MUDROSTI SVETOG SERAFIMA SAROVSKOG "Bez nužde ne treba drugome otkrivati srce svoje" i druge pouke
Sveti Serafim Sarovski je bio toliko voljen i poznat da je skoro po dve hiljade ljudi dnevno dolazilo kod njega na lečenje, savete ili samo po blagoslov.
Citati Svetog Serafima
Ovo su samo neke od pouka ovog velikog ruskog svetitelja i čudotvorca.
– Pij tamo, gde konj pije: konj lošu vodu nikad ne pije.
– Jedi voće, koje je crv dirao.
– Jedi više zeleni i imaćeš jake noge i izdržljivo srce, kao zver.
– Češće gledaj u nebo, nego pod noge – i tvoje će misli biti jasne i lake.
– Duša, ispunjena ljubavlju Božijom, u vreme izlaska svoga iz tela, neće se ubojati kneza vazdušnoga, no će sa Anđelima uzleteti kao iz tuđine u otadžbinu svoju.
– Više ćuti, nego govori – i u dušu tvojoj će se useliti tišina, a Duh će ti biti miran i spokojan.
– Namesti postelju tamo, gde se mačka ušuškava.
– Od radosti čovek može šta god želi da uradi, od unutrašnje napetosti – ništa.
– Bez nužde ne treba drugome otkrivati srce svoje. Meću hiljadu moguće je naći samo jednoga koji bi sačuvao tvoju tajnu. Kada je mi sami ne čuvamo u sebi, kako se možemo nadati da će je sačuvati drugi.
– Ništa na svetu nije bolje od mira u Hristu – u njemu se poništava svaka borba vazdušnih i zemnih duhova: Jer ne ratujemo mi protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe podnebesnih.
– Nema goreg greha i ne postoji ništa strašnije i pogubnije od uninije (depresije) duha.
– Češće plivaj i na zemlji ćeš se osećati, kao riba u vodi.
– Molitva je – put ka Gospodu. Prizovimo Ime Božije i spašćemo se! Ako nam ime Božije bude na usnama, spašćemo se.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
Komentari(0)