Jovan Cvijić je bio jedan od najvećih srpskih naučnika (1865-1927), a Beograđani i danas mogu da uživaju u nasledstvu koje je ostavio svima nama.
Vrata Memorijalnog muzeja Jovana Cvijića otvorena su svakog dana, osim ponedeljka, a kako navodi kustos Danica Vukdragović, sav „nameštaj koji je izložen u muzeju je autentičan, osim onog dela koji je supruga Ljubica ustupila nakon njegove smrti“.
– Posle njegove smrti, a po njegovoj želji, supruga je ustupila deo njegovog nameštaja Geodetskom zavodu, čiji je bio i osnivač. U to su uključeni lična biblioteka i njegov radni sto, a u bombardovanju 1944, kada je pogođena zgrada Univerziteta, uništen je i taj deo nameštaja – navela je Danica.
Možda vas zanima:
JEDAN OD SIMBOLA BEOGRADSKE TVRĐAVE U svojoj kolekciji ima preko 10 zbirki sa više od 30 000 predmeta
Vojni muzej Beograd je muzejska institucija koja sakuplja, proučava i prezentuje različite predmete za vojnu upotrebu a pre svega oružje, uniforme, ratne zastave, vojna dokumenta i umetnička dela sa vojnom tematikom.
PAMTI NAJVEĆE LEGENDE CRVENE ZVEZDE Užičanin od svog doma napravio muzej sa kolekcijom od Prvog svetskog rata pa do Miloševića (FOTO)
Ono što nema niko u svetu nema, može se pronaći pod krovom jednog Užičanina, koji je svoj dom pretvorio u privatno istorijski arhiv i mini muzej još iz vremena od Prvog svetkog rata do današnjih dana.
Možda vas zanima:
JEDAN OD SIMBOLA BEOGRADSKE TVRĐAVE U svojoj kolekciji ima preko 10 zbirki sa više od 30 000 predmeta
Vojni muzej Beograd je muzejska institucija koja sakuplja, proučava i prezentuje različite predmete za vojnu upotrebu a pre svega oružje, uniforme, ratne zastave, vojna dokumenta i umetnička dela sa vojnom tematikom.
PAMTI NAJVEĆE LEGENDE CRVENE ZVEZDE Užičanin od svog doma napravio muzej sa kolekcijom od Prvog svetskog rata pa do Miloševića (FOTO)
Ono što nema niko u svetu nema, može se pronaći pod krovom jednog Užičanina, koji je svoj dom pretvorio u privatno istorijski arhiv i mini muzej još iz vremena od Prvog svetkog rata do današnjih dana.
Muzej je otvoren je 1968. u kući u kojoj je veliki geograf i naučnik živeo i radio. Nalazi se u Kopitarevoj gradini, u više od 100 godina starom kulturnoistorijskom jezgru grada, a sagrađena je 1905. po nacrtima i željama samog Cvijića.
Radno vreme Muzeja je utorkom, sredom, četvrtkom i subotom od 10 do 17 , petkom od 10 do 18 i nedeljom od 10 do 14.
View this post on Instagram
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)