Slatko od borovih šišarki: Zaboravljeni lek protiv prehlade iz Homolja
U nekim krajevima istočne Srbije, domaćice su u proleće brale mlade, zelene šišarke bora i od njih kuvale gusto, aromatično slatko. Koristilo se ne samo kao poslastica, već kao prirodni lek za pluća i imunitet.
Pre nego što su apoteke postale deo svakog sela, priroda je bila glavni izvor zdravlja. U planinskim krajevima Srbije, naročito u Homolju, postojala je praksa da se u rano proleće, dok je bor još mekan, sakupljaju mlade, zelene šišarke – ne veće od oraha. Od njih se pripremalo slatko koje se jelo tokom zime, posebno kod kašlja, upale grla i iscrpljenosti. Danas je ovaj recept gotovo potpuno nestao iz svakodnevne upotrebe, iako je nekada bio u svakoj ozbiljnoj ostavi.
Zašto baš borove šišarke
Mladi borovi izdanci i njihove nezrele šišarke sadrže obilje smola, etarskih ulja i prirodnih jedinjenja koja deluju blagotvorno na disajne puteve.
U narodnoj medicini verovalo se da bor "izvlači vlagu iz grudi", "smiruje dah" i „hrani krv“.
Slatko od šišarki nije bilo desert za goste – već lek koji se uzimao ujutru, na kašičicu, uz čaj od majčine dušice.
Recept: Kako se pravi slatko od šišarki
Za pripremu je potrebno:
- oko 1 kg mladih, zelenih šišarki bora (najbolje ubrane krajem aprila ili početkom maja)
- 1,5 kg šećera
- 1,5 l vode
- sok od jednog limuna
Šišarke se najpre operu i blanširaju 10 minuta u ključaloj vodi.
Zatim se procedi, a u posebnom loncu kuva šećer i voda dok ne proključa.
Dodaju se šišarke i kuva se na srednjoj vatri 1,5 do 2 sata, dok ne omekšaju i ne puste gust sok.
Na kraju se dodaje limunov sok.
Slatko se sipa u sterilne tegle dok je još vrelo.
Boja mu je tamno ćilibarska, ukus jak, između meda i blagog sirupa od smole.
Kako se koristilo
Po jedna kašičica dnevno ujutru bila je uobičajena „zimska mera“.
Kada bi se neko prehladio ili dobio kašalj, uzimalo se više puta dnevno.
U nekim kućama se razblaživalo s toplom vodom i limunom kao prirodni sirup.
Posebno se davalo deci koja su „slaba na grudi“, onima koji „ne mogu da izdišu skroz“, ili starijima posle bolesti.
Zašto je nestalo
Danas se šišarke više ne beru, a ideja da od njih može da se pravi nešto slatko zvuči čudno mlađim generacijama.
Bor se gleda kao drvo, ne kao izvor hrane.
Ali upravo tu leži vrednost ovog recepta – da podseti da je priroda znala bolje, ranije i dublje nego mi danas.
Vreme da se vrati u teglu
Slatko od borovih šišarki nije nešto što se jede uz palačinke.
To je slatko koje nosi šumu, proleće i zdravlje u jednoj kašičici.
Ako ga probate jednom, shvatićete zašto su naši preci znali da prve znake zdravlja treba brati – dok je još sve zeleno i meko.
Kuvani paradajz s belim lukom i peršunom: Letnje jelo koje su spremale naše bake
Lagan, osvežavajuć i neodoljivo mirisan, kuvani paradajz s belim lukom i peršunom nekada je bio nezaobilazno jelo u letnjim danima širom Srbije. Danas se retko priprema, ali svaki zalogaj vraća u vreme kada se znalo šta je dobar ručak po vrelom danu.
Dok proključa voda za kafu – sve ste obavili! KAFANSKA PROJARA puna sira umuti se za 5 minuta, a jede u slast danima
Ako ste ljubitelj domaće projare sa sitnim, slanim sirom, ovaj recept za sočno pecivo je nešto što morate da probate.
Hladovina i kašika: Letnja okrepa sa srpske trpeze
Kad bi sunce upržilo, a zapisi pružili najgušću senku, domaćice u srpskim selima posluživale su jednostavna, osvežavajuća jela — ono što rashlađuje telo i veseli dušu.
Meso u ćupu: Zaboravljena tehnika srpskih domaćinstava za čuvanje hrane bez frižidera
Kako su naši preci čuvali meso mesecima bez struje i tehnologije — uz pomoć masti, ćupa i znanja koje traje vekovima.
Najukusniji starinski kolač sa jabukama - naše bake su ga redovno pravile: Ne postoji bolji, a ni lakši recept
Lak recept za najukusniju starinsku lenju pitu
Komentari(0)