DA LI STE ZNALI KO JE VLADIMIR JAKŠIĆ Zahvaljujući njemu Srbi znaju kakvo nas vreme očekuje
Meteorološka opservatorija u Beogradu, osnovana je 26 marta 1887 godine Međutim, i pre toga, profesor Vladimir Jakšić (1824–1899), član Srpskog učenog društva, započeo je redovna meteorološka merenja u Beogradu. 1. januara 1848. godine počeo je beležiti vazdušne temperature i atmosferske merenja na svom porodičnom imanju u Senjaku.
Vladimir Jakšić je bio sin Jakova Jakšića, glavnog blagajnika kneza Miloša. Gimnaziju je završio u Beogradu, trgovački kurs u Beču, a državne nauke je studirao u Tibingenu i Hajdelbergu. Od 1847. godine radi u Ministarstvu finansija, gde samoinicijativno prikuplja statističke podatke.
Jakšić je od 1848. godine svoja prva instrumentalna meteorološka merenja vršio na svom imanju na Topčiderskom Brdu (Senjaku). To neće prestati da radi sve do svoje smrti, sledećih pola veka. Već 1850. godine podneo je Državnom savetu predlog o stvaranju državne statističke službe, ali bez uspeha. Godine 1852. postavljen je za profesora ekonomskih predmeta na Liceju, umesto otpuštenog Koste Cukića. Onda se 1862. godine vraća se u Ministarstvo finansija kao načelnik ekonomskog odeljenja, a 1864. godine postaje načelnik novoosnovanog odeljenja državne statistike. Uredio je odeljenje, ali i ustanovio statistički rad u Srbiji, uz podršku ministra Cukića. On sam je obavljao najveći deo posla statističkog odeljenja.
Jakšić je temeljno dokumentovao ove opservacije u dnevnicima poznatim kao “Pogodopis”, koji su bili svezani u šest tomova. Njegovi podaci o temperaturi i atmosferskim uslovima sačuvani su do danas. Uz podršku Ministarstva prosvete i drugih ministarstava, Jakšić je uspostavio prvu meteorološku mrežu u Srbiji. Do 1857. godine, ova mreža je imala 27 stanica, što je činilo jednu od najgušćih meteoroloških mreža unutar jedne zemlje u to vreme. Da bi obezbedio dosledna i tačna merenja, Jakšić je pripremio “Uputstvo za posmatrače”, koje je štampano u državnoj štampariji u Beogradu 1856. godine. Posmatrači iz različitih profesija, uključujući učitelje, sveštenike i telegrafiste, svakodnevno su prijavljivali meteorološke opservacije putem telegrafa, besplatno. Prikupljeni podaci su objavljivani u novinama “Novine srbske”, što je bila retkost jer su to redovno radile samo neke evropske zemlje u to vreme.
Današnji Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZS) nastavlja tradiciju meteoroloških opservacija. Pruža vremenske prognoze, rane upozorenja i informacije o meteorološkim i hidrološkim događajima. Glavne aktivnosti instituta obuhvataju prikupljanje, obradu i analizu podataka vezanih za vremenske prognoze, agrometeorologiju, klimatologiju, hidrologiju i praćenje životne sredine. Institut igra ključnu ulogu u praćenju i izveštavanju o vremenskim uslovima i nivoima vode u Srbiji.
Pročitajte još:
Otac Srpkinje počinio strašan greh, ona pitala popa da li se gresi prenose na pokolenja: Evo do kog kolena se nasleđuje
"Silno me interesuje koliko mi, kao potomci svojih upokojenih srodnika snosimo odgovornost za njihov greh?", ovim rečima se srpskom svešteniku obratila jedna žena. Ona je detaljno objasnila kakav greh je počinio njen otac i plaši se da li i do kog kolena posledice greha trpi potomstvo.
Zorici su birali sliku za spomenik, a onda je otišla u manastir Tumane: Prišla sam igumanu Dimitriju, a on mi rekao 4 reči i život dobija smisao
Autosugestija, vera ili zvanična medicina?
Otac Predrag otkrio zašto danas brakovi lako pucaju: Za sve krivi muškarci koji prave 1 grešku, a sve se vidi pre braka
Odnos između muškarca i žene oduvek je bio izvor raznovrsnih tema za diskusiju, označen kao jedan od najkompleksnijih aspekata ljudskih odnosa.
BIO JE NAJINTRIGANTNIJI STANOVNIK BEOGRADSKOG ZOO VRTA: I dalje se prepričava Samijevo spektakularno bekstvo dorćolskim krovovima
Davne 1988, početkom januara, Beograd je postao bogatiji za jednog neobičnog sugrađanina, a Zoološki vrt je dobio novog stanara, koji je po mnogo čemu bio prvi.
Gde raste "srpski ginseng": Čudesna moć planinskog odoljena sa Kopaonika, poznatog kao valerijana
Zaboravljena lekovita biljka iz srca Srbije, koju su stari travari koristili za jačanje srca, duha i snage – a danas je gotovo nepoznata savremenom čoveku.
Komentari(0)