Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Kako je sveštenik i starešina Ivanjičke crkve Mladen Milivojević objasnio za televiziju "Info liga Ivanjica", nigde ne postoji striktan propis da deci dajemo hrišćanska imena, ali da postoji predanje u kom je to i te kako naglašeno.
– Ono što je vezano za nas kao pravoslavne hrišćane, Srbe, mi nemamo nigde striktan propis o tome, nego smo u predanju sačuvali da deci treba davati najpre hrišćanska imena, a potom i nacionalna, odnosno, srpska. Tako da imamo to u našem narodu, naročito u staroj tradiciji da se o tome vodi računa – objasnio je sveštenik.
Međutim, kako je Milivojević dalje objasnio, imali su primere da sveštenici, insistirajući na tome, predlažu roditeljima da dete, barem prilikom krštenja, ima hrišćansko ime.
Možda vas zanima:
U kom slučaju majka NE SME BITI PRISUTNA na krštenju deteta?
UKOLIKO se dete krštava pre četrdesetog dana, od rođenja, majka ne može da prisustvuje krštenju.
Da li krstiti dete dok je beba ili ga pustiti da samo odluči da li želi da se krsti? Evo šta kaže vladika Grigorije
Vladika Grigorije ima jasan stav o krštenju, a putem društvenih mreža rešio je većinu dilema koje su mučile pravoslavce
Možda vas zanima:
U kom slučaju majka NE SME BITI PRISUTNA na krštenju deteta?
UKOLIKO se dete krštava pre četrdesetog dana, od rođenja, majka ne može da prisustvuje krštenju.
Da li krstiti dete dok je beba ili ga pustiti da samo odluči da li želi da se krsti? Evo šta kaže vladika Grigorije
Vladika Grigorije ima jasan stav o krštenju, a putem društvenih mreža rešio je većinu dilema koje su mučile pravoslavce
Možda vas zanima:
U kom slučaju majka NE SME BITI PRISUTNA na krštenju deteta?
UKOLIKO se dete krštava pre četrdesetog dana, od rođenja, majka ne može da prisustvuje krštenju.
Da li krstiti dete dok je beba ili ga pustiti da samo odluči da li želi da se krsti? Evo šta kaže vladika Grigorije
Vladika Grigorije ima jasan stav o krštenju, a putem društvenih mreža rešio je većinu dilema koje su mučile pravoslavce
– Onda prilikom upisa u knjige upiše se ili to ime ili oba imena. To koje će nositi tokom života i to pod kojim je dete kršteno – navodi sveštenik i dodaje da u današnje vreme, verovatno iz neke predostrožnosti da ne bi sa ljudima dolazili u sukobe, možda malo, kako kaže, popuste, pa krštavaju decu sa imenima koja su ime roditelji dali.
"Ako želite da vam deca budu originalna, tako ih vaspitajte"
– Naravno, uvek stoji ta preporuka da se ispoštuje tradicija. Mislim, svakako moramo da ga krstimo. Krštenje je važnije od svega. Naše je da preporučimo da postoje određeni propisi. Mi bismo na osnovu tih propisa mogli da insistiramo na tome, ali pošto oni ne postoje, nego su u pitanju preporuke, mi preporučimo, pa kako nas poslušaju – priča sveštenik dalje.
Na kraju, sveštenik Milivojević je imao i preporuku za buduće roditelje, koji bi želeli da im deca budu "originalna".
– Ako želite da vam deca budu originalna, vaspitavajte ih da budu originalna. Iako ime nosi određeni identitet, ne mislim da će samo dete biti originalno, ako to samo svedemo na ime – zaključio je starešina Ivanjičke crkve Mladen Milivojević na kraju razgovora.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)