Evo koliko preminulih može biti sahranjeno u jedno grobno mesto: Stalno buni ljude, a odgovor je jednostavan
Donosimo vam odgovor na stalnu dilemu oko toga koliko preminulih može biti sahranjeno na jednom grobnom mestu.
U trenutku kada se narod suočava s ovakvim pitanjima, često dolazi do rasprava oko pravila i običaja koji se razlikuju od mesta do mesta. U suštini, ovo pitanje ne spada u domenu tradicije, već u zakonske odredbe i propise koji regulišu upravljanje grobljima.
Prema informacijama JKP "Pogrebne usluge" Beograd, standardna praksa je da se u grobno mesto na beogradskim grobljima mogu sahraniti tri osobe. Nakon druge sahrane, porodici se postavlja pitanje da li žele da produbljuju grob kako bi omogućili sahranjivanje četvrte ili više osoba. Ovo pravilo važi za sve grobove pod upravom JKP-a, bez vremenskog ograničenja između sahrana.
Šta zapravo znači grobno mesto?
Kada se govori o grobnom mestu, važno je razlikovati nekoliko pojmova. Grobno mesto može biti grob za jednu osobu, ali i grobnica koja omogućava više sahrana ili kaseta za smeštaj kremiranih posmrtnih ostataka. Mnogi građani pogrešno misle da su kupili grobno mesto plaćanjem zakupa, ali zapravo su ga zakupili na određeni vremenski period. Ova činjenica često izaziva konfuziju.
Gde je dozvoljeno sahranjivanje?
Pored pitanja koliko ljudi može biti sahranjeno u jedno grobno mesto, važno je i razjasniti gde se sahranjivanje može vršiti. Prema važećim zakonima, sahranjivanje se može obavljati isključivo na groblju, dok se van groblja može vršiti samo pokopavanje, ali uz poštovanje strogih sanitarnih propisa. Groblje, po definiciji, jeste zemljište koje je odgovarajućim urbanističkim planom ili odlukom lokalnih vlasti određeno za sahranjivanje umrlih.
Svi postupci oko sahranjivanja se moraju odvijati u skladu sa specifičnim propisima koji uređuju ovu oblast, a sahranjivanje može biti obavljeno tek nakon što se smrt potvrdi prema zakonski propisanoj proceduri.
Zadušnice i njihova važnost u tradiciji
Miholjske zadušnice, kao jedan od četiri datuma u godini kada se Zadušnice obeležavaju, pružaju priliku porodicama da se okupe, pomenu svoje pokojne, i prisete se neprocenjivih trenutaka provedenih sa njima. Na liturgiji se, kako nalaže običaj, nosi kuvano žito, crno vino, male sveće i spisak imena upokojenih članova porodice i prijatelja.
Važno je poznavati i poštovati pravila koja važe za sahranjivanje, kako bismo sprečili potencijalne nesuglasice i održali mir i poštovanje u teškim trenucima.
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(0)