Zvuci koje kaval proizvodi su izuzetno melodični i opuštajući, zbog čega se za kaval govori da je "Božji instrument".
Devedesetih godina 20. veka desio se pravi preporod narodnih instrumenata. Do tada je jedini narodni instrument koji je bio prisutan na muzičkoj sceni bila frula, a jedino je frula predstavljana kao srpski narodni instrument. To je naravno bila greška, narodna muzika je bila prebogata različitim instrumentima i motivima u svom stvaralaštvu, a bila je sakrivena dugo dok praktično nije ponovo otkrivena.
Sve više su počeli da se sviraju instrumenti poput gusala, gajdi, dvojnica i kavala. Najzanimljiviji od svih je bio kaval. U pitanju je duvački instrument koji je tipičan za pastirske krajeve (Sirinićka župa, Gora, Jugoistočna i Istočna Srbija), a pored Srbije prisutan je i u drugim državama regiona (Albanija, Makedonija i Bugarska).
Kaval je jedini narodni instrument uz koji se peva, a pojavljuje se na srednjovekovnim freskopisima, što svedoči njegovoj starosti i koliko je bio zastupljen. Arhaičan način izrade, još jedan je svedok dugačke istorije i tradicije kavala. Reč je o šupljoj drvenoj cevi otvorenoj sa obe strane, dužine između 65 i 90 centimetara, a izrađuje se od jasena, drena, zove i u novije vreme od metala i plastike.
Zvuci koje kaval proizvodi su izuzetno melodični i opuštajući, zbog čega se za kaval govori da je „Božji instrument“, a najviše je zastupljen u pastirskim krajevima gde su pastiri svirali tokom predaha od rada i čuvajući svoja stada.
Sviranje na kavalu kao izvođačka praksa se nalasi na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Shutterstock
Lepotesrbije.alo.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Pavle Vuisić – glumac sa Save koga je Orson Vels proglasio najboljim na svetu
U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Braća na prestolu i u boju: borbe Nemanjića za krunu
Borbe oca i sinova, smene na prestolu, diplomatske igre i veličanstvene zadužbine – period od Uroša I do Milutinove smrti obeležio je uspon Srbije, ali i neprekidne dinastičke sukobe koji su oblikovali njenu istoriju.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Komentari(0)