Deda Savo iz Čačka 20 puta godišnje jede samo gljive, na energiji bi mu pozavideli i duplo mlađi (FOTO)
Gazi devetu deceniju i ne odsutaje od berbe šumskih plodova:
Kažu da ništa ne rađa kao pečurke posle kiše, a iskusni berači već su krenuli u berbu. Savo Milićević je osamdesetjednogodišnji Čačanin, koji je vrhunski, ali amaterski poznavalac pečuraka koji od malih nogu upoznaje njihov čudesni svet. Bez obzira na iskustvo, kako kaže, nikad uberbu gljiva ne ide bez priručnika.
„Pečurke jedem još od malih nogu, kada mi je bilo pet godina počeo sam ih jesti, i u godini dana imam bar 20-ak obroka čistih pečuraka. Toliko sam ih jeo i ni jednom se do sada nisam otrovao. Učio sam od mojih starijih o pečurkama, najpre u selu mi je prvo baba pričala o gljivama. Jednom prilikom, ugledala je pečurku pevac, ja sam se pitao šta je pevac, tako su se zvale sunčanice kod mene u selu”, rekao je za RINU Savo kofg mnogi znaju i po nadimku Gljivar.
Dodaje da se ipak tokom branja moraju poznavati posebne metode uz pomoću kojih se razlikuju jestive gljive od otrovnih.
Možda vas zanima:
Čudo prirode i dalje živi u samom centru Čačka i to u zatvorenom prostoru: Fascinatni fikus slavi 54. rođendan, žene čekaju u redu da uzmu pelcer ove biljke
Čačanski Kulturni centar ovih dana vrvi od ljudi – ne zbog neke predstave ili koncerta, već zbog rezidbe čuvenog fikusa starog 54 godine. Ovaj impozantni fikus, posađen pre tačno 54 godine, trenutno se nalazi u fazi rezidbe, a građani imaju priliku da dobiju deo ove legendarne biljke. Fikus iz Doma kulture već godinama slovi za najveći primerak ove vrste u zatvorenom prostoru na Balkanu, a dimenzije su mu impresivne, pa visina dostiže oko 8 metara, krošnja se prostire na oko 45 metara dužine, sa širinom između 5,5 i 6,5 metara.
KAKO DOĐU RODE, TAKO SE RAĐAJU DECA Hit objašnjenje domaćina iz čačanskog sela TEK JE IZNENAĐENJE KAKVA SU IMENA DALI PTICAMA
Od davnina se verovalo da rode donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Zato su ih ljudi ohrabrivali da se gnezde na njihove domove, i čak su im gradili gnezdo na svojim domovima nadajući se da će ga izabrali i ostati sa njima.
Možda vas zanima:
Čudo prirode i dalje živi u samom centru Čačka i to u zatvorenom prostoru: Fascinatni fikus slavi 54. rođendan, žene čekaju u redu da uzmu pelcer ove biljke
Čačanski Kulturni centar ovih dana vrvi od ljudi – ne zbog neke predstave ili koncerta, već zbog rezidbe čuvenog fikusa starog 54 godine. Ovaj impozantni fikus, posađen pre tačno 54 godine, trenutno se nalazi u fazi rezidbe, a građani imaju priliku da dobiju deo ove legendarne biljke. Fikus iz Doma kulture već godinama slovi za najveći primerak ove vrste u zatvorenom prostoru na Balkanu, a dimenzije su mu impresivne, pa visina dostiže oko 8 metara, krošnja se prostire na oko 45 metara dužine, sa širinom između 5,5 i 6,5 metara.
KAKO DOĐU RODE, TAKO SE RAĐAJU DECA Hit objašnjenje domaćina iz čačanskog sela TEK JE IZNENAĐENJE KAKVA SU IMENA DALI PTICAMA
Od davnina se verovalo da rode donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Zato su ih ljudi ohrabrivali da se gnezde na njihove domove, i čak su im gradili gnezdo na svojim domovima nadajući se da će ga izabrali i ostati sa njima.
Možda vas zanima:
Čudo prirode i dalje živi u samom centru Čačka i to u zatvorenom prostoru: Fascinatni fikus slavi 54. rođendan, žene čekaju u redu da uzmu pelcer ove biljke
Čačanski Kulturni centar ovih dana vrvi od ljudi – ne zbog neke predstave ili koncerta, već zbog rezidbe čuvenog fikusa starog 54 godine. Ovaj impozantni fikus, posađen pre tačno 54 godine, trenutno se nalazi u fazi rezidbe, a građani imaju priliku da dobiju deo ove legendarne biljke. Fikus iz Doma kulture već godinama slovi za najveći primerak ove vrste u zatvorenom prostoru na Balkanu, a dimenzije su mu impresivne, pa visina dostiže oko 8 metara, krošnja se prostire na oko 45 metara dužine, sa širinom između 5,5 i 6,5 metara.
KAKO DOĐU RODE, TAKO SE RAĐAJU DECA Hit objašnjenje domaćina iz čačanskog sela TEK JE IZNENAĐENJE KAKVA SU IMENA DALI PTICAMA
Od davnina se verovalo da rode donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Zato su ih ljudi ohrabrivali da se gnezde na njihove domove, i čak su im gradili gnezdo na svojim domovima nadajući se da će ga izabrali i ostati sa njima.
