Na padinama Avale, okružen tišinom šume, stoji spomenik posvećen sovjetskim vojnicima koji su tragično izgubili život u avionskoj nesreći iznad Beograda 19. oktobra 1964. godine. Ovaj spomenik, koji svojim izgledom dominira pejzažom, izrađen je kao simbol prijateljstva između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, kao i znak zahvalnosti za žrtve podnete tokom borbe protiv fašizma u Drugom svetskom ratu.
Priča o tragičnom događaju
Avion, u kojem su se nalazili sovjetski generali i vojni stručnjaci, srušio se pri sletanju u Beograd, pri čemu su svi putnici i članovi posade poginuli. Među poginulima su bili visoki oficiri, uključujući general-pukovnika Birjuzova i generala Ždanova, koji su se vraćali u Jugoslaviju da prisustvuju proslavi dvadesetogodišnjice oslobođenja Beograda. Njihova tragična smrt ostavila je dubok trag i simbolizovala duboku vezu između dva naroda.
Dizajn spomenika – simbolika i poruka
Možda vas zanima:
Zaboravljeni grad Žrnov na Avali: Misterija tvrđave koju je srušio kralj Aleksandar
Tvrđava Žrnov vekovima je čuvala tajne Avale, sve dok nije nestala pod eksplozivom – zašto je srušena i šta je ostalo od ovog srednjovekovnog grada?
Šuplja stena – skrivena pećina na Avali sa mističnom prošlošću
Malo poznata pećina u blizini Beograda koja krije brojne legende
Možda vas zanima:
Zaboravljeni grad Žrnov na Avali: Misterija tvrđave koju je srušio kralj Aleksandar
Tvrđava Žrnov vekovima je čuvala tajne Avale, sve dok nije nestala pod eksplozivom – zašto je srušena i šta je ostalo od ovog srednjovekovnog grada?
Šuplja stena – skrivena pećina na Avali sa mističnom prošlošću
Malo poznata pećina u blizini Beograda koja krije brojne legende
Možda vas zanima:
Zaboravljeni grad Žrnov na Avali: Misterija tvrđave koju je srušio kralj Aleksandar
Tvrđava Žrnov vekovima je čuvala tajne Avale, sve dok nije nestala pod eksplozivom – zašto je srušena i šta je ostalo od ovog srednjovekovnog grada?
Šuplja stena – skrivena pećina na Avali sa mističnom prošlošću
Malo poznata pećina u blizini Beograda koja krije brojne legende
Spomenik, delo vajara Jovana Kratohvila, podignut je 1965. godine na mestu nesreće. Sa svojim vertikalnim linijama i jednostavnim, ali snažnim oblikom, spomenik odaje utisak večnosti i trajnosti, kao i podseća na hrabrost i odlučnost onih koji su dali svoje živote u borbi za slobodu. Centralni deo spomenika sadrži perforacije koje simbolizuju prozore kroz koje, simbolično, “gleda” prošlost, dok se na postamentu često nalaze vence i cveće u znak sećanja na žrtve.
K.R.
Mesto za sećanje i poštovanje
Svake godine, u oktobru, delegacije iz Srbije i Rusije polažu vence na ovaj spomenik u znak sećanja na poginule vojnike i prijateljstvo između dva naroda. Ovo mesto nije samo mesto tuge, već i mesto ponosa i poštovanja prema onima koji su dali svoj život. Pogled sa spomenika prema Beogradu pruža posetiocima osećaj mira i poštovanja prema istoriji koja je oblikovala međudržavne odnose.
K.R.
Sačuvajmo sećanje na heroje
Spomenik sovjetskim ratnim žrtvama na Avali nije samo deo istorije – on je deo našeg kolektivnog sećanja i zahvalnosti. Na ovom mestu, posetioci mogu osetiti snagu prošlih događaja i setiti se važnosti slobode i mira. Dokle god stoji ovaj spomenik, stoji i naše poštovanje prema prijateljstvu, hrabrosti i žrtvi.
Zašto se verovalo da crna mačka koja legne na prag nosi poruku „s one strane“: Mačke u narodnim verovanjima nisu samo baksuz
U srpskom narodnom predanju, crna mačka nije bila samo znak nesreće – već i čuvar tajne. Ako se pojavi tiho, legne na prag i gleda u kuću, verovalo se da donosi poruku iz sveta mrtvih ili upozorenje koje se ne sme zanemariti.
Zašto se u nekim selima i danas ne zviždi napolju posle mraka: Verovanje da se tako „dozivaju vetreni ljudi“
U Šumadiji, Pomoravlju i Timočkoj krajini, stariji i danas upozoravaju: „Ne zviždi noću, dozvaćeš vetrene ljude.“ Ova neobična zabrana potiče iz verovanja da zviždanje otvara put bićima koja hodaju vetrom i pamte ime onoga ko ih pozove.
Ko su „nagaznici“ iz narodnog predanja: Bića koja ostaju na mestima tuge i pomerenih grobova
U zaboravljenim slojevima srpskog narodnog verovanja kriju se bića koja nisu ni duše ni demoni – već tragovi nesahranjenog bola. Nagaznici nastaju tamo gde je smrt ostala bez oproštaja.
Zašto se verovalo da noć između utorka i srede „nosi san bez povratka“: Zabranjeni dani u snovima
U nekim delovima Srbije, posebno u planinskim krajevima, postojalo je verovanje da su određene noći opasne za san. Najviše se izbegavala noć između utorka i srede, jer se verovalo da ono što se tada sanja – ne donosi poruku, već teret.
Zašto se nož zakopavao ispod kolevke u Homolju: Običaj da se preseče „nevidljiva senka“ koja prati bebu
U homoljskim selima, kada bi dete plakalo bez prestanka, a lek ni molitva nisu pomagali, starije žene bi tiho zakopavale nož ispod kolevke – verujući da će preseći senku koja je ušla s porođajem ili iz sna.
Komentari(0)