VRATIO SE IZ KANADE I POSADIO RETKU VRSTU GROŽĐA Vino iz Topole već godinama se služi u biznis klasi na letu za Njujork
Predeo oko Topole i Oplenca od davnina je bio prepoznatljiv po uzgajanju kvalitetne vinove loze i vrhunskih vina.

Pogodna umereno kontinentalna klima i specifična konfiguracija terena pogodovale su da se najstariji žitelji ovog kraja opredele za uzgajanje sortnih loza. Prvi zapisi o vinogradarstvu ovog područja potiču iz 1432. godine u putopisu Bertrandona de la Brokijera. Grožđe i vino i danas predstavljaju simbol svakog sela ove oblasti, stoga ovaj kraj s ponosom krasi titula prestonice srpskih čokota.

rina.rs
Možda vas zanima:

MISTERIJA KOJA TRAJE 110 GODINA! Nestala lobanja srpskog kneza
Misteriozni slučaj u srpskoj istoriji kojim se štampa bavila tokom dve nedelje decembra 1911. godine po starom kalendaru.

SEOSKI I VINSKI TURIZAM U USPONU Srpska Toskana se odlično kotira kod posetilaca iz inostranstva
Vinski turizam poslednjih godina intenzivno se razvija na teritoriji opštine Topola.
Možda vas zanima:

MISTERIJA KOJA TRAJE 110 GODINA! Nestala lobanja srpskog kneza
Misteriozni slučaj u srpskoj istoriji kojim se štampa bavila tokom dve nedelje decembra 1911. godine po starom kalendaru.

SEOSKI I VINSKI TURIZAM U USPONU Srpska Toskana se odlično kotira kod posetilaca iz inostranstva
Vinski turizam poslednjih godina intenzivno se razvija na teritoriji opštine Topola.
Da zasadi prve čokote upravo u srpskoj Toskani, odlučio je i univerzitetski profesor iz Kanade Dragan Rogan. Na površini od oko 17 hektara, ovaj vinar gaji nekoliko vinskih sorti među kojima je i veoma retka – širaz, crna sorta grožđa.
„Skoro šest hektara je sorta širaz, mislim da sam prvi doneo tu sortu u Šumadiju i na ovim prostorima fantastično uspeva. Širaz ima ukus pekmeza, zavisno od godine, ukusi se menjaju. Naše vino pod ovom etiketom godinama se služi u biznis klasi na letu Beograd – Njujork“, rekao je za RINU, Dragan Rogan.

rina.rs
Plodno tlo Oplenca i specifična klima bila je presudna da sa uzgojem vinove loze počnu davnih godina Karađorđevići. Kraljevska vinarija najstarija je u Srbiji a u njoj se i dalje nalazi bure koje čuva tajnu iz Drugog svetskog rata, jer je u sebi sačuvalo najbolja kraljeva vina.

rina.rs
„Oktobra 1944. godine, kada je došla crvena armija i kada je došlo do uništavanja vinskih buradi jedan domišljati seljak iz okoline Topole uzeo je najbolja i najkvalitetnija vina iz kraljeve arhive i stavio u bure 48. Kada su crvenoarmejci udarali kundacima u ove buriće, bure 48 je odzvanjalo, zvučalo je kao šuplje i oni su poštedeli tu kraljevsku arhivu“, kaže Dragan Reljić upravnik Zadužbine kralja Petra I na Oplencu.
Vinski turisti – izuzetno zahtevni
Dobro vino i bogato kulturno istorijsko nasleđe u Topolu privlače sve više posetilaca. Međutim, ono što je potrebno je konstantno ulaganje u vinski turizam jer vinski turista je zahtevan i skup gost.
„Turista kad dođe u neku regiju on hoće da vidi istorijske spomenike, manastire, hoće dobro da ruča, degustira, prespava. Vino je mamac na udici, koji privlači turiste, moramo videti kako su drugi uradili i takav dobar primer da sledimo. Fali nam još vinograda, vinarija da bi vinski novinari otkrili vinsku regiju. Fali nam više restorana sa nacionalnom kuhinjom, više smeštajnih kapaciteta, bolja signalizacija. Čini mi se da su se turističke organizacije uspavale potrebno je da njihovo angažovanje bude veće“, ističe Boža Aleksandrović, vlasnik vinarije „Aleksandrović“ iz Vinče.

rina.rs
(Izvor: Rina.rs)

Lepinje iz Crne Bare kod Bogatića: Pogače pečene pod peskom i crepuljom
U selu Crna Bara, na obali Drine, žene su nekada svakodnevno mesile tanke lepinje koje su se pekle zakopane u žar, prekrivene peskom i crepuljom. Ova drevna tehnika, danas gotovo zaboravljena, bila je osnova ishrane mačvanske ravnice.

Recept za posne čupavce: Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati sveži
Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati svež

Zapečena kaša iz sela Vina kod Negotina: Doručak od tri sastojka koji hrani dušu
U selima Timočke Krajine, zapečena kaša je nekada bila omiljeni doručak težaka. Pravljena od krompira, crnog luka i kukuruznog brašna, jednostavna je, ali zasitna, i pečena do zlatne hrskavosti u zemljanoj posudi. Danas je gotovo zaboravljena, ali još uvek se sprema u nekoliko domaćinstava u okolini Negotina.

Ovaj aromatični pasulj kida koliko je dobar! Stigao pravo iz bakinje kuhinje, spoj sastojaka je fantazija
Priprema je jednostavna, a rezultat je jelo koje će vas podsetiti na bakinu kuhinju.

Pura s kajmakom iz sela Glogovac kod Jagodine: zaboravljeni doručak koji se vraća na srpske trpeze
Domaći recept iz Šumadije koji su jeli težaci pre odlaska u polje, danas je retkost, ali se još pamti u seoskim kuhinjama. Pura kuvana u glinenom loncu i prelivena domaćim kajmakom bila je znak da u kući ima i truda i ukusa.
Komentari(0)