Duboko u šumama, na vrhovima planina i kraj starih izvora nalaze se svetilišta koja povezuju prošlost i sadašnjost – mesta gde su se nekada prinosile žrtve bogovima, a danas ljudi ostavljaju zavete i molitve.
Sakrivena sveta mesta: tragovi drevnih verovanja
Srbija je zemlja bogate istorije i duboke duhovnosti, ali pored poznatih pravoslavnih manastira i crkava, postoje i manje poznata mesta gde se i danas praktikuju neobični rituali.
Na ovim mestima se spajaju predhrišćanska verovanja i narodna tradicija, pa su mnoge od ovih lokacija bile svetilišta još u vreme Ilira i Kelta, pre nego što su ih preuzela hrišćanska obeležja. Ljudi i dalje dolaze da ostavljaju darove, vezuju konce na drveće i pale sveće na mestima gde su vekovima unazad tražili zaštitu, isceljenje ili sreću.
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Hajde da otkrijemo neka od najzagonetnijih svetilišta u Srbiji!
Savina voda na Zlatiboru – lekoviti izvor i mesto zaveta
U srcu Zlatibora, nedaleko od manastira Uvac, nalazi se Savina voda – izvor za koji se veruje da ima lekovita svojstva.
📌 Posebnost:
Voda izvire iz stene i nikada ne presušuje.
Veruje se da pomaže kod očnih bolesti i donosi sreću onima koji je popiju.
Ljudi ostavljaju maramice i konce na drveću u blizini, verujući da će im se ispuniti želje.
Legenda kaže da je Sveti Sava ovde blagoslovio izvor i dao mu isceliteljsku moć. Međutim, veruje se da je ovo mesto bilo sveto još u paganskim vremenima, kada su ljudi dolazili da se mole bogovima vode.
Bogorodičina stena kod Sokobanje – mesto čuda i tajnih molitvi
U blizini Sokobanje, na planini Ozren, nalazi se misteriozno mesto poznato kao Bogorodičina stena.
📌 Posebnost:
Ogromna stena na kojoj se, prema verovanju, ukazala Bogorodica.
Ljudi ostavljaju zapise sa molitvama i zavetima.
Smatra se mestom isceljenja i duhovnog pročišćenja.
Meštani tvrde da se na ovom mestu dešavaju neobjašnjivi fenomeni – svetlosti u sumrak, tišina koja vlada čak i kada vetar duva, osećaj unutrašnjeg mira koji obuzima svakoga ko dođe.
Zapis kod sela Trešnjevica – drvo sa hiljadama zaveta
U selu Trešnjevica kod Aranđelovca raste hrast star nekoliko vekova, poznat kao zapis.
📌 Posebnost:
Ljudi dolaze da ostave tkanine, konce i papiriće sa željama.
Veruje se da svako ko veže končić na drvo može očekivati ispunjenje zaveta.
Oko drveta nikada ne udara grom – znak da ima posebnu moć.
Ovaj običaj potiče iz praistorijskih vremena, kada su Sloveni verovali da drveće ima duhovnu moć. Hrišćanstvo je kasnije preuzelo ovaj ritual, pa se oko takvih stabala često nalaze i male crkvice ili krstovi.
Pećina Samar kod Raške – podzemno svetilište
U blizini Raške, duboko u planinama, nalazi se pećina Samar, mesto na kojem su se u prošlosti obavljali tajni verski rituali.
📌 Posebnost:
Smatra se drevnim svetilištem Ilira i Kelta.
Unutra su pronađeni tragovi starog kulta obožavanja prirodnih sila.
Ljudi i danas dolaze da pale sveće i ostavljaju simbolične darove.
Naučnici pretpostavljaju da je ovo mesto nekada služilo kao sveti hram u steni, gde su se održavale ceremonije posvećene bogovima podzemlja. Danas je pećina tiho i mistično mesto, dostupno samo najupornijim istraživačima.
Zašto su ova mesta i dalje važna?
Iako živimo u modernom dobu, svetilišta poput ovih i dalje privlače ljude svih vera i generacija. Razlog za to leži u osećaju mistike, duhovnosti i povezanosti sa prirodom koji ova mesta pružaju.
Bez obzira da li verujete u moć ovih svetilišta ili ih posmatrate kao deo kulturnog nasleđa, poseta ovim mestima donosi nešto posebno – osećaj mira i povezanosti sa prošlošću.
Svetilišta Srbije – most između drevnih i savremenih verovanja
Mesta gde se nekada prinosila žrtva bogovima, a danas ljudi tiho izgovaraju molitve, svedoče o kontinuitetu duhovnosti u Srbiji.
Bilo da verujete u moć ovih lokacija ili ih posmatrate kao fascinantne tragove prošlosti, jedno je sigurno – poseta ovim svetilištima ostavlja snažan utisak.
Spremni da otkrijete mesta gde vreme staje, a vera ostaje?
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)