Slava nije samo običan praznik – ona je srž porodične tradicije, veza sa precima i svetac zaštitnik doma. Ovaj jedinstveni običaj, koji je Srbima donela Pravoslavna crkva, ne postoji nigde drugde u svetu u ovom obliku i danas je deo UNESCO-ve nematerijalne kulturne baštine.
Kako je nastala srpska slava?
Slava vodi poreklo iz ranog srednjeg veka, kada su Srbi, prihvatajući hrišćanstvo, zamenili svoja stara paganska božanstva kultom svetitelja. Tako je svaka porodica prihvatila jednog sveca zaštitnika, koji se slavi iz generacije u generaciju. Ovaj običaj simbolizuje duhovnu vezu porodice i vere, ali i čuva istoriju i identitet.
Koji su najčešći slavski sveci?
Možda vas zanima:
Teolog rešio nedoumicu mnogih Srba, evo da li ćerka može da preuzme krsnu slavu: U ovom slučaju je moguće! (VIDEO)
Ono što je najvažnije jeste da se slava slavi sa ljubavlju, molitvom i iskrenošću
PEČENJE NA POSNOJ SLAVI: Da li je greh ili ne?
Pitanje koje izaziva česte nedoumice
Možda vas zanima:
Teolog rešio nedoumicu mnogih Srba, evo da li ćerka može da preuzme krsnu slavu: U ovom slučaju je moguće! (VIDEO)
Ono što je najvažnije jeste da se slava slavi sa ljubavlju, molitvom i iskrenošću
PEČENJE NA POSNOJ SLAVI: Da li je greh ili ne?
Pitanje koje izaziva česte nedoumice
Možda vas zanima:
Teolog rešio nedoumicu mnogih Srba, evo da li ćerka može da preuzme krsnu slavu: U ovom slučaju je moguće! (VIDEO)
Ono što je najvažnije jeste da se slava slavi sa ljubavlju, molitvom i iskrenošću
PEČENJE NA POSNOJ SLAVI: Da li je greh ili ne?
Pitanje koje izaziva česte nedoumice
Iako svaka porodica ima svog zaštitnika, neki sveci su naročito rasprostranjeni među Srbima. Najčešće slave su:
- Sveti Nikola (19. decembar) – zaštitnik putnika i moreplovaca, slavi ga gotovo polovina srpskih porodica.
- Sveti Jovan (20. januar) – svetitelj koji se smatra najvećim hrišćanskim prorokom.
- Sveti Đorđe (6. maj) – simbol hrabrosti i prolećne obnove.
- Sveti Aranđel Mihailo (21. novembar) – zaštitnik vojske i pravde.
Obavezni elementi slavske trpeze
Slava nije potpuna bez posebne hrane i rituala, a svaki deo svečane trpeze nosi simboliku:
Slavski kolač – okrugli hleb sa krstom, koji domaćin seče u crkvi ili kod kuće.
Koljivo (žito) – skuvano žito sa orasima i medom, simbol života, smrti i vaskrsenja.
Crveno vino – označava Hristovu krv i blagostanje u kući.
Post ili mrsna trpeza – zavisi od datuma slave i crkvenog kalendara.
Slava kroz vekove – kako se menjala?
Nekada je slava bila domaćinski ritual, gde su se okupljali rođaci i komšije, uz poštovanje strogih običaja. Danas, iako se način proslave prilagodio modernim vremenima, suština je ostala ista – slava je trenutak kada se porodica okuplja, slavi zajedništvo i seća se svojih predaka.
Zašto slava i dalje živi u svakom srpskom domu?
Slava nije samo verski praznik – ona je deo identiteta i kulture srpskog naroda. Iako se stil života menja, ovaj običaj ostaje stub porodične tradicije, okupljajući ljude oko zajedničke vrednosti – poštovanja korena, vere i porodice.
Bilo da je slavite u krugu najbližih ili uz puno gostiju, jedno je sigurno – slava je mnogo više od običnog dana u kalendaru, ona je živa veza prošlosti i budućnosti.
Prokopovdan: Dan kada se zemlja otvara i priroda daje znakove
U srpskoj narodnoj tradiciji, Prokopovdan (21. jul) je dan prepun mistike i verovanja da priroda tog dana otkriva svoje tajne. Ovaj praznik posvećen je Svetom Prokopiju, ali njegovi običaji vuku korene iz starih narodnih shvatanja o povezanosti čoveka i zemlje.
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Lazarice: Kako veseli prolećni običaj priziva plodnost i sreću u domove
Dok priroda buja i proleće pokazuje svoju punu snagu, u Srbiji se vekovima održava običaj Lazarice – veseli narodni ritual posvećen plodnosti, zdravlju i radosti. Ovaj drevni običaj, koji se vezuje za Lazarevu subotu (Vrbicu), okuplja mlade devojke koje kroz pesmu, igru i rituale donose blagoslov domovima u svom selu.
Đurđevdan: Praznik proleća, običaja i radosti koji budi narodnu dušu
Kada u Srbiji zamirišu bagrem i zova, kada se probudi priroda i svet napuni bojama, stiže Đurđevdan – jedan od najvažnijih narodnih praznika, prepun običaja, verovanja i veselja. Ovaj praznik, posvećen Svetom Đorđu, vekovima unazad označava dolazak proleća, plodnosti i novog života, dok ga Srbi slave uz pesmu, igru i rituale koji se prenose s kolena na koleno.
KO JE NAJLEPŠI SRBIN? Svi saglasni da je on NAJBOLJI FRAJER, ceo život voleo SAMO NJU, a ona do kraja čuvala jednu stvar u AMANET
Na društvenoj mreži "X" korisnik je pokrenuo anketu koji je najlepši Srbin svih vremena, i verovali ili ne najviše glasova dobio je jedan od naših najvećih pisaca 20. veka, Bora Stanković.
Komentari(0)