Terazijska česma jedan je od najpoznatijih simbola Beograda.
Terazijska česma danas se nalazi na istoimenom trgu, ispred hotela Moskva. Manje je poznato da je njena prvobitna namena bila sasvim drugačija, ali i put koji je prešla do današnjeg “konačišta” veoma je dug i uzbudljiv.
– Česma je neka vrsta spomenika. Podigao ju je knez Miloš Obrenović, u čast svog povratka na presto. To se dogodilo 1858. a česma je podignuta 1860. godine – priča Neda Kovačević, književnica i žena koja je popisala sve prestoničke spomenike.
Odatle i urezani inicijali “M. 0. 1860.” na čuvenoj Terazijskoj česmi.
Možda vas zanima:
POSLEDNJI BEOGRADSKI ŠEŠIRDŽIJA Balkanska ulica skriva lokal gde se i dan-danas šeširi prave ručno!
Ono na šta su naročito ponosni jeste činjenica da su iz njihove radnje potekli svi šeširi koji se mogu videti u pozorišnim predstavama kod nas, kao i na filmovima i reklamama.
DA SE NAĐEMO KOD PET IDIOTA ILI MERCEDESKE?! Najsmešniji i najkreativniji nadimci beogradskih stambenih zgrada
Grad koji je rušen koliko i Beograd mora da ima dosta čudnih arhitektonskih rešenja.
Možda vas zanima:
POSLEDNJI BEOGRADSKI ŠEŠIRDŽIJA Balkanska ulica skriva lokal gde se i dan-danas šeširi prave ručno!
Ono na šta su naročito ponosni jeste činjenica da su iz njihove radnje potekli svi šeširi koji se mogu videti u pozorišnim predstavama kod nas, kao i na filmovima i reklamama.
DA SE NAĐEMO KOD PET IDIOTA ILI MERCEDESKE?! Najsmešniji i najkreativniji nadimci beogradskih stambenih zgrada
Grad koji je rušen koliko i Beograd mora da ima dosta čudnih arhitektonskih rešenja.
Možda vas zanima:
POSLEDNJI BEOGRADSKI ŠEŠIRDŽIJA Balkanska ulica skriva lokal gde se i dan-danas šeširi prave ručno!
Ono na šta su naročito ponosni jeste činjenica da su iz njihove radnje potekli svi šeširi koji se mogu videti u pozorišnim predstavama kod nas, kao i na filmovima i reklamama.
DA SE NAĐEMO KOD PET IDIOTA ILI MERCEDESKE?! Najsmešniji i najkreativniji nadimci beogradskih stambenih zgrada
Grad koji je rušen koliko i Beograd mora da ima dosta čudnih arhitektonskih rešenja.
Možda vas zanima:
POSLEDNJI BEOGRADSKI ŠEŠIRDŽIJA Balkanska ulica skriva lokal gde se i dan-danas šeširi prave ručno!
Ono na šta su naročito ponosni jeste činjenica da su iz njihove radnje potekli svi šeširi koji se mogu videti u pozorišnim predstavama kod nas, kao i na filmovima i reklamama.
DA SE NAĐEMO KOD PET IDIOTA ILI MERCEDESKE?! Najsmešniji i najkreativniji nadimci beogradskih stambenih zgrada
Grad koji je rušen koliko i Beograd mora da ima dosta čudnih arhitektonskih rešenja.
Možda vas zanima:
POSLEDNJI BEOGRADSKI ŠEŠIRDŽIJA Balkanska ulica skriva lokal gde se i dan-danas šeširi prave ručno!
Ono na šta su naročito ponosni jeste činjenica da su iz njihove radnje potekli svi šeširi koji se mogu videti u pozorišnim predstavama kod nas, kao i na filmovima i reklamama.
DA SE NAĐEMO KOD PET IDIOTA ILI MERCEDESKE?! Najsmešniji i najkreativniji nadimci beogradskih stambenih zgrada
Grad koji je rušen koliko i Beograd mora da ima dosta čudnih arhitektonskih rešenja.
Napravljena je u obliku kamenog stuba, sa vazom na vrhu i rad je vajara Franca Lorana. Česma je visoka 6,35 metara. Oblikovana je u stilu romantizma i jedan je od najznačajnijih i najmonumentalnijih spomenika iz Miloševog perioda u Beogradu.
Kada je prvobitno postavljena, Terazijska oesma se uopšte nije nalazila na platou “ispred Moskve”.
– Pola veka česma je stajala nasred Terazija, na mestu gde je danas kolovozna traka, i malo više ukoso, prema hotelu Balkan – objašnjava Neda Kovačević i dodaje da se česma na ovom mestu nalazila sve do 1911. godine kada je zbog preuredenja Terazija demontirana i preneta u portu Topčiderske crkve.
Tako je Terazijska oesma krenula “na izlet” koji je potrajao 64 godine.
Kada su je sledeći put Beograđani videli na Terazijama bila je 1975. godina, a i kralja i monarhiju su odavno zamenili Tito i nova, socijalistioka vlast. Kako su u međuvremenu Terazije dobile potpuno drugačiji izgled, na prvobitnom položaju više nije bilo mesta za ovaj spomenik, pa je on postavljen ispred platoa hotela Moskva gde se i danas nalazi.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Komentari(0)