Zvuci koje kaval proizvodi su izuzetno melodični i opuštajući, zbog čega se za kaval govori da je "Božji instrument".
Devedesetih godina 20. veka desio se pravi preporod narodnih instrumenata. Do tada je jedini narodni instrument koji je bio prisutan na muzičkoj sceni bila frula, a jedino je frula predstavljana kao srpski narodni instrument. To je naravno bila greška, narodna muzika je bila prebogata različitim instrumentima i motivima u svom stvaralaštvu, a bila je sakrivena dugo dok praktično nije ponovo otkrivena.
Sve više su počeli da se sviraju instrumenti poput gusala, gajdi, dvojnica i kavala. Najzanimljiviji od svih je bio kaval. U pitanju je duvački instrument koji je tipičan za pastirske krajeve (Sirinićka župa, Gora, Jugoistočna i Istočna Srbija), a pored Srbije prisutan je i u drugim državama regiona (Albanija, Makedonija i Bugarska).
Kaval je jedini narodni instrument uz koji se peva, a pojavljuje se na srednjovekovnim freskopisima, što svedoči njegovoj starosti i koliko je bio zastupljen. Arhaičan način izrade, još jedan je svedok dugačke istorije i tradicije kavala. Reč je o šupljoj drvenoj cevi otvorenoj sa obe strane, dužine između 65 i 90 centimetara, a izrađuje se od jasena, drena, zove i u novije vreme od metala i plastike.
Zvuci koje kaval proizvodi su izuzetno melodični i opuštajući, zbog čega se za kaval govori da je „Božji instrument“, a najviše je zastupljen u pastirskim krajevima gde su pastiri svirali tokom predaha od rada i čuvajući svoja stada.
Sviranje na kavalu kao izvođačka praksa se nalasi na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Shutterstock
Lepotesrbije.alo.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
Komentari(0)