Rukopis poeme "Krvava bajka" Desanke Maksimović sačuvan je tokom rata u sanduku. Ova pesma, koja svedoči o tragediji masovnog streljanja u Kragujevcu, simbol je antifašizma i trajno podsećanje na nevine žrtve Drugog svetskog rata.
21. Oktobra 1941. godine, u Kragujevcu i okolini dogodilo se masovno streljanje – jedan od najtragičnijih događaja u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu.
Nemačka kaznena ekspedicija izvršila je tada masakr, u znak odmazde, nad više hiljada srpskih civila.
Kako istorijski izvori navode, povod za streljanje bili su nemački gubici u borbi sa jedinicama pokreta otpora 16. oktobra na putu Kragujevac – Gornji Milanovac.
Možda vas zanima:
Žena kakve nigde više nema: 6 razloga zašto ljudi vole Desanku Maksimović!
Dobrotu i mudrost isijavale su njene oči, a prelepi stihovi obeležili su odrastanje mnogih
Pre nego što je skočio u smrt Branko Ćopić je u hotelu „Moskva“ učinio neverovatan gest: "Imam, verujte, veliki razlog“
"Ceo narod će Branka žaliti i kao čoveka i kao pisca koji je našem narodu mnogo dao.", pisala je Desanka Maksimović. U poruci koju je ostavio svojoj supruzi napisao je: “Zbogom lijepi i strašni živote!”
Možda vas zanima:
Žena kakve nigde više nema: 6 razloga zašto ljudi vole Desanku Maksimović!
Dobrotu i mudrost isijavale su njene oči, a prelepi stihovi obeležili su odrastanje mnogih
Pre nego što je skočio u smrt Branko Ćopić je u hotelu „Moskva“ učinio neverovatan gest: "Imam, verujte, veliki razlog“
"Ceo narod će Branka žaliti i kao čoveka i kao pisca koji je našem narodu mnogo dao.", pisala je Desanka Maksimović. U poruci koju je ostavio svojoj supruzi napisao je: “Zbogom lijepi i strašni živote!”
Možda vas zanima:
Žena kakve nigde više nema: 6 razloga zašto ljudi vole Desanku Maksimović!
Dobrotu i mudrost isijavale su njene oči, a prelepi stihovi obeležili su odrastanje mnogih
Pre nego što je skočio u smrt Branko Ćopić je u hotelu „Moskva“ učinio neverovatan gest: "Imam, verujte, veliki razlog“
"Ceo narod će Branka žaliti i kao čoveka i kao pisca koji je našem narodu mnogo dao.", pisala je Desanka Maksimović. U poruci koju je ostavio svojoj supruzi napisao je: “Zbogom lijepi i strašni živote!”
Nemačke trupe su na tom putu dočekane, tada, u zasedi. Bila je to zajednička zaseda pripadnika NOVJ (partizani) i JVuO (četnici).
Tada je poginulo 10 nemačkih vojnika, a 26 je ranjeno.
Naredba generala Franca Bemea
General Franc Beme naredio je streljanje 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 za ranjenog.
U skladu sa naredbom generala Bemea, odlučeno je da se s ciljem odmazde strelja 2.300 lica. Akcija odmazde izvedena je 19. oktobra u okolnim selima Maršić, Ilićevo, Grošnica, a 21. oktobra u gradu Kragujevcu, delimično i 20. oktobra.
Nemci su tada uhapsili i odveli na streljanje i đake viših razreda gimnazije, od petog do osmog razreda.
Pucajte, ja i sada držim čas
Sa svojim đacima strijeljan je i direktor Miloje Pavlović koji je odbio da mu fašisti poštede život i pre strijeljanja izgovorio čuvenu rečenicu: "Pucajte, ja i sada držim čas".
Na mestu gde je streljana najveća grupa učenika i 15 profesora, podignut je spomenik poznat kao "Slomljena krila" ("Peto tri" po razredu u koji su išli učenici).
Krvava bajka
Ovaj događaj je srpska književnica Desanka Maksimović opevala u svom poznatom ostvarenju "Krvava bajka".
Desanka Maksimović je "Krvavu bajku" napisala još 1941. godine, odmah po saznanju da se u Kragujevcu dogodilo masovno streljanje civila i maloletnih đaka, ali je ova pesma zvanično prvi put objavljena tek po završetku rata.
Tajna Desankinog sanduka
Naša pesnikinja je decenijama kasnije u svojim intervjuima izjavila da je pesma "zapisana, a ne napisana".
- Kada sam čula šta se zbilo u Kragujevcu, pesma se sama u meni rodila - ispičala je naša poznata književnica i pesnikinja.
A njena “četa đaka”, koja je “mučeničkom smrću stradala u istom danu”, danas je obavezno školsko gradivo u Srbiji, ali i van granica naše zemlje.
Tajna Desankinog sanduka
Muzej "21. oktobar" u Kragujevcu, prošle godine, predstavio je originalni zapis poeme "Krvava bajka" na izložbi "Bajka o pesmi".
Stihovi koji i danas opominju i žive u kolektivnom sećanju našeg naroda simbol su antifašizma i prvo umetničko delo kao podsećanje na zločin u Šumaricama.
"Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu", stihovi napisani u trenu, krupnim slovima, kao suza i tužbalica, nakon kragujevačke tragedije.
Rukopis "Krvave bajke", čuvala je kao najveću dragocenost tokom rata od nacista u sanduku u svom stanu.
- Ja se sećam toga sanduka po tome što sam veliku grdnju dobio od Desanke, kada smo sestra i ja koji smo bili deca od 4,5, 6 godina, skakali u taj sanduk, krili se iza. Ona je shvatila da mi ustvari dolazimo u skrovište koje je ona odredila - pričao je Branislav Milikara, sestrić Desanke Maksimović.
Sanduk sa originalnim rukopisom, bio je njen saputnik i saborac, sve do 1946, kada je štampana "Krvava bajka".
Taj autentičan glas i vapaj, preveden na mnoge jezike, u trenutku kada je nastao, kao i danas, svedoči o snazi umetnosti koja prevazilazi vreme.
N portal
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Komentari(0)