Znaju šta je bustovanje i gostovanje, ali za pustovanje veliko je pitanje šta bi mladi rekli: Vredne seoske žene čuvaju tradiciju od zaborava, prikazale drevnu tehniku valjanja mokre vune
U eri modernih tehnologija mladi danas znaju šta je bustovanje, gostovanje ali ako bi ih pitali šta je to pustovanje onda bi u većini slučajeva ogovor najverovatnije izostao. Ipak, kako bi tradiciju otrgle od zaborava vredne žene okupljene u udruženju Etno mreža su tokom Diplomatskog dana u sklopu prve kolonije pustovanja u Paraćinu, predstavile drevnu tehniku valjanja mokre vune i ručno rađene komade sa motivima iz manastira Manasija, karakterističnim za Pomoravski okrug.
Koloniju pustovanja organizovali su Etno mreža i NALED, u partnerstvu sa Opštinom Paraćin, Turističkom organizacijom i Regionalnim inovacionim start up centrom u ovom gradu, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Britanske ambasade u Beogradu.
Predsednica Etno mreže i izvršna direktorna NALED-a Violeta Jovanović podsetila je da se danas obeležava i Međunarodni dan žena na selu, ističući da je to još jedna prilika da se ukaže na značaj žena iz ruralnih područja, njihov doprinos očuvanju kulturnog nasleđa, kao i potrebu da se one dalje osnažuju i podrže.
- Kolonije koje organizujemo prilika su za ove žene da iz zanemarenog ekonomskog potencijala postanu snaga i vodeći deo društva. Žene koje su danas sa nama, majstori su tradicionalnih veština i imaju važnu ulogu u očuvanju kulturnog identiteta, koji treba da prenesemo i na nove generacije. Želim da zahvalim institucijama, diplomatskom koru i društveno odgovornoj privredi koji ove proizvode koriste kao originalne poklone, jer takvim nabavkama promovišu kulturno nasleđe Srbije i obezbeđuju izvor prihoda za žene koje ih izrađuju. Pozivam državu i jedinice lokalne samouprave da još snažnije podrže naš rad, da izdvoje više sredstava za programe i mere podrške, u našem zajedničkom cilju daljeg osnaživanja žena sa sela“, rekla je Jovanović.
Možda vas zanima:
Tajna starih kazandžija: Zanat koji i dalje živi u Srbiji
Kazandžije, zanatlije koje su izrađivale bakrene kazane, nekada su bile stub domaćinstava širom Srbije. Iako je ovaj zanat danas gotovo zaboravljen, njihova veština i dalje živi kroz male radionice koje čuvaju tradiciju.
DAVOR NAKON FAKSA NASLEDIO ČIČINU TRADICIJU: Kad je zakazala jabuka okrenuo se lubenicama, sve što iznese na pijacu i proda
Na sеvеru Vojvodinе, gdе sе prostiru nеprеglеdnе ravnicе, mladi poljoprivrеdnik Davor Gurinović odlučio jе da zaorе novu brazdu u porodičnom poslu.
Možda vas zanima:
Tajna starih kazandžija: Zanat koji i dalje živi u Srbiji
Kazandžije, zanatlije koje su izrađivale bakrene kazane, nekada su bile stub domaćinstava širom Srbije. Iako je ovaj zanat danas gotovo zaboravljen, njihova veština i dalje živi kroz male radionice koje čuvaju tradiciju.
DAVOR NAKON FAKSA NASLEDIO ČIČINU TRADICIJU: Kad je zakazala jabuka okrenuo se lubenicama, sve što iznese na pijacu i proda
Na sеvеru Vojvodinе, gdе sе prostiru nеprеglеdnе ravnicе, mladi poljoprivrеdnik Davor Gurinović odlučio jе da zaorе novu brazdu u porodičnom poslu.
Možda vas zanima:
Tajna starih kazandžija: Zanat koji i dalje živi u Srbiji
Kazandžije, zanatlije koje su izrađivale bakrene kazane, nekada su bile stub domaćinstava širom Srbije. Iako je ovaj zanat danas gotovo zaboravljen, njihova veština i dalje živi kroz male radionice koje čuvaju tradiciju.
DAVOR NAKON FAKSA NASLEDIO ČIČINU TRADICIJU: Kad je zakazala jabuka okrenuo se lubenicama, sve što iznese na pijacu i proda
Na sеvеru Vojvodinе, gdе sе prostiru nеprеglеdnе ravnicе, mladi poljoprivrеdnik Davor Gurinović odlučio jе da zaorе novu brazdu u porodičnom poslu.
Jovanović je, kao dobar primer navela Ministarstvo kulture, koje je ranije sprovelo poseban konkurs za savremenu interpretaciju zanatstva i nasleđa, ističući da je potrebno još sličnih konkursa na republičkom i lokalnom nivou. Prema njenim rečima, u podršci i osnaživanju žena ističu se i gradovi poput Paraćina, koji podržavaju zanatske kolonije.
-Danas možemo da vidimo komade sa motivima iz srednjovekovnog manastira Manasija iz obližnjeg sela Zabrega pokraj reke Crnice. To je deo bogate srednjeveovne istorije ovog kraja kojom se ponosimo i zato mi je drago što su vredne žene iz Etno mreže iskoristile ove motive za izradu divnih komada“, rekao je predsednik opštine Paraćin Vladimir Milićević.
Diplomatski pokrovitelj ove kolonije ambasador Velike Britanije u Beogradu Edvard Ferguson, rekao je da je Paraćin mesto gde istorija odjekuje u sadašnjosti.
- Od prvog zabeleženog pominjanja Paraćina, u povelji kneza Lazara manastiru Velike Lavre 1375. godine, Paraćin je igrao važnu ulogu u istoriji Srbije, kao i u njenoj ekonomiji. Čestitam Etno Mreži na svemu što čine da očuvaju srpsko kultutno nasleđe, koje igra neprocenjivu ulogu i u razvoju lokalne zajednice. Ono nije samo pitanje očuvanja prošlosti, već i izgradnje snažnije budućnosti za nas i naše buduće generacije“, rekao je Ferguson, dodajući da je njegova supruga Karolina već preuzela ulogu važnog partnera Etno mreže u aktivnostima na očuvanju kulturnog nasleđa.
Etno mreža je do sada organizovala više od 20 kolonija u osam gradova i opština širom Srbije, od Pirota do Sombora, uz učešće više od 400 žena i više od 100 visokih predstavnika diplomatskog kora i zvaničnika iz državnih institucija. U sklopu kolonija, organizovani su masterklas programi koji okupljaju majstore starih tehnika (tkanje, pustovanje, zlatovez, necanje), a učešćem u trodnevnom programu dobija zainteresovani imaju priliku da unaprede znanja i izgrade mrežu za podršku.
10 neoprostivih gramatičkih i pravopisnih grešaka: Nemojte više da se sramotite!
Zbog ovih grešaka nastavnici su uvek davali jedinice bez razmišljanja
SVI ZNAJU SUDBINU DAJANE, A MALO KO PRIČU SRPSKE PRINCEZE! Umrla je u NAJTEŽIM mukama, ceo život bila je nevidljiva
O princezi Dajani, njenom životu u kraljevskoj palati i van nje mnogi u Srbiji znaju, ali malo ko zna kako je u životu prošla poslednja princeza koja je ceolog života bila nevidljiva i u senci svoje braće
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Komentari(0)