Slava nije samo običan praznik – ona je srž porodične tradicije, veza sa precima i svetac zaštitnik doma. Ovaj jedinstveni običaj, koji je Srbima donela Pravoslavna crkva, ne postoji nigde drugde u svetu u ovom obliku i danas je deo UNESCO-ve nematerijalne kulturne baštine.
Kako je nastala srpska slava?
Slava vodi poreklo iz ranog srednjeg veka, kada su Srbi, prihvatajući hrišćanstvo, zamenili svoja stara paganska božanstva kultom svetitelja. Tako je svaka porodica prihvatila jednog sveca zaštitnika, koji se slavi iz generacije u generaciju. Ovaj običaj simbolizuje duhovnu vezu porodice i vere, ali i čuva istoriju i identitet.
Koji su najčešći slavski sveci?
Možda vas zanima:
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Teolog rešio nedoumicu mnogih Srba, evo da li ćerka može da preuzme krsnu slavu: U ovom slučaju je moguće! (VIDEO)
Ono što je najvažnije jeste da se slava slavi sa ljubavlju, molitvom i iskrenošću
Možda vas zanima:
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Teolog rešio nedoumicu mnogih Srba, evo da li ćerka može da preuzme krsnu slavu: U ovom slučaju je moguće! (VIDEO)
Ono što je najvažnije jeste da se slava slavi sa ljubavlju, molitvom i iskrenošću
Možda vas zanima:
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Teolog rešio nedoumicu mnogih Srba, evo da li ćerka može da preuzme krsnu slavu: U ovom slučaju je moguće! (VIDEO)
Ono što je najvažnije jeste da se slava slavi sa ljubavlju, molitvom i iskrenošću
Iako svaka porodica ima svog zaštitnika, neki sveci su naročito rasprostranjeni među Srbima. Najčešće slave su:
- Sveti Nikola (19. decembar) – zaštitnik putnika i moreplovaca, slavi ga gotovo polovina srpskih porodica.
- Sveti Jovan (20. januar) – svetitelj koji se smatra najvećim hrišćanskim prorokom.
- Sveti Đorđe (6. maj) – simbol hrabrosti i prolećne obnove.
- Sveti Aranđel Mihailo (21. novembar) – zaštitnik vojske i pravde.
Obavezni elementi slavske trpeze
Slava nije potpuna bez posebne hrane i rituala, a svaki deo svečane trpeze nosi simboliku:
Slavski kolač – okrugli hleb sa krstom, koji domaćin seče u crkvi ili kod kuće.
Koljivo (žito) – skuvano žito sa orasima i medom, simbol života, smrti i vaskrsenja.
Crveno vino – označava Hristovu krv i blagostanje u kući.
Post ili mrsna trpeza – zavisi od datuma slave i crkvenog kalendara.
Slava kroz vekove – kako se menjala?
Nekada je slava bila domaćinski ritual, gde su se okupljali rođaci i komšije, uz poštovanje strogih običaja. Danas, iako se način proslave prilagodio modernim vremenima, suština je ostala ista – slava je trenutak kada se porodica okuplja, slavi zajedništvo i seća se svojih predaka.
Zašto slava i dalje živi u svakom srpskom domu?
Slava nije samo verski praznik – ona je deo identiteta i kulture srpskog naroda. Iako se stil života menja, ovaj običaj ostaje stub porodične tradicije, okupljajući ljude oko zajedničke vrednosti – poštovanja korena, vere i porodice.
Bilo da je slavite u krugu najbližih ili uz puno gostiju, jedno je sigurno – slava je mnogo više od običnog dana u kalendaru, ona je živa veza prošlosti i budućnosti.
BOŽANSKA OSOBINA: Jerotić isticao važnost ove vrline
Jednu osobinu smatrao je božanskom, ali do nje nije lako stići.
KAKO SE PIŠE: Da li je pravilno "ĆETE" ili "ĆE TE"?
Ovo je jedna od najčešćih jezičkih dilema
MILICA JE BILA NAJVOLJENIJA SRPSKA CARICA: Ono što je ona uradila za Srbiji, ni jedna majka nikad ne bi mogla!
Kneginja Milica, rođena 1335. godine, u vreme vladavine cara Dušana, bila je poreklom iz vladarske porodice Nemanjića. Njen otac bio je knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan, praunuk slavnog Stefana Nemanje.
Oči koje se zatvaraju pred istinom: Zašto se ne gleda u plamen dok se izgovara ime pokojnika
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.
Upletanje sudbine: Verovanje da žena „uzima svetlost“ kada plete pre zore
U srpskoj narodnoj tradiciji, žene koje ustaju pre svitanja i pletu, šiju ili tkaju, ne rade samo ručni rad. Verovalo se da one tada „hvataju prvu svetlost dana“ i mogu, kroz nit, da upletu mir, zdravlje ili odgovor na pitanje koje još nije izgovoreno.
Komentari(0)