ONA JE BILA JEDINA SRPKINJA KOJA JE SULTANU RODILA DETE: Nakon smrti sina, umrla je u izganstvu, a bila je inspiracija Ivi Andriću
Najpoznatije Srpkinje u haremu nekog osmanskog sultana svakako su Olivera Lazarević i Mara Branković. Međutim, malo ko je čuo za ime Čiček Hatun, iako je ona jedina Srpkinja koja je ostavila potomstvo nekom sultanu.
Iako mnogi tvrde da je poreklom bila Grkinja, Francuskinja, Mađarica… Gijom Kaursen, sekretar vitezova Sv. Jovana, govori da je Čiček Hatun bila Srpkinja. Kaursenovo izlaganje dobija na kredibilnosti ako se uzme u obzir da je on bio u kontaktu sa princom Džemom, sinom kog je sultanu Fatih Mehmedu rodila Čiček Hatun.
Imamo tu i njenog rođaka, Ismail bega, koji je sa Rodosa, 1486. godine, tadašnjem velikom veziru Koča Davud-paši poslao tajno pismo na srpskom jeziku. Interesantno je da je očito i veliki vezir znao srpski što ukazuje na značaj srpskog jezika čak i na osmanskom dvoru.
U harem je stigla 1457. godine tokom konačnog osmanskog osvajanja Srpske despotovine. 1459. godine rodila je sultanu Mehmedu II princa Džema. Kaursen navodi da je Čiček Hatun poticala iz srpske vladarske porodice, ali ovo je skoro sasvim sigurno netačan navod i lako se može objasniti. Naime, princ Džem je hteo da istakne plemićko poreklo i sa majčine strane, a naravno otac mu je bio sultan Mehmed pa je sa očeve strane već pripadao najvišem sloju osmanskog društva.
Možda vas zanima:
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
Ivo Andrić – pisac koji je svetu predstavio duh Srbije
Nobelovac čije su reči most između prošlosti i večnosti
Možda vas zanima:
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
Ivo Andrić – pisac koji je svetu predstavio duh Srbije
Nobelovac čije su reči most između prošlosti i večnosti
Možda vas zanima:
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
Ivo Andrić – pisac koji je svetu predstavio duh Srbije
Nobelovac čije su reči most između prošlosti i večnosti
Čiček Hatun se trudila da Džema otrgne od evropskog uticaja, ali nije uspela. Džem se oženio Elenom, koja je bila ćerka Nikole di Pitigliana.
Posle smrti oca Mehmeda II, 1481. godine, princ Džem se, ne časeći časa, proglasio sultanom Anadolije. Došao je u sukob sa starijim bratom Bajazitom. Bajazit je odavno imao pretenzije na vlast s obzirom da je rođen 1447. i da dugo posle nije rođen drugi princ pa je odmalena zauzeo ulogu naslednika (valije). Džema su podržavali nekoliko vezira u divanu kao i neki begovi, ali je presudnu podršku janjičara i velikog vezira imao Bajazit koji je ubrzo pobedio brata Džema i postao 8. turski sultan.
Princa Džema ubili su janičari koji su podržavali Bajazita. Posle smrti sina, Čiček Hatun je izbegla u Kairo, gde je i umrla 1498, u 67. godini života.
Interesantan je podatak da je sudbina princa Džema poslužila kao inspiracija Ivi Andriću za lik Džem-sultana u čuvenom delu “Prokleta avlija”.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Kad su kneza Mihaila iskasapili na Košutnjaku, on je došao da se uveri da je mrtav: Lovci na njegovu glavu spremili su odmazdu, a ceh je platio Karađorđev sin
Gotovo sva ubistva srpskih državnika povezuje jedna činjenica, a to je da su pred atentat kao po pravilu svi oni ostajali bez podrške velikih sila. Pošto nije bilo nijedne od tih najmoćnijih država koja bi ih zaštitila, oni bi bili prepušteni određenim činiocima unutar zemlje, koji su ionako želeli njihovo uklanjanje.
Rusi su neko vreme u Beogradu, ali na ovih 10 stvari nikako ne mogu da se naviknu: To ne postoji čak ni u Rusiji
Bez obzira koliko dugo žive u našoj zemlji, Rusi su i dalje šokirani zbog ovih 10 stvari!
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
Komentari(0)