KOLARIĆU PANIĆU I OSTALE: Sećanje na vreme kada su igre bile više od zabave
U današnje vreme, deca su sve više okupirana tehnologijom – mobilni telefoni, tableti i računari postali su glavna zanimacija. Ipak, mnogi od nas koji smo odrasli u '70-im i '80-im godinama sa setom se prisećamo igara koje smo nekada igrali na ulicama, u dvorištima i parkovima.
Te igre su bile više od zabave, one su bile deo našeg odrastanja, deo našeg detinjstva koje, čini se, polako bledi pred naletom modernog doba.
Ko se ne seća "lastiša"? Dve drugarice drže lastiš oko članaka, dok treća preskače po određenom obrascu. Igralo se u fazama, od najlakših do onih složenijih, a vežbalo se strpljenje, koncentracija i spretnost.
"Kolariću, paniću" je bila jedna od omiljenih igara u školi, gde smo igrali kolo, pevali pesmicu, zaplitali se i otplitali, uživajući u ritmu i društvu.
"Između dve vatre" je igra koja je zahtevala brzinu i taktiku, dok je "trula kobila" bila prava avantura snage i hrabrosti, gde su se deca smenjivala u skakanju preko "kobile" formirane od drugih drugara.
Nema ko nije čuo za "šugu" – igru u kojoj se svi trude da ne budu "šugavi" i beže od onoga koji nosi taj nepopularni epitet.
Jedna od igara koja je povezivala decu širom Jugoslavije bila je i "šareno jaje", u igri učestvuju prodavac, đavo s neba i šarena jaja. Kada Đavo izgovori recitaciju, mora da pogodi boju nekog jajeta. Ako su jaja za sebe smislila neobične boje, Đavolu je teško da pogodi. Dok se on trudi da pogodi, jaja se meškolje i veselo kikoću na svaki njegov promašaj. Kada pogodi boju, dotično jaje daje se u beg, a Đavo mora da ga uhvati pre nego što se vrati prodavcu. Ostala jaja navijaju da im se vrati.
. "Fota"- Arhaična igrica iz doba ovog doba, u kojoj je svaki igrač imao svoju "fotu" koja ga je predstavljala, kamenčić, papirić... Na pitanje: šta da radi ova "fota", neko bi zadao temu: ta "fota" neka... (uradi to i to), na primer poljubi određenog dečaka u obraz.
Igra "preskakanje konopca" bila je prava akrobacija za mlade entuzijaste.
"Partizani i Nemci" je bila igra koja je, osim fizičke aktivnosti, razvijala i strategiju i snalažljivost. Svako je želeo da bude partizan, borac za pravdu, dok je uloga Nemca bila izazov za one najhrabrije.
Danas, nažalost, mnoga deca ni ne znaju za ove igre. Nekada smo provodili sate napolju, trčeći, skačući i smejući se, dok su nam dlanovi i kolena često bili izgrebani, ali srca puna radosti. Danas se te igre zaboravljaju, a sa njima nestaje i deo naše prošlosti.
Možda je vreme da se prisetimo tih dana, da svoju decu naučimo igrama koje su nas radovale i koje su nas učile vrednostima zajedništva, prijateljstva i fer-pleja. Jer, u svetu gde je sve više digitalnih izazova, možda su upravo te "zaboravljene" igre ono što nam treba da ponovo osetimo duh zajedništva i radosti koje su krasile naše detinjstvo.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Komentari(0)