Običaj preskakanja vatre u Istočnoj Srbiji: Tradicija koja spaja prošlost i sadašnjost
Očuvanje drevnih običaja kroz rituale vatre
U srcu Istočne Srbije, običaj preskakanja vatre predstavlja duboko ukorenjenu tradiciju koja simbolizuje pročišćenje, zaštitu i zajedništvo. Ovaj ritual, praktikuje se tokom važnih praznika, spajajući paganske korene sa hrišćanskim običajima.
Istorijski značaj vatre u narodnim običajima
Vatra je oduvek imala posebno mesto u narodnim verovanjima kao simbol svetlosti, topline i zaštite od zlih sila. U Istočnoj Srbiji, paljenje i preskakanje vatre poznato je kao "kalavešnica" ili "karaveštica", što ukazuje na njen zaštitnički karakter protiv veštica i zlih duhova. amiradio.rs+9lepotesrbije.alo.rs+9jugmedia.rs+9jugmedia.rs
Možda vas zanima:
Jezik cvetova u srpskoj tradiciji: Šta je lavanda značila u svadbenim običajima u Homolju
Miris uspomena i znak čednosti: Zaboravljena simbolika lavande u starim srpskim svadbama
STARO NARODNO VEROVANJE: Šta znači kada u martu padne sneg?
Za mart se vezuju brojna verovanja, a "baba Marta" je jedno od njih.
Običaji vezani za preskakanje vatre
Ovaj ritual se najčešće praktikuje uoči velikih praznika:
- Lazareva subota (Vrbica): Mladići preskaču vatre kako bi dokazali svoju hrabrost i obezbedili zaštitu od zlih sila.
- Bele poklade: Obeležavaju se preskakanjem vatre i šaranjem lica, što simbolizuje pročišćenje i pripremu za predstojeći post
- Petrovske poklade: Ove poklade označavaju poslednji dan kada se jede meso pre Petrovdanskog posta, a običaji uključuju lilanje (paljenje vatri) i preskakanje istih.
Simbolika i verovanja
- Preskakanje vatre ima višestruku simboliku
- Pročišćenje: Veruje se da vatra čisti telo i dušu od negativnih uticaja.
- Zaštita: Ritual pruža zaštitu od zlih sila i bolesti.
- Plodnost i sreća: Obezbeđuje plodnost zemlje i blagostanje zajednice
Očuvanje tradicije u savremenom dobu
Uprkos modernizaciji, mnoge zajednice u Istočnoj Srbiji i dalje neguju ovaj običaj, prepoznajući njegovu vrednost u očuvanju kulturnog identiteta i jačanju zajedništva.
VODICA IZ DUBOKE ŠUME: Lekovita svojstva zaboravljenih izvora na Staroj planini
Izvori na Staroj planini, danas većinom obrasli šumom, nekada su bili mesta hodočašća. Njihova voda smatrana je lekovitom, ali su mnogi izvori danas potpuno zaboravljeni.
RUKOPIS KOJI JE PROMENIO SRPSKU KNJIŽEVNOST: Kako je roman "Seobe" Miloša Crnjanskog spasao čuveni književnik Ivo Andrić?
Slavni roman Miloša Crnjanskog, "Seobe", možda nikada ne bi ugledao svetlo dana da ga od uništenja nije spasao upravo Ivo Andrić, tadašnji mladi činovnik Ministarstva spoljnih poslova.
CVET KANTARIONA I NOĆ SVETOG JOVANA: Tajna biljke koja je "najlekovitija ako se bere po mraku"
Iako se kantarion danas može kupiti u svakoj apoteci, stare bake iz srpskih sela tvrde da je najmoćniji baš onda kada se bere u noći pred Ivanjdan.
CRVENA NIT OKO RUKE: Kako je običaj sa vunenim koncem postao srpski lek protiv prolećnih bolesti?
Ponekad se naizgled najobičniji detalji kriju iza ozbiljnih narodnih rituala. Jedan od takvih običaja, skoro zaboravljen u gradovima, bio je vezivanje crvene vunene niti oko ruke deci svakog proleća da bi ih štitila od bolesti.
KAD ZAGRMI SVETI ILIJA: Zašto su se nekada u Srbiji tokom oluje gasile vatre u kućama?
Staro verovanje da munje u letnjim nevremenima usmerava upravo Sveti Ilija dovelo je do običaja koji su Srbijom vladali vekovima – gašenja vatre u ognjištu čim se začuje prva grmljavina. Danas se gotovo niko ne seća zbog čega se ovaj običaj uporno praktikovao.
Komentari(0)