Nekada su vodenice hranile na hiljade hladnih usta, a brašna ni hleba nije bilo ako se ne samelje ispod vodeničkog kamena. Danas je situacija drugačije, a po brašno se ne ide kod vodeničara, već se gotov hleb kupuje u marketima i pekarama koje ranije nisu ni postojale. Prethodnih decenija katanac je stavljen na vodenice širom Srbije, a ta sudbina nije zaobišla ni teritoriju opštine Ljig. Nekada je od Kadine Luke do Ljiga čeketalo čak osam vodenica. Danas postoji samo jedna i to u domaćinstvu porodice Radisavljević koja je stara tri veka.
- Davne 1890. godine vodenicu je kupio moj pradeda Marko sa svojim sinom Vasilijem i još tri ortaka. U zapisima stoji da je vodenica u dva dela Radisavljević Marka i Vasilija, a jedan deo njih trojice ortaka - kazao je Radojko Radisavljević za medije.
Vodenica je renovirana početkom 20. veka, kada je dogradjena sobica a ono što je zanimljivo jeste da je tada saglasnost moralo da da Ministarstvo voda.
- Postoji dokument sa delovodnim brojem 5, koji je izdat u Kosovskoj Mitrovici a tadašnje ministarstvo se nalazilo u Zagrebu, gde je na čelu ministarstva bio Markov - priča Radojko.
Danas ova vodenica kada ima vode melje brašno za potrebe domaćina, što trenutno nije slučaj zbog velike suše. Inače, Radisavljevići se uspešno bave seoskim turizmom ovde nadomak reke Lig i čuvaju svoje nasleđe na najlepši način.
Lepote Srbije/Rina
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Komentari (0)