VREME JE SLAVA Slavimo Arhangela Mihaila, žito se nosi za pretke, a kolač za budućnost potomaka
Krsna slava veliki je porodični praznik kod Srba, a tradicija se poštuje vekovima unazad. Jednog od najvećeg svetaca, Arhangela Mihajala, slavi veliki broj građana koji su i ovog novembarskog jutra poranili i u crkvu odneli sveću, žito i kolač.
- To je slava. Žito se u crkvu nosi za pretke, a kolač za dobru budućnost potomaka. Srce mi je puno kad za slavu u crkvu dođem sa unucima koji se od malih nogu uče pravoslavnoj veri i običajima i ponosan sam jer znam da će slava imati kome da ostane”, kaže za RINU Čačanin Radomir Slavković.
Slavski dan je jedan od najbitnijih u godini, dan kad je porodica na okupu, a u kuću stižu rodbina, kumovi, komšije i prijatelji. Iako danas sve može da se kupi, starije domaćice i te kako još uvek čuvaju običaj da se slavska trpeza pripremi u kući.
- Slava mora da se spremi. Nismo je prekidali ni u najtežim trenutcima. Ako pada u sredu ili petak onda je posna, a ako je kao danas onda se sprema mrsna trpeza. Održali smo taj običaj da i dalje sve spremamo u kući, slabo šta kupujemo. Snajke su zadužene za kolače, a ja za ostale specijalitete i naravno ništa bez čačanskog pečenja. Nezaobilazna je i domaća rakija ili vino da domaćin nazdravi sa gostima”, priča domaćica LJubica i potvrđuje da su se i u ovom modernom vremenu očuvala stara verovanja i običaji.
“Ako je tome verovati, kakav dan bude na Aranđelovdan tako će biti tokom cele godine i proleća. Ako je jutro vedro čeka nas puno sunčanih dana i obrnuto”, rekla je ova Čačanka.
Po crkvenom predanju Anđeo Mihajlo pri je stupio u borbu sa zlim duhom i u to ime označava onog koji je kao Bog. U nekim krajevima Srbije ovaj svetac slavi se i kao zaštitnik stočara, jer se veruje da samo on može oterati vukove.
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)