SOFIJA SOFKA NIKOLIĆ-KRALJICA PESME Malo ko zna za nju, a po tiražu bila je tik iza italijanskog tenora Enrika Karuza
Sofija (Vasiljević) Nikolić — Sofka rođena u Tabanoviću kod Šapca, 1907. godine, bila je srpska pevačica narodne muzike i po mnogima najveća zvezda ovog žanra u prvoj polovini dvadesetog veka. Bila je velika prijateljica i sa čuvenim Aleksom Šantićem.
Sofija Sofka Nikolić rođena je kao prvo od četvoro dece u porodici. Majka Persa, i sama pevačica, nakon razvoda, ostavlja Sofku da se stara o bratu i dve sestre sa nepunih jedanaest godina. Kako bi ih prehranila, Sofka počinje da peva i njen prvi zvaničan nastup beleži se u 1918. godine u Zvorniku, a kako je i sama znala da kaže “pre toga, vašara, ne zna im se broj”.
U Zvorniku se udaje se za poznatog Paju Nikolića, koji je u tom trenutku imao orkestar od dvadeset i četiri člana. Vest o glasu Sofke Nikolić širi se velikom brzinom.
Sofka se seli u Mostar gde su joj klijentela uglavnom bili bogati trgovci i boemi u čijem se društvu našao i čuveni Aleksa Šantić, koji joj je postao doživotni prijatelj, nakon što mu je otpevala njegovu pesmu “Emina” i rasplakala ga.
Nakon nekoliko godina u Mostaru, odlazi u Sarajevo i tamo rađa ćerku Mariolu. Sledeća stanica za nju je bio Beograd, odakle počinje njen put ka planetarnoj slavi.
Skadarlija je proglašava svojom nezvaničnom kraljicom, a publika joj postaju poštovane ličnosti Beograda, poput Branislava Nušića, Tina Ujevića i mnogih drugih poznatih imena tog vremena.
Velikani nisu žalili novac za Sofkin nastup. Bilo je neverovatno kolike je honorare dobijala, a mesta pred njen nastup nikada nije bilo. Redovi su se formirali pred kafanom u kojoj je toga dana pevala. Postala je slavna i bogata, a novine su često pisale o njoj.
Došlo je vreme da Sofka krene dalje, te svoje jedino dete, ćerku Mariolu ostavlja na čuvanje, a ona odlazi u Berlin, gde snima svoju prvu ploču, na kojoj se nalaze hitovi poput “Čuješ, seko”, “Zone, mori zone”, “Kolika je Jahorina planina”… Godine 1925. dobija prestižnu nagradu „Zlatna potkovica“ i gotovo da nije bilo radio-stanice u Evropi na kojoj se nisu puštale Sofkine pesme.
U samom zenitu slave putuje po svetu, a u Parizu ostaje tri meseca, gde snima svoju drugu ploču. Pevala je za kraljevsku elitu i visoke evropske zvaničnike.
Nije tajna da je po broju prodatih tiraža bila tik iza italijanskog tenora Enrika Karuza. Karta više se tražila i u čuvenom Monmartru, gde sklapa prijateljstvo sa svetskom ikonom plesa Džozefinom Bejker, koja je kasnije i posećuje u Beogradu. Turneje su se nizale, a u međuvremenu Sofka se aktivno bavi i humanitarnim radom. Ipak, na vrhuncu karijere dešava se tragedija koja joj je zauvek promenila život.
Godine 1939. Sofka Nikolić je pala u duboku tugu. Prvo se suočava sa gubitkom voljenog muža Paje Nikolića, a ubrzo zatim ostaje i bez ćerke jedinice Mariole. Do kraja života se pitala da li je, isto kao i njena majka, napravila grešku što je ostavila svoju ćerku nekome na čuvanje i nikada to sebi nije oprostila.
Te godine, ova kraljica pesme postaje kraljica tuge. Prodala je kuću u Beogradu i preselila se u Bijeljinu. Poslednji put publika je imala prilike da je sluša 1968. godine i od tada se sasvim povlači, do svoje smrti. Dočekala je duboku starost i umrla je 27. jula 1982. godine. Sahranjena je pored svoje ćerke Mariole.
Beograđanku muka naterala da prespava pod Ostrogom, a usred noći je monah probudio: Rekao mi nešto što niko o meni nije znao, a onda...
Njena priča je divna, iako sam početak nije bio obećavajući
TRI DANA VASKRSA – i ni jedan nije običan: Znate li zašto slavimo i ponedeljak i utorak?
Vaskrs, praznik nad praznicima, dan kada je Hristos pobedio smrt i darovao život večni – u našem narodu se ne proslavlja samo u nedelju. Slavi se i ponedeljak. A i utorak. Jer, kako kaže narod: „Ovako velika radost ne može da stane u jedan dan!“.
Lidija Vukićević 1 stvar nikad ne drži na trpezi za Uskrs, po hrišćanstvu to je simbol zla: A verovanje kaže da donosi nesreću u kuću i označava bol
Lidija Vukićević vlro je posvećena pripremama za Vaskrs, te otkriva kako proslavlja najradosniji hrišćanski praznik u svom domu.
Naše bake i deke nikad nisu sadili smokvu blizu kuće: Razlog će vas šokirati - ovo drvo nikako nije poželjno
Bez obzira na to koju nameru imate pri sadnji drveća, važno je da se prethodno posavetujete sa stručnjacima.
Noga ovih ljudi ne sme da kroči na Ostrog: Ova pravila ni za živu glavu ne treba kršiti
Poseta ovom manastiru, smeštenom visoko u steni, nije klasično putovanje, već predstavlja duhovnu avanturu, a za svakog vernika, to je pravo hodočašće.
Komentari(0)