Srpsko selo u kom nema više nijedne kuće na prodaju: Pranjani su postali mesto u kom omladina ostaje, punom parom se radi da do ove varošice konačno stigne i voda sa Rzava
Najveći vekovni problem sela Pranjani je vodosnbdevanje ali se tom problemu nazire kraj. Naime predsednik Opštine Dejan Kovačević već je održao važan sastanak sa čelnim ljudima Fabrike vode Rzav i sledeći zadatak je da se izgradi vodosistem od Preljine do Pranjana koji bi jednom od najkvalitetnijih pijaćih voda snabdeo veliko područje planinskih sela, od Takova, preko Galiča, Srezojevaca, Brezne, Teočina, Koštunića do Pranjana. Prema rečima Kovačevića ovo je jedini i najbolji način da veliki broj stanovnika dobije vodu za piće i da taj gorući problem bude rešen za narednih sto godina.
- Rzav je inače stigao u predeo Katrića 10 km od Pranjana, ali su tada izvođači radili izuzetno mali promer cevi tako da bi iskopavanje ili gradnja paralelnog sistema bio loš potez, dok bi projektom iz Preljine bio rešen veliki problem za desetine sela. Takođe, kanalizacija je u ovom selu u završnoj fazi, ostalo je da se nabave filteri za prečišćavanje otpadne vode. Mreža je završena devedeset posto, kaže za RINU predsednik MZ Pranjani Radovin Veselinović.
Sabor violinista Srbije koji okuplja svake godine na desetine hiljada posetilaca oživeo je zauvek ovaj kraj, i danas u Pranjanima sve više je sveta, veliki broj povratnika, ovde više nema nijedne kuće na prodaju.
- Sve se promenilo nestvarno za samo deset godina kada smo bili na ivici ambisa. Takođe, u toku je izrada projekta za potpunu rekonstrukciju Doma kulture u centru sela. Namera je da se ceo prostor rekonstruiše, da se na spratnom delu uradi nekoliko pansiona i više poslovnih kancelarija u koje bi bili smeštena lovačka udruženja, Sabor violinista, biblioteka, muzej Sabora a bilo bi mesta i za druge aktivnosti za koje se ukaže potreba, ističe Veselinović.
Možda vas zanima:
Ovde je kačamak pet puta jeftiniji nego u Crnoj Gori: Nekad bio sirotinjska hrana sada je pravi delikates FOTO
Starinsko jelo, koje se u prošlosti smatralo sirotinjskom hranom ove zime je doživelo neverovatno popularnost, nakon što je javnost sazanala da jedna porcija u ski-centru u Kolašinu košta čitavih 30 evra.
Možda vas zanima:
Ovde je kačamak pet puta jeftiniji nego u Crnoj Gori: Nekad bio sirotinjska hrana sada je pravi delikates FOTO
Starinsko jelo, koje se u prošlosti smatralo sirotinjskom hranom ove zime je doživelo neverovatno popularnost, nakon što je javnost sazanala da jedna porcija u ski-centru u Kolašinu košta čitavih 30 evra.
Možda vas zanima:
Ovde je kačamak pet puta jeftiniji nego u Crnoj Gori: Nekad bio sirotinjska hrana sada je pravi delikates FOTO
Starinsko jelo, koje se u prošlosti smatralo sirotinjskom hranom ove zime je doživelo neverovatno popularnost, nakon što je javnost sazanala da jedna porcija u ski-centru u Kolašinu košta čitavih 30 evra.
Inače predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je da će ukoliko tih dana bude u Srbiji, doći na predstojeći Sabor violinista koji se održava 16.17. i 18. avgusta. Ukoliko se to dogodi, biće to dan koji će nema sumnje biti još jedna velika prekretnica za ovaj do skoro zaostali, suvoborski, maljenski i ravnogorski kraj.
Ako vam biljke ne uspevaju u saksijama, sigurno pravite jednu grešku: Stručnjak za baštu otkriva gde je problem i šta činiti
Stručnjak za baštu otkriva gde ljudi greše sa biljkama u saksiji i šta činiti kako bi opstale.
Danas su sveti mučenici Leontije, Ipatije i Teodul: Obavezno izgovorite ove reči da bi vas pratila dobra sreća tokom godine
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Leontija, Ipatija i Teodula.
Danas je sve dozvoljeno osim jedne stvari! Običaj se nikako, ali nikako ne krši, star je, strog i jasan!
Sveti Manuil, Savel i Ismail su pravoslavni svetitelji i mučenici iz 4. veka
6 vrsta cveća koje bujno cvetaju do kasne jeseni: Otporne su na sunce i ne zahtevaju svakodnevno zalivanje
Evo 6 vrsta cveća koje bujno cvetaju do kasne jeseni, a pri tom su otporne na sunce i ne zahtevaju svakodnevno zalivanje
Kako je knez Lazar "pobedio" Boga Vida i preuzeo Vidovdan samo za sebe: Zbog ovog se kaže "kakvi budemo na Vidovdan, takvi ćemo biti čitave godine"
Pre nego smo slavili Vidovdan, verovali smo u boga Vida iz 4. veka, koji se smatrao zaštitnikom od epilepsije, slepila i zmija. Sveti Vid se praznovao 15. juna po starom i 28. juna po novom kalendaru.
Komentari(0)