NAJLEPŠA PESMA SVIH VREMENA NASTALA JE NA RATIŠTU: Iza stihova "Čekaj me" krije se neverovatna LJUBAVNA PRIČA
"Čekaj me, i ja ću sigurno doći" je po mišljenju mnogih jedna od najlepših ljubavnih pesama ikad napisanih, a evo i kako je nastala
Konstantin Simonov je napisao jednu od najlepših ljubavnih pesama: "Čekaj me, i ja ću sigurno doći" i te divne reči posvetio je svojoj velikoj ljubavi Valentini Serovoj.
Konstantin je bio veliki ruski pesnik, pisac i patriota, a Valentina je bila najlepša i najpopuarnija glumica tog vremena.
Ali, ona je bila udata žena. Međutim, njen suprug general je iznenada preminuo, a onda se Valentina upušta u niz ljubavnih afera. Ali pored bezbroj muškaraca koji su prošli kroz njenu postelju, ona priznaje da nikad nikog nije volela kao svog supruga.
Možda vas zanima:
SVE JE OTKRIO NJEGOV POKOJNI KOLEGA: SVI MISLE DA JE HRVAT, A PRAVO POREKLO RADETA ŠERBEDŽIJE JE OVO!
Kojeg je porekla dugo se nagađalo, čak mu ni Radmilović nije verovao.
Rade Šerbedžija u Čačku sa svojim bendom biće deo čuvenog Disovog proleća
Glumački velikan stigao je u prestonicu kulture
Možda vas zanima:
SVE JE OTKRIO NJEGOV POKOJNI KOLEGA: SVI MISLE DA JE HRVAT, A PRAVO POREKLO RADETA ŠERBEDŽIJE JE OVO!
Kojeg je porekla dugo se nagađalo, čak mu ni Radmilović nije verovao.
Rade Šerbedžija u Čačku sa svojim bendom biće deo čuvenog Disovog proleća
Glumački velikan stigao je u prestonicu kulture
Možda vas zanima:
SVE JE OTKRIO NJEGOV POKOJNI KOLEGA: SVI MISLE DA JE HRVAT, A PRAVO POREKLO RADETA ŠERBEDŽIJE JE OVO!
Kojeg je porekla dugo se nagađalo, čak mu ni Radmilović nije verovao.
Rade Šerbedžija u Čačku sa svojim bendom biće deo čuvenog Disovog proleća
Glumački velikan stigao je u prestonicu kulture
A onda, ratne 1940. godine upoznala je Simonova, koji je godinama maštao o njoj. Ušli su u vezu koja je bila sve ono o čemu je pisac maštao, ali, nevolje tek dolaze. Simonov je otišao na ratište i u jeku najvećih borbi shvatio je da se neće vratiti kući živ.
Jedino što ga je održavalo bila je fotografija i misao na svoju prelepu Valentinu koja je željno iščekivala da joj se vrati. Tada je odlučio da joj napiše pesmu koja će joj govoriti koliko je on voli, čak i kada ga ne bude više.
Pesmu, koja je trebala da stigne Valentini posle njegove pogibije je stavio u džep, mirno iščekujući svoj sudnji dan. Međutim, desilo se čudo – jedinica u kojoj se Simonov nalazila nekako je izbegla finalni udar neprijatelja, i pisac se, živ i zdrav, vratio kući svojoj dragoj, sa pesmom u džepu.
Venčali su se 1943, a pesma o ljubavi koja nadjačava smrt u kombinaciji sa “hepiendom” obišla je ceo svet, i prevedena na čak 35 jezika!
ČEKAJ
Čekaj me, i ja ću sigurno doći
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka,
čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vrijeme da zaboraviši da te nade lažu.
Nek povjeruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek kaže ko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživeh vatru kletu, —naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svetu.
No, par narednih godina nije imao sreće. S obzirom da su bili jako popularni, plasirane su glasine da je Valentina varala Simonova dok je bio na ratištu i pisao joj “najlepšu pesmu na svetu“. Iako se dokazalo da to nije istina – general Rokosovski, sa kim su joj pripisivali aferu, je već bio u srećnoj i dugoj vezi, a glumicu je sreo na kratko tek nekoliko puta, brak glumice i pisca je bio uzdrman.
Njena karijera kreće silaznom putanjom, Simonov je napušta 1957, ona se odaje alkoholizmu i umire sama 1975. u Moskvi.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Komentari(0)