Ovo je najslađa marmelada na Balkanu, a prave je Prijepoljci: Sita je čuveni specijalitet od krušaka, sa mladim kajmakom i hlebom je jedinstveni delikates
Jesenji dani u selima prijepoljskog kraja rezervisani su za pravljenje jedinstvenog tradicionlanog specijaliteta od krušaka - čuvene site, koja se izgovora sa dugim akcentom na "i". To je visokoenergetska poslastica, a u kombinaciji sa mladim kajmakom, kako kažu meštani, bude nekad i ceo obrok „za sto meraka“. Kroz nadaleko čuveno selo Hisardzik ovih dana širi se miris zrelih krušaka begovača.
-Sita je prava poslastica, samleveno odnosno isitnjeno voće čiji se sok cedi i kasnije vari u bakarnim ili aluminijumskim kazanima. Sve je ovde prirodno ili, kako se to sada kaže modernijim jezikom, organsko. Organska voćka, prirodni materijali priručnih alata i opreme, starinska vatra i užareni kazan u kome voćni sok ključa dok se ne stvrdne do tačno odredjene granice kad prestaje biti sok a postaje sirup neverovatne slasti i mirisa krušaka ili jabuka od kojih je napravljen, kaže za RINU domaćin Murat Tandir iz Hisardzika.
Umeće pravljenja site se u ovom kraju decenijama unazad prenosi sa koleno na koleno. Svako ima svoje male tajne velikih majstora, a Muratu u ovom poslu desna ruka je supruga Hajrija. Voće se prvo sakupi, dobro ispere a zatim ide pod stupu, starinsku napravu koju čine još varjača i drveno korito.
rina
-Tučevina je izgnječeno voće koje pokupimo u burad i dobro je da ono tako prenoći a narednog jutra, što ranije počinje ceđenje. Za to koristimo tijesak, orlić i dve debele daske probušene da bi tijesak mogao da se privija po ručno iskopanim navojima. Između dve daske stavi se sitna torba napunjena tučevinom, odnosno izgnječeni voćem pa se privijajući orlić iscedi zadnja kap soka. Kad smo pri kraju ceđenja, Hajrija i ja naložimo vatru, stavimo kazan na metalno postolje koje zovemo sadzak. Kazan do vrha napunimo sokom i tada počinje varenje site. To traje pola dana i više i nije dobro da se prekida dok sita ne bude gotova", priča Murat.
Možda vas zanima:
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
Možda vas zanima:
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
Možda vas zanima:
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
Dok proces traje sita mora nekoliko puta da se proba, a što se slatke kapi sporije spuštaju na kašiku to znači da je specijalitet bolji. Posao je završen posle nekoliko proba, onda kad domaćica kaže - dosta.
rina
-Ima više načina da se utvrdi da li je sita taman, ali mi najčešće koristimo čimkani tanjirić u koji izlijemo kašiku site. Ako se po tanjiru sita lako može razdvojiti tako da ostane trag prsta ili drške od kašike, to je taman! U protivnom dodaj drva i čekaj drugi test, kaže Hajrija.
Meštani sa ponosom kažu da oni u Hisardziku ne prave kolače, jer im je sita i više nego dovoljna. Iako se pravi i u drugim selima, dodaju da je jedino njihova original, a sve ostalo su kopije. Gotovo da nema domaćinstva u ovom selu a da se s jeseni ne zadimi ispred kuće makar kazan ili dva sa sitom. Oni sa boljim voćem znaju da naprave i do 40 kazana site. Jedan kazan 10-15 litara site, puta oko 10 evra za litar pa sve puta broj kazana tako da ova poslastica može biti i te kako dobar izvor zarade za meštane, koji se tada slade dvostruko.
Najlepša poslastica za početak jeseni: Kolač sa šljivama gotov za tren oka, miriše na detinjstvo
Umutite jaja sa šećerom dok smesa ne postane svetlije žuta
Kako se sprema varivo od koprive: zdravo jelo naših baka
Kopriva, biljka koju mnogi smatraju korovom, vekovima je bila dragocen sastojak srpske kuhinje i narodne medicine. U rano proleće, dok priroda tek buja, mladi listovi koprive pretvarali su se u ukusno varivo koje je hranilo i jačalo organizam. Ovo starinsko jelo danas se vraća na trpeze kao simbol zdrave i jednostavne ishrane.
SVAKA SRPKINJA OVO MORA DA ZNA DA NAPRAVI! Brza domaća pogača bez kvasca – gotova za samo 20 minuta, a DŽABAKA
Ova pogača se priprema za manje od pola sata, sa sastojcima koje sigurno već imate u kuhinji.
Kako se pravi tarana supa : tradicionalni recept sa brašnom, jajima i ljubavlju
Tarana supa, nekada nezaobilazna na srpskim trpezama, danas je gotovo iščezla iz svakodnevne kuhinje. Pravljena od jednostavnih sastojaka – brašna, jaja i malo soli – tarana je bila sinonim za domaću testeninu koja se čuvala u tegli i koristila kada zatreba. Miris ove supe i danas budi nostalgiju i podseća na detinjstvo u kućama naših baka.
OVAJ DŽEM OD ŠLJIVA NEMA NI TRUNKU KONZERVANSA! Recept izvučen iz bakine fioke, zdravlje u tegli
Danas među kupovnim džemovima prepunih aditiva, retkost je pronaći recept bez trunke konzervansa.
Komentari(0)