Deda Milić ima 93 godine ali ne odustaje od lovačkog staža, prepešači kilometre na svežem vazduhu i kaže da je to tajna njegove vitalnosti
On je najstariji lovac u Srbiji
Iako je zakoračio u desetu deceniju života, starina Milić Vasović iz sela Tometino polje kod Požege ponosno nosi svaku od svoje 93 godine. Ono po čemu je ovaj čovek poseban, jeste činjenica da uprkos starosti nije se odrekao onog u čemu je uživeo decenijama - lova. Njegov lovački staž nakon svih obavljenih lekarskih pregleda ponovo je produžen.
- Zdravlje me dobro služi, tako da sam sve lekarske preglede, ukupno šest odlično prošao. Nema odlaganja lovačke knjižice, i dalje se ide u lov, a za njega živim više od pola veka . Sa tom ljubavlju jednostavno se živi, deda i otac bili su lovci , njihovim stazama pošao sam i ja, kaže za RINU starina Milić.
Kao i većini lovaca, najbolji saputnik u lovu je lovački pas. Milić ih je nekada imao više, a sada ima samo Aru.
Možda vas zanima:
Na večeru kod Šućra čeka se i do deset dana: Bivši mornar usred Srbije napravio pravi morski raj, umesto pečenja kod njega se spremaju hobotnice i lignje
Iako je zlatiborski kraj poznat po dobrom pečenju i masnoj komplet lepinji, kada vas put navede magistralom ka Užicu i pre graničnog prelaza Gostun imaćete osećaj da ste već stigli na Jadransku obalu i to zahvaljujući gastronomskom umeću jednog bivšeg mornara. U selu Rasna pored Požege, Šućro Kovačević majstorski priprema sveže morske plodove koji stižu upravo iz jadranskih dubina.
Rimsko groblje nasred livade kod Požege: Arheološka riznica u Visibabi, do sada registrovano 29 spomenika
Selo Visibaba kod Požege danas je puno vrednih poljoprovrednika, a voće i povrće iz ovog dela Srbije obilazi našu zemlju. Međutim, ništa manje vredni nisu bili žitelji ovog kraja stotinama godina unazad. Arheološka istraživanja obavljena na ovom području dokazuju da istorija života seže u izuzetno daleku prošlost, u praistorijsko doba, a nisu je zaobišli ni Stari Rimljani koji su se ovde doselili krajem I veka pre nove ere. Ipak, stvarni proces romanizacije ovog prostora započeo je tek u I veku nakon rođenja Hrista. Municipium Malvesatium je pokrivao teritoriju u najbližim granicama Čajetine, Užica, Bajne Bašte sa sedištem u centru sela Visibabe.
Možda vas zanima:
Na večeru kod Šućra čeka se i do deset dana: Bivši mornar usred Srbije napravio pravi morski raj, umesto pečenja kod njega se spremaju hobotnice i lignje
Iako je zlatiborski kraj poznat po dobrom pečenju i masnoj komplet lepinji, kada vas put navede magistralom ka Užicu i pre graničnog prelaza Gostun imaćete osećaj da ste već stigli na Jadransku obalu i to zahvaljujući gastronomskom umeću jednog bivšeg mornara. U selu Rasna pored Požege, Šućro Kovačević majstorski priprema sveže morske plodove koji stižu upravo iz jadranskih dubina.
Rimsko groblje nasred livade kod Požege: Arheološka riznica u Visibabi, do sada registrovano 29 spomenika
Selo Visibaba kod Požege danas je puno vrednih poljoprovrednika, a voće i povrće iz ovog dela Srbije obilazi našu zemlju. Međutim, ništa manje vredni nisu bili žitelji ovog kraja stotinama godina unazad. Arheološka istraživanja obavljena na ovom području dokazuju da istorija života seže u izuzetno daleku prošlost, u praistorijsko doba, a nisu je zaobišli ni Stari Rimljani koji su se ovde doselili krajem I veka pre nove ere. Ipak, stvarni proces romanizacije ovog prostora započeo je tek u I veku nakon rođenja Hrista. Municipium Malvesatium je pokrivao teritoriju u najbližim granicama Čajetine, Užica, Bajne Bašte sa sedištem u centru sela Visibabe.
