Naša pevačica je sahranila sina jedinca i od tada dane provodi na groblju: Duša joj vrištala od bola, ona morala da peva
Naša pevačica Beti Đorđević, doživela je tužnu sudbinu kada joj je umro sin.
Naša pevačica Beti Đorđević imala je blistavu karijeru, veliku ljubav, porodičnu idilu, a onda se sve preko noći ugasilo. Doživela je ono od čega svaki roditelj strepi - sahranila je sina.
Beti je u bračne vode uplivala veoma mlada, a već sa 20 godina rodila je sina Branislava. Međutim, veliki uspeh u karijeri zahtevao je mnogo truda i odricanja, a pevačicin brak trpeo je najviše, da bi posle 15 godina pukao.
- Da, ali mi smo se razišli mnogo pre toga, još 1978. Mene su prosto tražili, a on nije mogao da se izbori s tim. Nije to mogao da podnese i došlo je do kurcšlusa. Tih poslednjih godina krenule su neke neprijatne situacije. Šteta je to. Petnaest godina braka i na kraju je moralo da se završi ovako kako se završilo - rekla je svojevremeno za Story.
Njena najveća sreća, ubrzo se pretvorila u tragediju, a na svojoj koži je osetila najveću roditeljsku strepnju i bol. Ostala je bez sina jedinca.
- To je jedna dramatična i jako tužna priča o kojoj mi se baš i ne priča. Nema šta lepo da se kaže. Tuga jad i beda. Izgubila sam sina, veoma sam nesrećna. Dođe nešto ovako, kao ovo snimanje, i pomalo mi skrene pažnju, inače sam… Teško je, mnogo je teško. Jedino na silu čovek sebi da prekrati muke, ali i za to treba hrabrosti - otvorila je dušu Beti.
ATA Images
Posle tragedije nije izlazila iz kuće danima.
- Taj 17. juli 2013. ostaće urezan u moje pamćenje dok sam živa. Ima li nešto gore? Mog Branislava više nema. Nadživela sam svoje dete. Nisam izlazila iz kuće danima. Uteha su mi unuci i snaha za koje živim. Oni imaju svoje živote, neću da ih opterećujem svojim bolom. U mom srcu su najtužnije melodije. Ponekad, kada se vratim u prošlost, kao što ste me sada vi vratili, pomislim kako sam još živa. Ali, život je neprestana pesma. Malo tužna, malo vesela - kaže soul kraljica.
- Pevam, a pre bih vrištala. Kroz svaku notu, kroz svaku pesmu izlazi moj bol. Ogromna bol. Mog sina više nema… Umro je od srca. Imao je 47 godina. Iza njega je ostalo dvoje dece. Moja unuka Kristina, unuk Vladan i divna snaha Snežana.
ATA Images
Pevačica je otkrila i da je mesec dana nakon velikog gubitka, stala na binu i zapevala, dok je njena duša vrištala od bola.
- Samo mesec dana posle njegove smrti trebalo je da nastupim na Gardošu. Nastup je davno pre toga zakazan. Otišla sam u Zemun. Stala na binu. Aplauz, ovacije. U publici mnogo onih koji me se sećaju, znaju ko sam. Nisam izdržala. Mislila sam da ću ćutati o svom bolu zauvek. Rekla sam da taj nastup posvećujem sinu koji je umro. I otpevala ‘Crying Time’. To jer je moj život od tada vreme plakanja - zaključila je Đorđevićeva.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Komentari(0)