Evo koliko preminulih može biti sahranjeno u jedno grobno mesto: Stalno buni ljude, a odgovor je jednostavan
Donosimo vam odgovor na stalnu dilemu oko toga koliko preminulih može biti sahranjeno na jednom grobnom mestu.
U trenutku kada se narod suočava s ovakvim pitanjima, često dolazi do rasprava oko pravila i običaja koji se razlikuju od mesta do mesta. U suštini, ovo pitanje ne spada u domenu tradicije, već u zakonske odredbe i propise koji regulišu upravljanje grobljima.
Prema informacijama JKP "Pogrebne usluge" Beograd, standardna praksa je da se u grobno mesto na beogradskim grobljima mogu sahraniti tri osobe. Nakon druge sahrane, porodici se postavlja pitanje da li žele da produbljuju grob kako bi omogućili sahranjivanje četvrte ili više osoba. Ovo pravilo važi za sve grobove pod upravom JKP-a, bez vremenskog ograničenja između sahrana.
Šta zapravo znači grobno mesto?
Kada se govori o grobnom mestu, važno je razlikovati nekoliko pojmova. Grobno mesto može biti grob za jednu osobu, ali i grobnica koja omogućava više sahrana ili kaseta za smeštaj kremiranih posmrtnih ostataka. Mnogi građani pogrešno misle da su kupili grobno mesto plaćanjem zakupa, ali zapravo su ga zakupili na određeni vremenski period. Ova činjenica često izaziva konfuziju.
Gde je dozvoljeno sahranjivanje?
Pored pitanja koliko ljudi može biti sahranjeno u jedno grobno mesto, važno je i razjasniti gde se sahranjivanje može vršiti. Prema važećim zakonima, sahranjivanje se može obavljati isključivo na groblju, dok se van groblja može vršiti samo pokopavanje, ali uz poštovanje strogih sanitarnih propisa. Groblje, po definiciji, jeste zemljište koje je odgovarajućim urbanističkim planom ili odlukom lokalnih vlasti određeno za sahranjivanje umrlih.
Svi postupci oko sahranjivanja se moraju odvijati u skladu sa specifičnim propisima koji uređuju ovu oblast, a sahranjivanje može biti obavljeno tek nakon što se smrt potvrdi prema zakonski propisanoj proceduri.
Zadušnice i njihova važnost u tradiciji
Miholjske zadušnice, kao jedan od četiri datuma u godini kada se Zadušnice obeležavaju, pružaju priliku porodicama da se okupe, pomenu svoje pokojne, i prisete se neprocenjivih trenutaka provedenih sa njima. Na liturgiji se, kako nalaže običaj, nosi kuvano žito, crno vino, male sveće i spisak imena upokojenih članova porodice i prijatelja.
Važno je poznavati i poštovati pravila koja važe za sahranjivanje, kako bismo sprečili potencijalne nesuglasice i održali mir i poštovanje u teškim trenucima.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)