Možda vas zanima:
Na večeru kod Šućra čeka se i do deset dana: Bivši mornar usred Srbije napravio pravi morski raj, umesto pečenja kod njega se spremaju hobotnice i lignje
Iako je zlatiborski kraj poznat po dobrom pečenju i masnoj komplet lepinji, kada vas put navede magistralom ka Užicu i pre graničnog prelaza Gostun imaćete osećaj da ste već stigli na Jadransku obalu i to zahvaljujući gastronomskom umeću jednog bivšeg mornara. U selu Rasna pored Požege, Šućro Kovačević majstorski priprema sveže morske plodove koji stižu upravo iz jadranskih dubina.
Rimsko groblje nasred livade kod Požege: Arheološka riznica u Visibabi, do sada registrovano 29 spomenika
Selo Visibaba kod Požege danas je puno vrednih poljoprovrednika, a voće i povrće iz ovog dela Srbije obilazi našu zemlju. Međutim, ništa manje vredni nisu bili žitelji ovog kraja stotinama godina unazad. Arheološka istraživanja obavljena na ovom području dokazuju da istorija života seže u izuzetno daleku prošlost, u praistorijsko doba, a nisu je zaobišli ni Stari Rimljani koji su se ovde doselili krajem I veka pre nove ere. Ipak, stvarni proces romanizacije ovog prostora započeo je tek u I veku nakon rođenja Hrista. Municipium Malvesatium je pokrivao teritoriju u najbližim granicama Čajetine, Užica, Bajne Bašte sa sedištem u centru sela Visibabe.
- Prošle godine u lovu nestala su mi dva psa, čuveni su bili, gde se oni pojave, izgone divljač, vredeli su više od krave, dodaje ovaj strastveni lovac.
Milić za sebe kaže da lov nije samo hobi, već i način života. Ističe da svako ko je lovac u duši, na prvom mestu je i čuvar prirode.
„ Ovde u podnožju Mlajena, između Požege i Divčibara , Bog na prirodnim lepotama nije štedeo. Proći ovim šumama je blagostanje za dušu i telo. Predatora ima, prave ogromne štete, tako da se najčešće sa kolegama lovcima organizujem za lov na lisice i šakale. Iznad kuće sam napravio kućerak, sklonište za lovce gde se mogu odmoriti, a najčešće je to i mesto okupljanja pre polaska u lov. Svaki od njih zna gde stoji ključ, dodaje Milić.
Pored lovačkog psa koji je lovcu najbolji prijatelj, svaki od njih pamti i prvu pušku koju je sa sobom nosio u lov.
- Jednocevka ruskinja, dan danas je se sećam, a imam evo 93 godine , vitalan sam , prepešačim kilometre i na svežem vazduhu sam većinu vremena, što bi se reklo, lov je zaslužan i za dug život, kaže Milić Vasović.
Svetski magazin izdvojio 11 najboljih mesta za posetu u Srbiji: Raj su za oči i dušu, a ništa nije daleko!
Srbija je zemlja bogate istorije, netaknute prirode i živopisnih gradova
Počela je peta nedelja Vaskršnjeg posta - Gluvna: Tišina i molitva je sve ono što je važno tokom ovog vremena
Još dve nedelje su ostale do Vaskrsa, a vernici ove nedlje treba da utihnu, oslušnu sebe i sebi bliske ljude
Šta se seje i sadi u aprilu: Proleće je stiglo, vreme je za cveće!
Zvanično je stiglo proleće. Vreme je da se vratite baštovanstvu. Ovaj mesec u bašti možete da posejete: grašak, šargarepu, luk, salatu i praziluk. Rasadite blitvu, kupus, karfiol, kelerabu.
Koliko puta vernici treba da se pričeste tokom posta? Ovo je važno pravilo kojeg mnogi nisu svesni
Vaskršnji post se smatra najrigoroznijim, pa samim tim i najtežim. Olakšanje nastaje kada se vernik pričesti
PRAVILA PONAŠANJA U CRKVI: Šta predstavlja greh
Prema pisanju stranice manastira Jovanje, pravi smisao vaš odlazak u Crkvu imaće tek kada ispunite ovih 14 pravila.
Komentari(0)