OKTOBAR JE BIO OSMI: Neverovatne činjenice o tome kako su meseci dobili ime
Oktobar je deseti mesec u godini, iako bi po svom imenu, koje dolazi od latinske reči "octo" (osam), trebao biti osmi.
Ova naizgled nelogičnost potiče iz doba starog rimskog kalendara, kada je godina počinjala u martu. Tada je mart bio prvi mesec, april drugi, i tako redom, pa je oktobar zapravo bio osmi mesec. Međutim, sve se promenilo kada je car Julije Cezar 45. godine pre nove ere reformisao kalendar. Tom prilikom su dodati novi meseci - jul (po njemu) i avgust (po caru Avgustu), pa je oktobar postao deseti mesec, ali ime mu je ostalo nepromenjeno.
Svaki mesec u godini ima svoje ime koje nosi posebno značenje. Januar, na primer, nosi ime po rimskom bogu Janusu, bogu svih početaka i prelaza. Janus je imao dva lica - jedno okrenuto prošlosti, drugo budućnosti, što simbolizuje prelazak iz stare u novu godinu.
Februar je dobio ime po latinskoj reči "februarius", koja se odnosi na februa, rimski festival čišćenja i očišćenja.
Mart, treći mesec po našem kalendaru, nosi ime po rimskom bogu rata, Marsu, jer je u starom Rimu to bio mesec kada su počinjale vojne kampanje i proleće.
April dolazi od latinske reči "aperire", što znači otvaranje, jer je to mesec kada se priroda budi iz zimskog sna.
Maj je dobio ime po Maji, rimskoj boginji plodnosti i proleća, dok je jun povezan sa Junonom, boginjom braka i porodice.
Jul nosi ime po Juliju Cezaru, velikom rimskom vojskovođi i reformatoru kalendara, a avgust po Avgustu Cezaru, prvom rimskom caru.
Imena septembra, oktobra, novembra i decembra su zadržala svoje latinsko značenje koje označava njihov redni broj u starom rimskom kalendaru.
Interesantno je napomenuti da je Milutin Milanković, čuveni srpski naučnik, stvorio revidirani julijanski kalendar, poznat kao Milankovićev kalendar, koji važi za najprecizniji u odnosu na tropsku godinu. Iako su kalendari doživeli mnoge promene kroz istoriju, stara imena meseci i dalje nose tragove prošlih vremena, povezujući nas sa našim kulturnim i istorijskim nasleđem.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Komentari(0)