VREME JE SLAVA Slavimo Arhangela Mihaila, žito se nosi za pretke, a kolač za budućnost potomaka
Krsna slava veliki je porodični praznik kod Srba, a tradicija se poštuje vekovima unazad. Jednog od najvećeg svetaca, Arhangela Mihajala, slavi veliki broj građana koji su i ovog novembarskog jutra poranili i u crkvu odneli sveću, žito i kolač.
- To je slava. Žito se u crkvu nosi za pretke, a kolač za dobru budućnost potomaka. Srce mi je puno kad za slavu u crkvu dođem sa unucima koji se od malih nogu uče pravoslavnoj veri i običajima i ponosan sam jer znam da će slava imati kome da ostane”, kaže za RINU Čačanin Radomir Slavković.
Slavski dan je jedan od najbitnijih u godini, dan kad je porodica na okupu, a u kuću stižu rodbina, kumovi, komšije i prijatelji. Iako danas sve može da se kupi, starije domaćice i te kako još uvek čuvaju običaj da se slavska trpeza pripremi u kući.
- Slava mora da se spremi. Nismo je prekidali ni u najtežim trenutcima. Ako pada u sredu ili petak onda je posna, a ako je kao danas onda se sprema mrsna trpeza. Održali smo taj običaj da i dalje sve spremamo u kući, slabo šta kupujemo. Snajke su zadužene za kolače, a ja za ostale specijalitete i naravno ništa bez čačanskog pečenja. Nezaobilazna je i domaća rakija ili vino da domaćin nazdravi sa gostima”, priča domaćica LJubica i potvrđuje da su se i u ovom modernom vremenu očuvala stara verovanja i običaji.
“Ako je tome verovati, kakav dan bude na Aranđelovdan tako će biti tokom cele godine i proleća. Ako je jutro vedro čeka nas puno sunčanih dana i obrnuto”, rekla je ova Čačanka.
Po crkvenom predanju Anđeo Mihajlo pri je stupio u borbu sa zlim duhom i u to ime označava onog koji je kao Bog. U nekim krajevima Srbije ovaj svetac slavi se i kao zaštitnik stočara, jer se veruje da samo on može oterati vukove.
Zašto pravoslavci stoje u crkvi, dok ljudi drugih vera kleče
Najraniji hrišćani, oni koji su živeli u apostolskim vremenima, dakle, tokom prvog stoleća nove ere, molili su se stojeći
Oplenac – gde se pod svodovima kraljevske crkve čuva istorija Srbije
Oplenac nije samo crkva – to je kraljevski kompleks, umetničko remek-delo i mesto gde su sahranjeni Karađorđevići, dinastija koja je oblikovala srpsku istoriju.
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
KROZ OVU MRAČNU CRNU ŠUMU BEŽAO JE CRNI ĐORĐE: Ovako je čuveni Danac pisao o Srbiji NEPOZNATA PRIČA O KRALJU BAJKI ANDERSENU
2. oktobra 1805. godine rođen je čuveni danski književnik poznat u svetu najviše po bajkama, Hans Kristijan Andersen.
Šta je patrijarh Pavle smatrao "najvećim srpskim grehom"? Kad se to javi, bez traga nestaju i ljubav i vera
Patrijarh srpski Pavle jedan od najpoštovanijih verskih poglavara u istoriji Balkana, a iza njega je ostalo mnogo mudrih misli, među kojima je i ona o tome šta smatra najvećim grehom.
Komentari(0)