Proces pravljenja duvan čvaraka: korak po korak do užičkog blaga
Među svim specijalitetima od mesa, jedno jelo zauzima posebno mesto u srcima gurmana – duvan čvarci. Ovaj užički specijalitet odavno je postao simbol tradicije, a zbog svog ukusa i posebnog načina pripreme proglašen je i zaštićenim proizvodom sa geografskim poreklom.
Kako su nastali i zašto se tako zovu
Duvan čvarci potiču iz užičkog kraja, gde su nastali kao način da se iskoriste sitni komadi svinjske masti i mesa nakon svinjokolja. Ti delovi su se dugo i strpljivo pržili na tihoj vatri dok se potpuno ne isuše i ne postanu hrskavi. Kada bi se ocedili i izmrvili, dobijali su izgled tankih, suvih vlakana. Upravo zbog tog izgleda, koji podseća na rasute listove duvana, u narodu su dobili naziv „duvan čvarci“.
Proces proizvodnje
Možda vas zanima:
Recept za slatko od šumskih jagoda – dragocen desert za posebne goste
Pripremano u malim količinama i služeno samo odabranim gostima, ovo slatko i danas nosi miris tradicije i dragocene šumske voćke.
Potpećka pećina: Veličanstvena podzemna riznica kraj Zlakuse
Sa ulazom veličine katedrale i čudesnim pećinskim nakitom, Potpećka pećina kod Užica predstavlja jedno od najlepših prirodnih čuda Srbije.
Možda vas zanima:
Recept za slatko od šumskih jagoda – dragocen desert za posebne goste
Pripremano u malim količinama i služeno samo odabranim gostima, ovo slatko i danas nosi miris tradicije i dragocene šumske voćke.
Potpećka pećina: Veličanstvena podzemna riznica kraj Zlakuse
Sa ulazom veličine katedrale i čudesnim pećinskim nakitom, Potpećka pećina kod Užica predstavlja jedno od najlepših prirodnih čuda Srbije.
Možda vas zanima:
Recept za slatko od šumskih jagoda – dragocen desert za posebne goste
Pripremano u malim količinama i služeno samo odabranim gostima, ovo slatko i danas nosi miris tradicije i dragocene šumske voćke.
Potpećka pećina: Veličanstvena podzemna riznica kraj Zlakuse
Sa ulazom veličine katedrale i čudesnim pećinskim nakitom, Potpećka pećina kod Užica predstavlja jedno od najlepših prirodnih čuda Srbije.
Tradicionalni način pravljenja duvan čvaraka zahteva strpljenje i veštinu:
-
Izbor mesa i masti – koristi se svinjska slanina sa mesom, koja se seče na komade.
-
Topljenje na vatri – komadi se dugo prže na tihoj vatri, uz stalno mešanje, sve dok ne puste mast i ne postanu suvi.
-
Ceđenje i sušenje – višak masnoće se odvaja, a čvarci se nastavljaju pržiti na slaboj vatri da postanu hrskavi.
-
Mrvljenje – na kraju se ručno usitnjavaju ili lome, tako da dobiju oblik sitnih listića sličnih duvanu.
-
Čuvanje – gotovi čvarci hlade se i čuvaju u suvim posudama ili platnenim kesama, van vlage, što im obezbeđuje dug vek trajanja.
Ovaj proces daje čvarcima specifičnu teksturu i ukus, zbog kojih se razlikuju od svih drugih.
Poreklo i tradicija
Duvan čvarci su brzo postali omiljeni među domaćinima i putnicima. Osim što su ukusni, imali su i praktičnu svrhu – dugo su trajali i lako su se nosili na put ili u polje. Danas se i dalje najviše vezuju za zapadnu Srbiju, a Užice je njihova neprikosnovena prestonica.
Zaštićen specijalitet
Duvan čvarci su 2005. godine dobili status proizvoda sa geografskim poreklom, čime je potvrđena njihova posebnost i tradicija. Time su se svrstali među srpske gastronomske brendove, rame uz rame sa sjeničkim sirom i futoškim kupusom.
Shutterstock
Kako se jedu?
Najbolje prijaju uz vruću proju, domaći hleb i kiselo mleko, ali se sve češće koriste i u modernoj kuhinji – kao dodatak salatama ili predjelo uz rakiju. Ipak, u užičkom kraju veruju da se duvan čvarci najbolje jedu onako kako su ih jeli stari – prstima, direktno iz krpe ili papirne kese.
Proces pravljenja duvan čvaraka: korak po korak do užičkog blaga
Među svim specijalitetima od mesa, jedno jelo zauzima posebno mesto u srcima gurmana – duvan čvarci. Ovaj užički specijalitet odavno je postao simbol tradicije, a zbog svog ukusa i posebnog načina pripreme proglašen je i zaštićenim proizvodom sa geografskim poreklom.
Kako se sprema varivo od koprive: zdravo jelo naših baka
Kopriva, biljka koju mnogi smatraju korovom, vekovima je bila dragocen sastojak srpske kuhinje i narodne medicine. U rano proleće, dok priroda tek buja, mladi listovi koprive pretvarali su se u ukusno varivo koje je hranilo i jačalo organizam. Ovo starinsko jelo danas se vraća na trpeze kao simbol zdrave i jednostavne ishrane.
SVAKA SRPKINJA OVO MORA DA ZNA DA NAPRAVI! Brza domaća pogača bez kvasca – gotova za samo 20 minuta, a DŽABAKA
Ova pogača se priprema za manje od pola sata, sa sastojcima koje sigurno već imate u kuhinji.
Kako se pravi tarana supa : tradicionalni recept sa brašnom, jajima i ljubavlju
Tarana supa, nekada nezaobilazna na srpskim trpezama, danas je gotovo iščezla iz svakodnevne kuhinje. Pravljena od jednostavnih sastojaka – brašna, jaja i malo soli – tarana je bila sinonim za domaću testeninu koja se čuvala u tegli i koristila kada zatreba. Miris ove supe i danas budi nostalgiju i podseća na detinjstvo u kućama naših baka.
OVAJ DŽEM OD ŠLJIVA NEMA NI TRUNKU KONZERVANSA! Recept izvučen iz bakine fioke, zdravlje u tegli
Danas među kupovnim džemovima prepunih aditiva, retkost je pronaći recept bez trunke konzervansa.
Komentari(0)