Zvuci koje kaval proizvodi su izuzetno melodični i opuštajući, zbog čega se za kaval govori da je "Božji instrument".
Devedesetih godina 20. veka desio se pravi preporod narodnih instrumenata. Do tada je jedini narodni instrument koji je bio prisutan na muzičkoj sceni bila frula, a jedino je frula predstavljana kao srpski narodni instrument. To je naravno bila greška, narodna muzika je bila prebogata različitim instrumentima i motivima u svom stvaralaštvu, a bila je sakrivena dugo dok praktično nije ponovo otkrivena.
Sve više su počeli da se sviraju instrumenti poput gusala, gajdi, dvojnica i kavala. Najzanimljiviji od svih je bio kaval. U pitanju je duvački instrument koji je tipičan za pastirske krajeve (Sirinićka župa, Gora, Jugoistočna i Istočna Srbija), a pored Srbije prisutan je i u drugim državama regiona (Albanija, Makedonija i Bugarska).
Kaval je jedini narodni instrument uz koji se peva, a pojavljuje se na srednjovekovnim freskopisima, što svedoči njegovoj starosti i koliko je bio zastupljen. Arhaičan način izrade, još jedan je svedok dugačke istorije i tradicije kavala. Reč je o šupljoj drvenoj cevi otvorenoj sa obe strane, dužine između 65 i 90 centimetara, a izrađuje se od jasena, drena, zove i u novije vreme od metala i plastike.
Zvuci koje kaval proizvodi su izuzetno melodični i opuštajući, zbog čega se za kaval govori da je „Božji instrument“, a najviše je zastupljen u pastirskim krajevima gde su pastiri svirali tokom predaha od rada i čuvajući svoja stada.
Sviranje na kavalu kao izvođačka praksa se nalasi na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Shutterstock
Lepotesrbije.alo.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Crna ruka – zaverenici koji su promenili tok svetske istorije
Ko su bili ljudi iz senke koji su delovali po kafanama, šumama i podrumima Beograda – i zapalili Evropu?
"Lile za Miholjske zadušnice": Jesenji običaj paljenja vatre za duše predaka
Zaboravljen ritual iz sela zapadne Srbije koji je vekovima čuvan od zaborava
Misterija Crne boginje iz Vratarnice: Legenda koja i danas plaši Staru planinu
Zaboravljena priča iz srca Timočke Krajine: Da li je Crna boginja samo mit – ili nešto mnogo više?
OVO IME JE STARO I IMA PREJAKO ZNAČENJE: Nosila ga je najveća srpska HEROINA
Veruje se da je ovo ime nastalo od imena Milica, a muški oblik ovog imena je Milunko
Ovo je kameni beleg donet sa Kajmakčalana na Suvobor: Mala crkva velikog imena čuva srpsku istoriju i sećanje na velike junake (FOTO)
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
Komentari(0)