Majka zamolila Patrijarha Pavla da održi opelo sinu koji je se ubio: Sramota je bila kad joj je rekao ove 3 reči
Opelo se ne vrši ljudima koji se ubiju, s razlogom, jer oni sebi nisu podarili život, pa ne mogu ni da ga oduzmu
Iako patrijarh Pavle već 15 godina nije među živima, ostavio nam je blage, ali britke misli i reči koje su nekad uteha i lek, a nekad dobra životna lekcija.
Nenad Gugl, profesor srpskoj jezika i književnosti je u jednom televizijskom gostovanju u emisiji "Kad anđeli spavaju", podelio priču koja se glasno čula među ljudima kao podsvesni podsetnik na smisao ljudskog života.
Radi se o majci koja se, suočena sa najvećim bolom - gubitkom sina koji je odlučio da sebi oduzme život - obratila svešteniku i molila ga da se sinu održi opelo. Međutim, kako hrišćanska pravila nalažu da se opelo ne drži za one koji su sebi sami oduzeli život, sveštenik nije mogao ispuniti njenu želju, jer se sukobljava sa hrišćanskim načelima, već ju je posavetovao da potraži odgovor kod tadašnjeg Patrijarha Pavla.
Možda vas zanima:
"Ja sam sedeo u prvoj klupi. Sa desne mi je bio musliman, a s leve Hrvat, živeli smo kao braća" Ovako ih je život spojio
U malenoj zgradi tuzlanske niže gimnazije, dvadesetih godina prošlog veka, ukrstili su se putevi dvojice momaka, a dva buduća srpska velikana. Reč je o patrijarhu Pavlu i Meši Selimović.
Duhovnik otkrio ko ne sme nikad da se pričesti, jer mu to ne ide na spasenje, već na osudu: Patrijar Pavle smatrao da nesrećni ljudi ovako mogu naći pravi put
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi. Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina", rekao je čuveni patrijarh Pavle.
Možda vas zanima:
"Ja sam sedeo u prvoj klupi. Sa desne mi je bio musliman, a s leve Hrvat, živeli smo kao braća" Ovako ih je život spojio
U malenoj zgradi tuzlanske niže gimnazije, dvadesetih godina prošlog veka, ukrstili su se putevi dvojice momaka, a dva buduća srpska velikana. Reč je o patrijarhu Pavlu i Meši Selimović.
Duhovnik otkrio ko ne sme nikad da se pričesti, jer mu to ne ide na spasenje, već na osudu: Patrijar Pavle smatrao da nesrećni ljudi ovako mogu naći pravi put
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi. Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina", rekao je čuveni patrijarh Pavle.
Možda vas zanima:
"Ja sam sedeo u prvoj klupi. Sa desne mi je bio musliman, a s leve Hrvat, živeli smo kao braća" Ovako ih je život spojio
U malenoj zgradi tuzlanske niže gimnazije, dvadesetih godina prošlog veka, ukrstili su se putevi dvojice momaka, a dva buduća srpska velikana. Reč je o patrijarhu Pavlu i Meši Selimović.
Duhovnik otkrio ko ne sme nikad da se pričesti, jer mu to ne ide na spasenje, već na osudu: Patrijar Pavle smatrao da nesrećni ljudi ovako mogu naći pravi put
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi. Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina", rekao je čuveni patrijarh Pavle.
Ova majka, u potpunosti obuzeta tugom, krenula je da traži patrijarha, nadajući se da će naći olakšanje u njegovim rečima. Čekala je patrijarha ispred Saborne crkve, gde je konačno uspela da ga sustigne. Skrhana bolom i očajem, obratila mu se jednostavnim pitanjem: "Možete li da održite opelo mom maloletnom sinu koji se ubio?"
Patrijarh Pavle, poznat po svojoj mudrosti i blagosti, zastao je na trenutak, i izgovorio samo tri reči: "Život je dužnost." U tim rečima majka je osetila jasnu poruku. Shvatila je da život nije samo lična odluka ili izbor, već sveta dužnost koja nam je poverena od Boga. Ako nismo sebi dali život, ne možemo ni da ga oduzimamo.
"Život je dužnost" – ove reči Patrijarha Pavla bile su jednostavne, ali teške i pune mudrosti. Podsećaju nas da život, sa svim svojim iskušenjima, tugama i patnjama, ima dublji smisao i da nije uvek u našoj vlasti da odlučujemo o njegovom toku.
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Komentari(0)