MILOŠ CRNJANSKI JE GLEDAO SMRTI U OČI, A ONDA SE DESILO ČUDO: Najslavniji DVOBOJ koji je POKRENULA kafanska SVAĐA
Sondermajer je prvi čovek koji je rešio da preleti distancu od Pariza do Bombaja. Na taj način je pokazao osnovanom ideju da bude stvoren nacionalni avioprevoznik, a od novca koji je prikupio za taj let osnovao je fond iz kojeg je prvobitno finansiran "Aeroput"
Na jednoj strani veliko ime srpske i jugoslovenske književnosti, a na drugoj svetski pionir u ratnom i civilnom vazduhoplovstvu. U pitanju je dvoboj između Miloša Crnjanskog i Tadije Sondermajera.
Priču je verodostojno preneo Petar Nedeljković, stručnjak koji radi u u Muzeju vazduhoplovstva.
Prva iskra zapaljena je na sastanku u Nacionalnom aero klubu, 1926. godine. U tom trenutku Miloš Crnjanski je uređivao časopis "Naša krila", a ostao je upamćen kao čovek koji je to dobro radio. Istina, bio je čovek preke naravi, pa je često imao probleme u komunikaciji.
Možda vas zanima:
CELOGA ŽIVOTA MU SE OBRAĆALA SA "VI": Ostaviće vas nemim jedna rečenica koju je supruga rekla Milošu Crnjanskom
Malo je reći da ga je supruga Vida volela, bila mu je senka i oslonac, a obraćala mu se celoga života sa Vi
TVORAC VANVREMENSKIH DELA I OKLEVETANI PISAC Crnjanski je imao jednu želju pred smrt koja mu dan-danas nije ispunjena
Crnjanski je nalikovao nadmenom zanesenjaku, retko se odvajajući od knjiga koje je često nosio sa sobom. Ako su svi veliki umetnici po pravilu imali svoje muze, za Miloša Crnjanskog je to morala biti Vida Ružić. Za one koji su ih poznavali, nije bilo dileme da je to bila prava, večna ljubav.
Možda vas zanima:
CELOGA ŽIVOTA MU SE OBRAĆALA SA "VI": Ostaviće vas nemim jedna rečenica koju je supruga rekla Milošu Crnjanskom
Malo je reći da ga je supruga Vida volela, bila mu je senka i oslonac, a obraćala mu se celoga života sa Vi
TVORAC VANVREMENSKIH DELA I OKLEVETANI PISAC Crnjanski je imao jednu želju pred smrt koja mu dan-danas nije ispunjena
Crnjanski je nalikovao nadmenom zanesenjaku, retko se odvajajući od knjiga koje je često nosio sa sobom. Ako su svi veliki umetnici po pravilu imali svoje muze, za Miloša Crnjanskog je to morala biti Vida Ružić. Za one koji su ih poznavali, nije bilo dileme da je to bila prava, večna ljubav.
Možda vas zanima:
CELOGA ŽIVOTA MU SE OBRAĆALA SA "VI": Ostaviće vas nemim jedna rečenica koju je supruga rekla Milošu Crnjanskom
Malo je reći da ga je supruga Vida volela, bila mu je senka i oslonac, a obraćala mu se celoga života sa Vi
TVORAC VANVREMENSKIH DELA I OKLEVETANI PISAC Crnjanski je imao jednu želju pred smrt koja mu dan-danas nije ispunjena
Crnjanski je nalikovao nadmenom zanesenjaku, retko se odvajajući od knjiga koje je često nosio sa sobom. Ako su svi veliki umetnici po pravilu imali svoje muze, za Miloša Crnjanskog je to morala biti Vida Ružić. Za one koji su ih poznavali, nije bilo dileme da je to bila prava, večna ljubav.
Sa druge strane, sedela je grupa vazduhoplovnih oficira, kao i heroj Prvog svetskog rata Tadija Sondermajer, veteran sa tri pobede i ranama posle jedne od bitaka na Zapadnom frontu. Izbila je svađa oko ideje čije avione treba da kupi Nacionalni avio-klub. Tadašnji vazduhoplovni general Dušan Simović predlagao je da naša država uzme avione od Francuske, budući da je načelni dogovor bio da letelice uzimamo od saveznika iz tek okončanog rata, dok je Crnjanski tvrdio da su nemački avioni znatno bolji. Došlo je do burne rasprave. Valja podsetiti da je Crnjanski okončao Prvi svetski rat u austrougarskoj uniformi, sa činom feldvebela, dakle nižeg oficira, dok su nasuprot njega sedeli sve sami veterani sa Solunskog fronta, čije su rane i sećanja bili još sasvim sveži. Ideja da 1926. godine neko kupuje nemačke vojne avione bila je nešto za šta oni nisu hteli ni da čuju.
vikipedija
Sondermajer je prvi čovek koji je rešio da preleti distancu od Pariza do Bombaja. Na taj način je pokazao osnovanom ideju da bude stvoren nacionalni avioprevoznik, a od novca koji je prikupio za taj let osnovao je fond iz kojeg je prvobitno finansiran "Aeroput".
Nezgodna i vatrena priroda Miloša Crnjanskog nagnala ga je da Sondermajera nazove pogrdnim rečima, da bi u naletu besa izazvao čak petoricu suprotstavljenih na dvoboj. Četiri oficira su "glatko" odbila ideju da se ovako obračunaju, jer je, pored ostalog, svim oficirima bilo zabranjeno da učestvuju u duelima i dvobojima. Bela rukavica bačena u lice bilo je nešto što Tadija Sondermajer nije mogao da odbije. Budući da su te godine na teritoriji Srbije bili zabranjeni dvoboji, rivali su morali da izaberu posebno mesto na kojem će se obračunati.
Rešenje su pronašli u činjenici da su u Vojvodini i dalje važili neki austrougarski zakoni i da dvoboj nije bio izričito zabranjen. Zato je doneta odluka da se obračunaju u Vršcu, ispred poznate kule. Iako silno suprotstavljeni, Crnjanski i Sondermajer dogovaraju se da, ukoliko neki od njih dvojice pogine, stradanje prijave kao nesreću u lovu.
Miloš Crnjanski u Vršac stiže 25. septembra uveče, s obzirom na to da je dvoboj bio zakazan dan kasnije. Odseo je u Hotelu "Srbija" koji i danas postoji. Ostalo je zabeleženo da su pištolje za dvoboj obezbedili od porodice Dunđerski, koji su imali posebno, starinsko oružje namenjeno dvobojima.
U jutarnjim časovima stali su na poljanu ispred kule, i obračun je mogao da počne.
Prvi je pucao Crnjanski i promašio je. Zatim je došao red na Tadiju Sondermajera. Podigao je oružje, "imao suparnika na nišanu", ali je posle nekoliko sekundi spustio oružje i na francuskom rekao: "Odustajem". Zatim je podigao pištolj uvis i opalio metak, kako bi bilo jasno da je bio napunjen.
To je izazvalo buran piščev revolt, zaprepašćenje se pretvorilo u bes, vikao je na rivala tražeći od njega da puca. Prošle su mnoge godine od tog događaja, a pisac je, sećajući se tog septembra 1926. godine, priznao kako je "u Sondermajeru bilo nečeg viteškog".
Da je poginuo Crnjanski, nikada ne bi bile napisane "Seobe". Sa druge strane, da je poginuo Tadija Sondermajer, nikada ne bi bila stvorena prva nacionalna avio-kompanija "Aeroput", niti bi bio održan prvi transkontinentalni let, koji je upravo Sondermajer upriličio od Pariza do Bombaja.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)