijaliteta: Još su je Nemnjići započeli, a poštuje se i danas
Ovaj običaj potiče još iz starih vremena kada nije bilo dovoljno namirnica i svako jelo je simbolizovao jedan dan u nedelji, zato ih je obavezno bilo sedam na trpezi
Tehnike i motivi
Dragačevski vez karakterišu precizne tehnike i bogatstvo boja. Najčešće korišćeni motivi uključuju stilizovane prikaze cveća, ptica i geometrijskih oblika. Svaki od ovih motiva nosi određenu simboliku i često je povezan sa željama za sreću, zdravlje i blagostanje.
Očuvanje tradicije
Uprkos modernizaciji i promenama u načinu života, mnoge žene u Dragačevu i dalje neguju ovu veštinu. Organizuju se radionice i manifestacije posvećene narodnom vezu, gde mlađe generacije imaju priliku da uče od iskusnijih vezilja, čime se osigurava očuvanje ove dragocene tradicije.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)