Evo koliko preminulih može biti sahranjeno u jedno grobno mesto: Stalno buni ljude, a odgovor je jednostavan
Donosimo vam odgovor na stalnu dilemu oko toga koliko preminulih može biti sahranjeno na jednom grobnom mestu.
U trenutku kada se narod suočava s ovakvim pitanjima, često dolazi do rasprava oko pravila i običaja koji se razlikuju od mesta do mesta. U suštini, ovo pitanje ne spada u domenu tradicije, već u zakonske odredbe i propise koji regulišu upravljanje grobljima.
Prema informacijama JKP "Pogrebne usluge" Beograd, standardna praksa je da se u grobno mesto na beogradskim grobljima mogu sahraniti tri osobe. Nakon druge sahrane, porodici se postavlja pitanje da li žele da produbljuju grob kako bi omogućili sahranjivanje četvrte ili više osoba. Ovo pravilo važi za sve grobove pod upravom JKP-a, bez vremenskog ograničenja između sahrana.
Šta zapravo znači grobno mesto?
Kada se govori o grobnom mestu, važno je razlikovati nekoliko pojmova. Grobno mesto može biti grob za jednu osobu, ali i grobnica koja omogućava više sahrana ili kaseta za smeštaj kremiranih posmrtnih ostataka. Mnogi građani pogrešno misle da su kupili grobno mesto plaćanjem zakupa, ali zapravo su ga zakupili na određeni vremenski period. Ova činjenica često izaziva konfuziju.
Gde je dozvoljeno sahranjivanje?
Pored pitanja koliko ljudi može biti sahranjeno u jedno grobno mesto, važno je i razjasniti gde se sahranjivanje može vršiti. Prema važećim zakonima, sahranjivanje se može obavljati isključivo na groblju, dok se van groblja može vršiti samo pokopavanje, ali uz poštovanje strogih sanitarnih propisa. Groblje, po definiciji, jeste zemljište koje je odgovarajućim urbanističkim planom ili odlukom lokalnih vlasti određeno za sahranjivanje umrlih.
Svi postupci oko sahranjivanja se moraju odvijati u skladu sa specifičnim propisima koji uređuju ovu oblast, a sahranjivanje može biti obavljeno tek nakon što se smrt potvrdi prema zakonski propisanoj proceduri.
Zadušnice i njihova važnost u tradiciji
Miholjske zadušnice, kao jedan od četiri datuma u godini kada se Zadušnice obeležavaju, pružaju priliku porodicama da se okupe, pomenu svoje pokojne, i prisete se neprocenjivih trenutaka provedenih sa njima. Na liturgiji se, kako nalaže običaj, nosi kuvano žito, crno vino, male sveće i spisak imena upokojenih članova porodice i prijatelja.
Važno je poznavati i poštovati pravila koja važe za sahranjivanje, kako bismo sprečili potencijalne nesuglasice i održali mir i poštovanje u teškim trenucima.
LEPOTA I VEŠTINA KOSOVSKOG VEZA Primeri srpske srednjovekovne primenjene umetnosti
Očuvanjem kosovskog veza čuva se i tradicija srpskog naroda.
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
ZABORAVLJENI SRPSKI KOMPOZITOR Napisao je neke od najpoznatijih pesama, a jedna je danas i himna jedne balkanske zemlje
Nakon smrti ostao je zaboravljen, a kuća u kojoj je živeo urušila se usled nebrige.
SVE SRPSKE HIMNE "Bože Pravde" jedna od najstarijih himni na svetu
Spisak srpskih himni obuhvata sve nezvanične i zvanične nacionalne himne koju je Srbija imala kroz svoju istoriju
NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.
Komentari(0)