Slatko od borovih šišarki: Zaboravljeni lek protiv prehlade iz Homolja
U nekim krajevima istočne Srbije, domaćice su u proleće brale mlade, zelene šišarke bora i od njih kuvale gusto, aromatično slatko. Koristilo se ne samo kao poslastica, već kao prirodni lek za pluća i imunitet.
Pre nego što su apoteke postale deo svakog sela, priroda je bila glavni izvor zdravlja. U planinskim krajevima Srbije, naročito u Homolju, postojala je praksa da se u rano proleće, dok je bor još mekan, sakupljaju mlade, zelene šišarke – ne veće od oraha. Od njih se pripremalo slatko koje se jelo tokom zime, posebno kod kašlja, upale grla i iscrpljenosti. Danas je ovaj recept gotovo potpuno nestao iz svakodnevne upotrebe, iako je nekada bio u svakoj ozbiljnoj ostavi.
Zašto baš borove šišarke
Mladi borovi izdanci i njihove nezrele šišarke sadrže obilje smola, etarskih ulja i prirodnih jedinjenja koja deluju blagotvorno na disajne puteve.
U narodnoj medicini verovalo se da bor "izvlači vlagu iz grudi", "smiruje dah" i „hrani krv“.
Slatko od šišarki nije bilo desert za goste – već lek koji se uzimao ujutru, na kašičicu, uz čaj od majčine dušice.
Recept: Kako se pravi slatko od šišarki
Za pripremu je potrebno:
- oko 1 kg mladih, zelenih šišarki bora (najbolje ubrane krajem aprila ili početkom maja)
- 1,5 kg šećera
- 1,5 l vode
- sok od jednog limuna
Šišarke se najpre operu i blanširaju 10 minuta u ključaloj vodi.
Zatim se procedi, a u posebnom loncu kuva šećer i voda dok ne proključa.
Dodaju se šišarke i kuva se na srednjoj vatri 1,5 do 2 sata, dok ne omekšaju i ne puste gust sok.
Na kraju se dodaje limunov sok.
Slatko se sipa u sterilne tegle dok je još vrelo.
Boja mu je tamno ćilibarska, ukus jak, između meda i blagog sirupa od smole.
Kako se koristilo
Po jedna kašičica dnevno ujutru bila je uobičajena „zimska mera“.
Kada bi se neko prehladio ili dobio kašalj, uzimalo se više puta dnevno.
U nekim kućama se razblaživalo s toplom vodom i limunom kao prirodni sirup.
Posebno se davalo deci koja su „slaba na grudi“, onima koji „ne mogu da izdišu skroz“, ili starijima posle bolesti.
Zašto je nestalo
Danas se šišarke više ne beru, a ideja da od njih može da se pravi nešto slatko zvuči čudno mlađim generacijama.
Bor se gleda kao drvo, ne kao izvor hrane.
Ali upravo tu leži vrednost ovog recepta – da podseti da je priroda znala bolje, ranije i dublje nego mi danas.
Vreme da se vrati u teglu
Slatko od borovih šišarki nije nešto što se jede uz palačinke.
To je slatko koje nosi šumu, proleće i zdravlje u jednoj kašičici.
Ako ga probate jednom, shvatićete zašto su naši preci znali da prve znake zdravlja treba brati – dok je još sve zeleno i meko.
Ovo je stari leskovački recept za ćevape sa roštilja: Da bi meso bilo sočno, obavezno dodajte ovaj tajni sastojak
Prvi uslov je kvalitetna junetina protkana masnim tkivom da bi meso bilo sočno i ukusno
Idealan recept za starinsko jelo koje svaki Srbin obožava: Tajni sastojak će slatkom kupusu dati neverovatan ukus!
Ako želite da poboljšate ukus slatkom kupusu, onda obavezno dodajte neki od navedenih sastojaka u jelo
Čorba od koprive i korena celera: Stari prolećni lek iz centralne Srbije
U selima oko Gruže, Jagodine i Kruševca, proleće nije počinjalo bez čorbe od prve koprive i korena celera. Lagana, okrepljujuća i bogata mineralima, ova čorba je bila prirodni lek posle duge zime.
Pita krompiruša po starom receptu: Ovako se generacijama pravi, a sočniju i ukusniju nećete pojesti
Ovako napravljena neće se razlikovati od pite za koju su naše bake pravile domaće kore.
Kiseli čaj od koprive i mente: Zaboravljeni napitak iz Pomoravlja koji je rashlađivao leta bez struje
U Pomoravlju, kada bi letnja žeđ zavladala, domaćice su pravile osvežavajući napitak od koprive i nane, kiseljen danima u glinenim sudovima. Zdrav, prirodan i prepun minerala, ovaj čaj danas gotovo niko više ne sprema.
Komentari(0)