LJUBAV NA SEOSKI NAČIN Radmila iz serije u stvarnom životu nosi najneobičnije ime od svih naših glumica, po jednom gradu, evo kako se zove
Oni malo stariji sa setom se sećaju serije "Ljubav na seoski način", u kojoj je posebne voljena bila, uz čuvenog Milorada i Radmila, mlada udavača sa kojom žele da ga ožene.
Ljubav na seoski način je jugoslovenska humoristička televizijska serija, snimljena u produkciji Televizije Beograd. Serija ima 8 epizoda i premijerno je emitovana od 9. avgusta 1970. do 27. septembra 1970. godine. Autori serije bili su režiser Dragoslav Lazić i scenarista Dušan Savković.
Serija prati doživljaje mladića Milorada, koga stric Gvozden i deda Paun hoće na silu da ožene s Radmilom, najbogatijom udavačom u selu. Bežeći od “trgovine s živim ljudima”, on odlazi u grad, gde upoznaje drugu devojku Roziku. Na kraju se vraća u selo, želeći da se oženi s Radmilom, ali bez miraza, što kvari planove strica Gvozdena i deda Pauna.
Serija je pobrala sve simpatije i omiljena je mnogima i dan danas, a malo ljudi zna da Radmila iz serije ima možda najneobičnije ime od svih naših glumica, naime, ona se zove Prizrenka.
Prizrenka Petković je srpska i jugoslovenska glumica, rođena 23. juna 1952. godine u Prizrenu. Zbog toga je dobila i ime. Njeni roditelji su inače iz Beograda, ali su bili na turneji u tom gradu na Kosovu i Metohiji.
Najpoznatija je bila po ulozi Radmile u seriji “Ljubav na seoski način”. Ulogu Radmile je dobila potpuno slučajno, jer se glumica koja je trebalo da je igra razbolela. Prijatelj njenog oca, takođe glumac Branko Petrović, preporučio ju je režiseru Dragoslavu Laziću. Prizrenka pamti tremu koju je imala kada je ugledala Lepog Caneta (Dragana Zarića), veliku zvezdu u to vreme.
Pored glume, diplomirala je na Muzičkoj akademiji u Rumuniji i radila kao profesor pevanja i šef odseka na Muzičkoj školi u Novom Sadu. Kasnije se preselila u Holandiju. Udala se za Džejmsa Mek Kreja i ima ćerku iz prvog braka, Violetu Lazin.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)