Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Kako je sveštenik i starešina Ivanjičke crkve Mladen Milivojević objasnio za televiziju "Info liga Ivanjica", nigde ne postoji striktan propis da deci dajemo hrišćanska imena, ali da postoji predanje u kom je to i te kako naglašeno.
– Ono što je vezano za nas kao pravoslavne hrišćane, Srbe, mi nemamo nigde striktan propis o tome, nego smo u predanju sačuvali da deci treba davati najpre hrišćanska imena, a potom i nacionalna, odnosno, srpska. Tako da imamo to u našem narodu, naročito u staroj tradiciji da se o tome vodi računa – objasnio je sveštenik.
Međutim, kako je Milivojević dalje objasnio, imali su primere da sveštenici, insistirajući na tome, predlažu roditeljima da dete, barem prilikom krštenja, ima hrišćansko ime.
Možda vas zanima:
Šta znači kad se dete krsti na Ostrogu? Zbog ovoga poznati tamo hrle, ako strogo ne ispoštujete 1 pravilo - odbiće vas
Krštenje u manastiru Ostrog je poseban doživljaj, a jedna žena iz Srbije podelila je svoje predivno iskustvo
U kom slučaju majka NE SME BITI PRISUTNA na krštenju deteta?
UKOLIKO se dete krštava pre četrdesetog dana, od rođenja, majka ne može da prisustvuje krštenju.
Možda vas zanima:
Šta znači kad se dete krsti na Ostrogu? Zbog ovoga poznati tamo hrle, ako strogo ne ispoštujete 1 pravilo - odbiće vas
Krštenje u manastiru Ostrog je poseban doživljaj, a jedna žena iz Srbije podelila je svoje predivno iskustvo
U kom slučaju majka NE SME BITI PRISUTNA na krštenju deteta?
UKOLIKO se dete krštava pre četrdesetog dana, od rođenja, majka ne može da prisustvuje krštenju.
Možda vas zanima:
Šta znači kad se dete krsti na Ostrogu? Zbog ovoga poznati tamo hrle, ako strogo ne ispoštujete 1 pravilo - odbiće vas
Krštenje u manastiru Ostrog je poseban doživljaj, a jedna žena iz Srbije podelila je svoje predivno iskustvo
U kom slučaju majka NE SME BITI PRISUTNA na krštenju deteta?
UKOLIKO se dete krštava pre četrdesetog dana, od rođenja, majka ne može da prisustvuje krštenju.
– Onda prilikom upisa u knjige upiše se ili to ime ili oba imena. To koje će nositi tokom života i to pod kojim je dete kršteno – navodi sveštenik i dodaje da u današnje vreme, verovatno iz neke predostrožnosti da ne bi sa ljudima dolazili u sukobe, možda malo, kako kaže, popuste, pa krštavaju decu sa imenima koja su ime roditelji dali.
"Ako želite da vam deca budu originalna, tako ih vaspitajte"
– Naravno, uvek stoji ta preporuka da se ispoštuje tradicija. Mislim, svakako moramo da ga krstimo. Krštenje je važnije od svega. Naše je da preporučimo da postoje određeni propisi. Mi bismo na osnovu tih propisa mogli da insistiramo na tome, ali pošto oni ne postoje, nego su u pitanju preporuke, mi preporučimo, pa kako nas poslušaju – priča sveštenik dalje.
Na kraju, sveštenik Milivojević je imao i preporuku za buduće roditelje, koji bi želeli da im deca budu "originalna".
– Ako želite da vam deca budu originalna, vaspitavajte ih da budu originalna. Iako ime nosi određeni identitet, ne mislim da će samo dete biti originalno, ako to samo svedemo na ime – zaključio je starešina Ivanjičke crkve Mladen Milivojević na kraju razgovora.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)