Tvrđava Žrnov vekovima je čuvala tajne Avale, sve dok nije nestala pod eksplozivom – zašto je srušena i šta je ostalo od ovog srednjovekovnog grada?
Na vrhu Avale, gde se danas uzdiže impozantan Spomenik Neznanom junaku, nekada se nalazila srednjovekovna tvrđava Žrnov. Ovaj tajanstveni grad, koji su gradili i koristili Rimljani, Vizantinci i Srbi, nestao je 1934. godine, kada je kralj Aleksandar I Karađorđević naredio njegovo rušenje. Odluka da se jedna od najstarijih tvrđava u Srbiji uništi i zameni spomenikom i danas izaziva polemike među istoričarima i ljubiteljima srpske baštine.
Istorija tvrđave Žrnov
O postanku tvrđave Žrnov postoje različite teorije. Smatra se da je prvobitno bila rimsko utvrđenje koje je služilo za kontrolu puta ka Singidunumu (današnjem Beogradu). Kasnije su je koristili Vizantinci, a u srednjem veku je postala deo srpskog odbrambenog sistema.
Možda vas zanima:
MAKEDONSKI ISTORIČAR ŠOKIRAO JAVNOST: Troja je bila u Srbiji! EVO DOKAZA GDE JE BILA
Teorije zavere, mit ili ima tu nešto?
KNEGINJA TATJANA ROMANOV TREBALO JE DA POSTANE SRPSKA CARICA: A onda se desila TRAGEDIJA i LJUBAV IPAK NIJE POBEDILA
Kneginja Tatjana Romanov bila je obećana našem kraljeviću Aleksandru. Ljubav na prvi pogled nije bila jača od strašne sudbine
Možda vas zanima:
MAKEDONSKI ISTORIČAR ŠOKIRAO JAVNOST: Troja je bila u Srbiji! EVO DOKAZA GDE JE BILA
Teorije zavere, mit ili ima tu nešto?
KNEGINJA TATJANA ROMANOV TREBALO JE DA POSTANE SRPSKA CARICA: A onda se desila TRAGEDIJA i LJUBAV IPAK NIJE POBEDILA
Kneginja Tatjana Romanov bila je obećana našem kraljeviću Aleksandru. Ljubav na prvi pogled nije bila jača od strašne sudbine
Možda vas zanima:
MAKEDONSKI ISTORIČAR ŠOKIRAO JAVNOST: Troja je bila u Srbiji! EVO DOKAZA GDE JE BILA
Teorije zavere, mit ili ima tu nešto?
KNEGINJA TATJANA ROMANOV TREBALO JE DA POSTANE SRPSKA CARICA: A onda se desila TRAGEDIJA i LJUBAV IPAK NIJE POBEDILA
Kneginja Tatjana Romanov bila je obećana našem kraljeviću Aleksandru. Ljubav na prvi pogled nije bila jača od strašne sudbine
Turci su 1442. godine osvojili Žrnov i preuredili ga u jak vojni bastion, koji je branio prilaze Beogradu. Nakon pada Beograda pod tursku vlast 1521. godine, tvrđava je izgubila strateški značaj, ali su njeni ostaci opstali sve do XX veka.
Zašto je Žrnov srušen?
Kralj Aleksandar I Karađorđević odlučio je da na mestu tvrđave podigne Spomenik Neznanom junaku, inspirisan sličnim memorijalima u Parizu i Londonu. Verovao je da je Avala idealno mesto za nacionalni simbol sećanja na pale borce Prvog svetskog rata.
Međutim, način na koji je tvrđava uništena ostavlja mnoga pitanja. Umesto da bude sačuvana ili konzervirana, ona je minirana do temelja, a kamenje je korišćeno za izgradnju spomenika. Ova odluka naišla je na osudu tadašnjih istoričara i arheologa, ali nije promenjena.
Da li su ostaci Žrnova i dalje prisutni?
Danas je teško pronaći tragove nekadašnje tvrđave, jer je njeno kamenje iskorišćeno za izgradnju monumentalnog spomenika. Ipak, arheolozi i entuzijasti tvrde da u blizini i dalje postoje delovi zidina i temelja, zakopani ispod zemlje ili sakriveni među stenama Avale.
Osim toga, priče o Žrnovu nisu zaboravljene – mnogi istraživači i zaljubljenici u istoriju i dalje tragaju za njegovim ostacima, pokušavajući da rekonstrušu njegov izgled i značaj.
Mitovi i teorije zavere o Žrnovu
Rušenje Žrnova podstaklo je brojne teorije zavere. Neki veruju da je tvrđava bila mnogo značajnija nego što se javno priznaje – pominju se čak i priče o tajnim tunelima, riznicama i mističnim simbolima.
Postoji i teorija da je Žrnov imao ezoterijski značaj i da je njegova lokacija bila energetski moćna, pa je rušenje imalo dublje motive od običnog podizanja spomenika. Iako za ove tvrdnje ne postoje dokazi, one i dalje pobuđuju interesovanje istraživača.
Da li je Žrnov neopravdano zaboravljen?
Iako je Spomenik Neznanom junaku danas simbol Avale, ostaje pitanje da li je Žrnov mogao biti očuvan i postati deo srpskog kulturnog i turističkog nasleđa. Ovo je još jedna priča o našem izgubljenom blagu, koja podseća koliko je važno čuvati istoriju i ne dozvoliti da svedočanstva prošlih vekova nestanu zauvek.
Prvi srpski ustanak i Karađorđe: Kako je Orašac postao simbol borbe za slobodu?
Malo selo Orašac 1804. godine postalo je mesto gde je počela borba za slobodnu Srbiju. Kako je ustanak protiv Osmanlija promenio tok srpske istorije?
Srbija na starim mapama: Kako su naši gradovi izgledali pre nekoliko vekova?
Od rimskih puteva do austrougarskih karti – kako su se kroz vekove menjale mape Srbije i šta one otkrivaju o prošlosti naših gradova?
"Seobe" Miloša Crnjanskog nisu samo roman o srpskim izbeglištvima – one su priča o večitoj potrazi za domom, identitetom i smislom.
Miloš Crnjanski, jedan od najvećih srpskih književnika, napisao je roman "Seobe" 1929. godine, a kasnije i njegov nastavak, "Druga knjiga Seoba". Ovo monumentalno delo istražuje sudbinu srpskih izbeglica u 18. veku, njihovu borbu između prošlosti i budućnosti, između nostalgije i neminovnog kretanja napred. Međutim, "Seobe" su mnogo više od istorijskog romana – one su priča o srpskom identitetu, o večitom lutanju i traganju za mestom pod suncem.
I Tito ga se plašio koliko su ga ljudi obožavali, izgradio pola Beograda: Živeo u očevoj kućici, a pomagao u svako doba
Na čelu Beograda promenilo se na desetine gradonačelnika, ali nijedan nije ostavio takav trag kao Branko Pešić. Vreme njegovog šefovanja mnogi nazivaju zlatnim dobom srpske prestonice.
KO JE BIO JOVAN DUČIĆ Pesnik, diplomata i čuvar srpskog jezika i identiteta
Jovan Dučić je jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat po svojoj rafiniranoj lirici, ljubavnoj poeziji i patriotskim stihovima. Osim što je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, Dučić je bio i ugledni diplomata koji je svojim radom promovisao kulturu i identitet srpskog naroda širom sveta.
Komentari(0)