Naša pevačica je sahranila sina jedinca i od tada dane provodi na groblju: Duša joj vrištala od bola, ona morala da peva
Naša pevačica Beti Đorđević, doživela je tužnu sudbinu kada joj je umro sin.
Naša pevačica Beti Đorđević imala je blistavu karijeru, veliku ljubav, porodičnu idilu, a onda se sve preko noći ugasilo. Doživela je ono od čega svaki roditelj strepi - sahranila je sina.
Beti je u bračne vode uplivala veoma mlada, a već sa 20 godina rodila je sina Branislava. Međutim, veliki uspeh u karijeri zahtevao je mnogo truda i odricanja, a pevačicin brak trpeo je najviše, da bi posle 15 godina pukao.
- Da, ali mi smo se razišli mnogo pre toga, još 1978. Mene su prosto tražili, a on nije mogao da se izbori s tim. Nije to mogao da podnese i došlo je do kurcšlusa. Tih poslednjih godina krenule su neke neprijatne situacije. Šteta je to. Petnaest godina braka i na kraju je moralo da se završi ovako kako se završilo - rekla je svojevremeno za Story.
Njena najveća sreća, ubrzo se pretvorila u tragediju, a na svojoj koži je osetila najveću roditeljsku strepnju i bol. Ostala je bez sina jedinca.
- To je jedna dramatična i jako tužna priča o kojoj mi se baš i ne priča. Nema šta lepo da se kaže. Tuga jad i beda. Izgubila sam sina, veoma sam nesrećna. Dođe nešto ovako, kao ovo snimanje, i pomalo mi skrene pažnju, inače sam… Teško je, mnogo je teško. Jedino na silu čovek sebi da prekrati muke, ali i za to treba hrabrosti - otvorila je dušu Beti.
ATA Images
Posle tragedije nije izlazila iz kuće danima.
- Taj 17. juli 2013. ostaće urezan u moje pamćenje dok sam živa. Ima li nešto gore? Mog Branislava više nema. Nadživela sam svoje dete. Nisam izlazila iz kuće danima. Uteha su mi unuci i snaha za koje živim. Oni imaju svoje živote, neću da ih opterećujem svojim bolom. U mom srcu su najtužnije melodije. Ponekad, kada se vratim u prošlost, kao što ste me sada vi vratili, pomislim kako sam još živa. Ali, život je neprestana pesma. Malo tužna, malo vesela - kaže soul kraljica.
- Pevam, a pre bih vrištala. Kroz svaku notu, kroz svaku pesmu izlazi moj bol. Ogromna bol. Mog sina više nema… Umro je od srca. Imao je 47 godina. Iza njega je ostalo dvoje dece. Moja unuka Kristina, unuk Vladan i divna snaha Snežana.
ATA Images
Pevačica je otkrila i da je mesec dana nakon velikog gubitka, stala na binu i zapevala, dok je njena duša vrištala od bola.
- Samo mesec dana posle njegove smrti trebalo je da nastupim na Gardošu. Nastup je davno pre toga zakazan. Otišla sam u Zemun. Stala na binu. Aplauz, ovacije. U publici mnogo onih koji me se sećaju, znaju ko sam. Nisam izdržala. Mislila sam da ću ćutati o svom bolu zauvek. Rekla sam da taj nastup posvećujem sinu koji je umro. I otpevala ‘Crying Time’. To jer je moj život od tada vreme plakanja - zaključila je Đorđevićeva.
Zimski dani u manastiru: Tišina, oganj i molitva dok napolju veje
Kad sneg prekrije zidine i svet utihne, srpski manastiri postaju mesta u kojima vreme stane. Unutra – tiha vatra, tiša molitva, i duša koja se vraća sebi.
„Tiha nedelja“: Dan kada se ni dete ne budi pre vremena
U srpskoj tradiciji, nedelja nije bila samo dan odmora, već dan tišine. Dan za sabranost, mir u kući i poštovanje ritma duše – a ne za planove, poslove i galamu.
Sveti Arhangel Mihailo: Ko je zapravo Božji vojvoda koga Srbi slave na Aranđelovdan
Aranđelovdan, koji se obeležava 21. novembra, spada među najvažnije slave u srpskom narodu. Sveti Mihailo ne dolazi tiho – on dolazi s mačem, da preseče zlo i zaštiti pravdu.
Kako su naši stari prepoznavali dolazak zime: Zaboravljeni narodni „prognozeri“
Nisu imali aplikacije ni meteorologe, ali su znali – ako mačka legne na leđa, sneg je blizu. A ako dim ide pravo, dani su brojani.
Zašto se u kući ne peva posle zalaska sunca: Tiha pravila srpskog domaćinstva
Stari su govorili – „Ne pevaj uveče, da ne zaplačeš ujutru.“ U toj rečenici nije bilo pretnje, već mudrosti o poštovanju noći, doma i duhovnog mira.
Komentari(0)