Nasmejaće vas činjenice koje savršeno opisuju jednu balkansku porodicu
Balkanci se po mnogim kulturnim karakteristikama razlikuju od drugih grupa naroda. Za nas koji živimo na Balkanu, mnoge stvari su “normalne”, jer svi imamo slične običaje i ponašanje. Međutim, u zemljama koje su naselili narodi iz raznih delova sveta kao što su Amerika, Australija i Kanada, kulturološke razlike su veoma izražene.
Ovo su stvari po kojima se balkanske i slovenske porodice razlikuju od drugih:
1. Sobu si morao da deliš sa još nekim do svoje 27 godine.
2. Sve što jedeš ima u sebi ili crni ili beli luk.
3. Na aerodromu, tvoja dva kofera su najveća.
4. Dolaziš na proslavu sa dva sata zakašnjenja i misliš da je to sasvim normalno.
5. Sva tvoja deca imaju nadimke koji nemaju nikakve veze s njihovim pravim imenom.
6. Kada odlaziš iz nečije kuće, po sat vremena pričate na vratima.
7. Mama ti kaže da si premršava iako imaš 5 kila viška.
8. Kuća ti je puna narodnih lekova, napravljenih od biljaka koje su tvoji roditelji doneli sa sela.
9. Ti i tvoji prijatelji ste bar jednom izbačeni iz restorana jer ste bili preglasni ili ste se mangupirali.
10 .Ne umeš da koristiš mašinu za pranje sudova, jer ti je lakše da ih opereš ručno.
11. Imaš milje na stolu ili na policama.
12. Koristiš plastične kese iz prodavnice da u njih bacaš đubre.
13. Ne koristiš merice kada praviš kolače, već sastojke stavljaš “otprilike”.
14. Majka te zove da te pita da li si jeo, iako već dugo ne živiš sa njom.
15. Tvoji roditelji se i dalje deru iz sveg glasa kada pričaju telefonom sa nekim iz inostranstva.
16. Potpuno je normalno da na tvojoj svadbi bude 600 gostiju.
17. Voziš bolja kola od svojih roditelja.
18. Imaš kuhinju koja je potpuno opremljena svim uređajima, ali tvoja mama i dalje kuva u podrumu na starom šporetu.
19. Tvoji roditelji su otišli na odmor samo jednom u životu i to u svojoj zemlji.
20. Veruješ da ti je sudbina iscrtana u šoljici kafe.
21. Veruješ svojoj baki da promaja ubija.
(Opanak)
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)