Možda vas zanima:
Čudo prirode i dalje živi u samom centru Čačka i to u zatvorenom prostoru: Fascinatni fikus slavi 54. rođendan, žene čekaju u redu da uzmu pelcer ove biljke
Čačanski Kulturni centar ovih dana vrvi od ljudi – ne zbog neke predstave ili koncerta, već zbog rezidbe čuvenog fikusa starog 54 godine. Ovaj impozantni fikus, posađen pre tačno 54 godine, trenutno se nalazi u fazi rezidbe, a građani imaju priliku da dobiju deo ove legendarne biljke. Fikus iz Doma kulture već godinama slovi za najveći primerak ove vrste u zatvorenom prostoru na Balkanu, a dimenzije su mu impresivne, pa visina dostiže oko 8 metara, krošnja se prostire na oko 45 metara dužine, sa širinom između 5,5 i 6,5 metara.
KAKO DOĐU RODE, TAKO SE RAĐAJU DECA Hit objašnjenje domaćina iz čačanskog sela TEK JE IZNENAĐENJE KAKVA SU IMENA DALI PTICAMA
Od davnina se verovalo da rode donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Zato su ih ljudi ohrabrivali da se gnezde na njihove domove, i čak su im gradili gnezdo na svojim domovima nadajući se da će ga izabrali i ostati sa njima.
Možda vas zanima:
Čudo prirode i dalje živi u samom centru Čačka i to u zatvorenom prostoru: Fascinatni fikus slavi 54. rođendan, žene čekaju u redu da uzmu pelcer ove biljke
Čačanski Kulturni centar ovih dana vrvi od ljudi – ne zbog neke predstave ili koncerta, već zbog rezidbe čuvenog fikusa starog 54 godine. Ovaj impozantni fikus, posađen pre tačno 54 godine, trenutno se nalazi u fazi rezidbe, a građani imaju priliku da dobiju deo ove legendarne biljke. Fikus iz Doma kulture već godinama slovi za najveći primerak ove vrste u zatvorenom prostoru na Balkanu, a dimenzije su mu impresivne, pa visina dostiže oko 8 metara, krošnja se prostire na oko 45 metara dužine, sa širinom između 5,5 i 6,5 metara.
KAKO DOĐU RODE, TAKO SE RAĐAJU DECA Hit objašnjenje domaćina iz čačanskog sela TEK JE IZNENAĐENJE KAKVA SU IMENA DALI PTICAMA
Od davnina se verovalo da rode donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Zato su ih ljudi ohrabrivali da se gnezde na njihove domove, i čak su im gradili gnezdo na svojim domovima nadajući se da će ga izabrali i ostati sa njima.
„Kada odem daleko van ovih krajeva, vrlo sam oprezan da proverim da li je stvarno to ta pečurka, jer one često poprime i neko lokalno obeležje, jer kada sam bio na Zlataru, tamo je sasvim drugačije, kao da različito rastu i vrganji. Oni jesu, zapravo isti, ali malo je drugačiji izgled kada ih gledaš u šumi, nego što je u ovom našem kraju”, pojasnio je on.
Savo poznaje sve gljive koje niču u šumama Srbije, i ističe da mnoge naizgled mogu da zavaraju.
„Od zelene pupavke i zavodnice, treba se čuvati, kao od zmije,a li među njima ima i jedna najkvalitetnija po mom mišljenju, a u narodu je zovu Gaća ili Jajčara”, kaže Savo.
Ovaj vremešni čovek savetuje da je oprez pri branju pečuraka neophodan, ali često ne i dovoljan.
Dakle, bez sreće i znanja ne idite u šumu po gljive, jer neke su pečurke nažalost jestive samo jednom. Naš narod je najviše upoznat sa lošim efektima gljive ludara, koja kod onih koji je konzumiraju može da izazove halucinacije.
DA LI JE ŠTETNIJI ŠEĆER ILI SO? Naučnici tvrde ovo, bićete totalno šokirani
Namirnice koje se dosta nalaze u hrani u skrivenom obliku dovode do toga da nismo zapravo svesni u kolikoj meri ih unosimo.
Mnogima je omiljena, ali jedna grupa ljudi treba da bude pažljiva sa LUBENICOM
Sa svojim sočnim crvenim mesom i osvežavajućim ukusom, lubenica nije samo ukusno voće (odnosno povrće) već je prava poslastica koja donosi olakšanje tokom vrelih letnjih dana.
ZAŠTO PARADAJZ PUCA I PRE BRANJA I 6 NAČINA DA TO SPREČITE: Savet iskustnih baštovana
Čim se paradajz "raspukne" dok je još na stabljici - to znači samo jedno: ubrzano propadanje
Gde greši srpski narod kad obeležava zadušnice? Sveštenik kaže da često imamo pogrešna uverenja kad idemo na groblje
Zadušnice su dan koji je određen da se snažnije i jasnije posvećemo mrtvim pokojnicima
Sutra su letnje Zadušnice: Ovo nikako ne nosite na groblje
Letnje Zadušnice, koje se u narodu nazivaju još i Duhovske, obeležavaju se uvek subotom i to pred praznik Svete Trojice (Duhovi ili Pedesetnica), što je 50 dana posle Vaskrsa i 10 nakon Spasovdana.
Komentari(0)