KOLIKO SE DUGO ČUVA SVETA VODICA? Evo šta treba da uradite sa njom, a da ne napravite veliki greh
Ali zato postoji narodno predanje i običaj kojeg je Crkva prećutno usvojila, te je isti stekao predanjsku vrednost
Obred osvećenja vode ima svoje korene u ranim periodima hrišćanstva, što potvrđuju stari spisi poput apostolskih ustanova. Međutim, iako je veoma star, nije postojalo čvrsto utvrđeno pravilo o mestu, vremenu i načinu sprovodjenja ovog obreda.
Razlike su postojale u ritualima, ali su svi sadržavali osnovne elemente kao što su molitve, pozivanje Svetog Duha, blagosiljanje u obliku krsta i potapanje u vodu, što su i danas neizostavni delovi svakog obreda osvećenja vode.
Poznata su dva osvećenja vode: veliko i malo.
Možda vas zanima:
Bogojavljensku vodicu ne smete koristiti na sledeći način: Tako gubi svoju svetu moć, a vi na sebe navlačite veliki greh
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 19. januara proslavljaju veliki hrišćanski praznik – Bogojavljenje, jedan od najmoćnijih dana u godini.
Evo koliko se dugo čuva sveta vodica: Na Krstovdan je ovako odložite, kako ne biste napravili veliki greh
Kako ne biste načinili veliki greh, odložite svetu vodicu na ovaj način.
Možda vas zanima:
Bogojavljensku vodicu ne smete koristiti na sledeći način: Tako gubi svoju svetu moć, a vi na sebe navlačite veliki greh
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 19. januara proslavljaju veliki hrišćanski praznik – Bogojavljenje, jedan od najmoćnijih dana u godini.
Evo koliko se dugo čuva sveta vodica: Na Krstovdan je ovako odložite, kako ne biste napravili veliki greh
Kako ne biste načinili veliki greh, odložite svetu vodicu na ovaj način.
Možda vas zanima:
Bogojavljensku vodicu ne smete koristiti na sledeći način: Tako gubi svoju svetu moć, a vi na sebe navlačite veliki greh
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 19. januara proslavljaju veliki hrišćanski praznik – Bogojavljenje, jedan od najmoćnijih dana u godini.
Evo koliko se dugo čuva sveta vodica: Na Krstovdan je ovako odložite, kako ne biste napravili veliki greh
Kako ne biste načinili veliki greh, odložite svetu vodicu na ovaj način.
Veliko vodoosvećenje se vrši dva puta u godini na Krstovdan (Navečerje Bogojavljenja) i na Bogojavljenje, u kome se sećamo Krštenja Isusa Hrista u reci Jordan. Malo vodoosvećenje vrši se u različitim prilikama, pri drugim crkvenim činovima i obredima, na Vaskrs i pred krsnu slavu domaćina, pa i na traženje pojedinih vernika – u svako vreme i na svakom mestu: u kući, u polju, u vrtu i tako dalje.
Koliko se dugo može čuvati sveta vodica, naročito ona koja se osvećuje na Krstovdan, Bogojavljenje i Vaskrs? Nakon jedne godine kada, stigne nova vodica, šta se radi sa starom?
Odgovor na to pitanje, u crkvenim knjigama ne piše, niti ima bilo kakvo pisano naređenje u vezi toga. Ali zato postoji narodno predanje i običaj koji je Crkva prećutno usvojila, te je isti stekao predanjsku vrednost, kao i mnoge druge stvari koje se putem predanja u Crkvi čuvaju.
Dakle, po tom narodnom predanju, a sada i crkvenom predanju, ukoliko se sva količina bogojavljenske vodice ne utroši pobožno u toku godine, onda se taj ostatak, kada stigne nova vodica, sipa u bunar, u reku ili u cveće. U svakom slučaju tamo gde se neće izložiti gaženju i obesvećenju. Ali, ako imate gde da držite flaše sa svetom vodom, nemojte je prosipati, nego čuvajte i te stare.
Sveta voda, posebno ona koja se koristi tokom Bogojavljenja (koju često ljudi čuvaju u svojim kućama), može se čuvati neograničeno dugo. Bez obzira na to koliko dugo je čuvate, ne gubi svoju blagodatnu moć niti postaje loša. Postoje porodice koje čuvaju Bogojavljensku vodicu više od trideset godina, dodajući svake godine malo nove vode iz crkve u flašu sa starom.
Što se tiče vode koja se osvećuje za Uskrs...
Tokom posta, preporučuje se da se svakog jutra uzima mala količina Uskršnje svete vode pre jela. Ovo se čini s namerom da se dom osveti za Veliki Uskrsni praznik, ali i da se duša osvećuje (kao hram Duha Svetoga). Redovno korišćenje svete vode doprinosi ovoj duhovnoj praksi.
Osvećena vodica za krsnu slavu sva se upotrebi na pravljanje slavskog kolača i koljiva, a može i da se ostavi malo za piće da svi članovi doma popiju po gutljaj za osvećenje duše i tela.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)