U pravoslavlju, istinsko pokajanje znači promenu života i vraćanje ka izvoru ljubavi, Hristu.
Svako od nas se trudi da živi ispravno, poštujući druge i činiti dobro. Međutim, nekada se desi da skrenemo sa pravog puta i učinimo neko pogrešno delo. Važno je da shvatimo grešku i iskreno se pokajemo.
U pravoslavlju, pokajanje nije puko odrađivanje vremenskog roka, već unutrašnji preokret srca, duboko smirenje i volja da se vratimo Bogu. Mnogi tragaju za odgovorom na ovo pitanje, verujući da postoji određeni period ili formula koja vodi očišćenju duše.
Starac Gavrilo, jedan od najvećih duhovnika koje je Srbija imala, mudro je odgovorio na ovu dilemu, oslanjajući se na svetootačku mudrost i navodeći primer iz života Svetog Sisoja:
- Pitali su Svetog Sisoja koliko je potrebno da se jedan grešnik kaje, pa su pitali da li je dovoljno godinu dana, na šta je svetac odgovorio da je to mnogo. Potom su pitali da li je dovoljno šest meseci, na šta je Sveti Sisoje takođe odgovorio da je to mnogo. Zatim su ga pitali da li je dovoljno četrdeset dana, a svetac je ponovio da je i to mnogo, pa je rekao: "Kada se duša ispovedi, kroz tri dana i tri noći svi grehovi se skidaju pokajnicima, a nepokajnicima je i sto leta malo." - rekao je otac Gavrilo.
U pravoslavlju, istinsko pokajanje znači promenu života i vraćanje ka izvoru ljubavi, Hristu. Ovo je molitva za oprost grehova:
"U ruku Tvojeg prevelikog milosrđa, o Bože moj, predajem dušu i telo moje, osećanja i reči, savete i misli moje, dela moja i sva kretanja moje duše i života mojega, dan i čas izdisanja mog, prestavljenje moje, upokojenje duše i tela moga. Ti, o Svemilostivi Bože, čiju Blagost i Nezlobivost ne mogu da prevaziđu ni svi gresi sveta, primi mene, od svih ljudi najgrešnijeg, u ruku zaštite Tvoje i izbavi me od svakog zla, očisti mnogobrojna bezakonja moja, podaj ispravljenje zlom i okajanom mojemu življenju i izbavljaj me od budućih teških grehova, kako ničim ne bih povredio Tvoje čovekoljublje. NJime pokrivaj moju nemoć od besova, strasti i zlih ljudi. Neprijateljima vidljivim i nevidljivim zapreti, rukovodeći me putem spasenja dovedi me Tebi, pristaništu mojem i završetku želja mojih. Daj mi končinu hrišćansku, mirnu, sačuvaj me od duhova zlobe, i na Strašnom Tvom Sudu budi milostiv slugi Tvome i prisajedini me sa desne strane zajedno sa Tvojim blagoslovenim ovcama, da zajedno s njima slavim Tebe, Tvorca moga, u vekove. Amin!"
Molitva Gospodu za oproštaj čita se svakog dana, ujutru posle uobičajenog molitvenog pravila. Takođe, ova molitva se može čitati u bilo koje doba dana.
(Kurir)
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)