Slatko od borovih šišarki: Zaboravljeni lek protiv prehlade iz Homolja
U nekim krajevima istočne Srbije, domaćice su u proleće brale mlade, zelene šišarke bora i od njih kuvale gusto, aromatično slatko. Koristilo se ne samo kao poslastica, već kao prirodni lek za pluća i imunitet.
Pre nego što su apoteke postale deo svakog sela, priroda je bila glavni izvor zdravlja. U planinskim krajevima Srbije, naročito u Homolju, postojala je praksa da se u rano proleće, dok je bor još mekan, sakupljaju mlade, zelene šišarke – ne veće od oraha. Od njih se pripremalo slatko koje se jelo tokom zime, posebno kod kašlja, upale grla i iscrpljenosti. Danas je ovaj recept gotovo potpuno nestao iz svakodnevne upotrebe, iako je nekada bio u svakoj ozbiljnoj ostavi.
Zašto baš borove šišarke
Mladi borovi izdanci i njihove nezrele šišarke sadrže obilje smola, etarskih ulja i prirodnih jedinjenja koja deluju blagotvorno na disajne puteve.
U narodnoj medicini verovalo se da bor "izvlači vlagu iz grudi", "smiruje dah" i „hrani krv“.
Slatko od šišarki nije bilo desert za goste – već lek koji se uzimao ujutru, na kašičicu, uz čaj od majčine dušice.
Recept: Kako se pravi slatko od šišarki
Za pripremu je potrebno:
- oko 1 kg mladih, zelenih šišarki bora (najbolje ubrane krajem aprila ili početkom maja)
- 1,5 kg šećera
- 1,5 l vode
- sok od jednog limuna
Šišarke se najpre operu i blanširaju 10 minuta u ključaloj vodi.
Zatim se procedi, a u posebnom loncu kuva šećer i voda dok ne proključa.
Dodaju se šišarke i kuva se na srednjoj vatri 1,5 do 2 sata, dok ne omekšaju i ne puste gust sok.
Na kraju se dodaje limunov sok.
Slatko se sipa u sterilne tegle dok je još vrelo.
Boja mu je tamno ćilibarska, ukus jak, između meda i blagog sirupa od smole.
Kako se koristilo
Po jedna kašičica dnevno ujutru bila je uobičajena „zimska mera“.
Kada bi se neko prehladio ili dobio kašalj, uzimalo se više puta dnevno.
U nekim kućama se razblaživalo s toplom vodom i limunom kao prirodni sirup.
Posebno se davalo deci koja su „slaba na grudi“, onima koji „ne mogu da izdišu skroz“, ili starijima posle bolesti.
Zašto je nestalo
Danas se šišarke više ne beru, a ideja da od njih može da se pravi nešto slatko zvuči čudno mlađim generacijama.
Bor se gleda kao drvo, ne kao izvor hrane.
Ali upravo tu leži vrednost ovog recepta – da podseti da je priroda znala bolje, ranije i dublje nego mi danas.
Vreme da se vrati u teglu
Slatko od borovih šišarki nije nešto što se jede uz palačinke.
To je slatko koje nosi šumu, proleće i zdravlje u jednoj kašičici.
Ako ga probate jednom, shvatićete zašto su naši preci znali da prve znake zdravlja treba brati – dok je još sve zeleno i meko.
Majstorski burek prste da poližete: Starinski recept kojem niko ne može da odoli, obožavaće ga i najveći gurmani
Ukoliko probate ovaj recept pekara vam više neće pasti na pamet.
Proces pravljenja duvan čvaraka: korak po korak do užičkog blaga
Među svim specijalitetima od mesa, jedno jelo zauzima posebno mesto u srcima gurmana – duvan čvarci. Ovaj užički specijalitet odavno je postao simbol tradicije, a zbog svog ukusa i posebnog načina pripreme proglašen je i zaštićenim proizvodom sa geografskim poreklom.
Najlepša poslastica za početak jeseni: Kolač sa šljivama gotov za tren oka, miriše na detinjstvo
Umutite jaja sa šećerom dok smesa ne postane svetlije žuta
Kako se sprema varivo od koprive: zdravo jelo naših baka
Kopriva, biljka koju mnogi smatraju korovom, vekovima je bila dragocen sastojak srpske kuhinje i narodne medicine. U rano proleće, dok priroda tek buja, mladi listovi koprive pretvarali su se u ukusno varivo koje je hranilo i jačalo organizam. Ovo starinsko jelo danas se vraća na trpeze kao simbol zdrave i jednostavne ishrane.
SVAKA SRPKINJA OVO MORA DA ZNA DA NAPRAVI! Brza domaća pogača bez kvasca – gotova za samo 20 minuta, a DŽABAKA
Ova pogača se priprema za manje od pola sata, sa sastojcima koje sigurno već imate u kuhinji.
Komentari(0)