Magija i mudrost narodne usmene tradicije
Pre nego što su knjige i nauka postali dostupni, Srbi su kroz bajke i narodne priče prenosili znanja, vrednosti i objašnjenja za pojave u prirodi. Svaka bajka imala je svoje junake, magična stvorenja i pouke koje su oblikovale životne stavove i moralne vrednosti.
Jedan od omiljenih motiva u srpskim bajkama je borba između dobra i zla. Junaci, poput Zlatnog Zmaja ili Carevoga Sinca, često su se suočavali s izazovima koji su simbolizovali ljudske slabosti – pohlepu, strah ili nepravdu. Njihova pobeda donosila je poruku o važnosti hrabrosti i mudrosti.
Elementi prirode imali su posebno mesto u narodnim pričama. Vetar, sunce, reka ili planina često su prikazivani kao živa bića koja pomažu junacima ili ih iskušavaju. Ova simbolika naglašavala je povezanost ljudi s prirodom i poštovanje prema njenim zakonima.
Možda vas zanima:
Naši preci su nosili čudna i genijalna imena: Turski popis iz 1455. godine otkrio sve
Da li znate kako vam se zvao pradeda ili prababa? Mi vam donosimo spisak imena naših predaka iz 1455. godine
Evo kako su naši preci na Vidovdan proricali budućnosti: Žene su obavezno radile ovo da bi saznale kakva ih sudbina čeka
Ovaj dan je poseban i za srpsku istoriju. a za njega se vezuju i mnogi lepi običaji koji se i danas primenjuju.
Možda vas zanima:
Naši preci su nosili čudna i genijalna imena: Turski popis iz 1455. godine otkrio sve
Da li znate kako vam se zvao pradeda ili prababa? Mi vam donosimo spisak imena naših predaka iz 1455. godine
Evo kako su naši preci na Vidovdan proricali budućnosti: Žene su obavezno radile ovo da bi saznale kakva ih sudbina čeka
Ovaj dan je poseban i za srpsku istoriju. a za njega se vezuju i mnogi lepi običaji koji se i danas primenjuju.
Možda vas zanima:
Naši preci su nosili čudna i genijalna imena: Turski popis iz 1455. godine otkrio sve
Da li znate kako vam se zvao pradeda ili prababa? Mi vam donosimo spisak imena naših predaka iz 1455. godine
Evo kako su naši preci na Vidovdan proricali budućnosti: Žene su obavezno radile ovo da bi saznale kakva ih sudbina čeka
Ovaj dan je poseban i za srpsku istoriju. a za njega se vezuju i mnogi lepi običaji koji se i danas primenjuju.
Priče su imale i praktičnu svrhu – deca su kroz njih učila o opasnostima, poput divljih životinja ili nepoznatih ljudi, ali i o vrednosti porodice i zajednice. Bajke su bile ne samo razonoda već i alat za obrazovanje.
Danas, ove priče čuvaju se u narodnoj tradiciji, podsećajući nas na mudrost i maštu naših predaka.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)