DA LI STE ZNALI KO JE VLADIMIR JAKŠIĆ Zahvaljujući njemu Srbi znaju kakvo nas vreme očekuje
Meteorološka opservatorija u Beogradu, osnovana je 26 marta 1887 godine Međutim, i pre toga, profesor Vladimir Jakšić (1824–1899), član Srpskog učenog društva, započeo je redovna meteorološka merenja u Beogradu. 1. januara 1848. godine počeo je beležiti vazdušne temperature i atmosferske merenja na svom porodičnom imanju u Senjaku.
Vladimir Jakšić je bio sin Jakova Jakšića, glavnog blagajnika kneza Miloša. Gimnaziju je završio u Beogradu, trgovački kurs u Beču, a državne nauke je studirao u Tibingenu i Hajdelbergu. Od 1847. godine radi u Ministarstvu finansija, gde samoinicijativno prikuplja statističke podatke.
Jakšić je od 1848. godine svoja prva instrumentalna meteorološka merenja vršio na svom imanju na Topčiderskom Brdu (Senjaku). To neće prestati da radi sve do svoje smrti, sledećih pola veka. Već 1850. godine podneo je Državnom savetu predlog o stvaranju državne statističke službe, ali bez uspeha. Godine 1852. postavljen je za profesora ekonomskih predmeta na Liceju, umesto otpuštenog Koste Cukića. Onda se 1862. godine vraća se u Ministarstvo finansija kao načelnik ekonomskog odeljenja, a 1864. godine postaje načelnik novoosnovanog odeljenja državne statistike. Uredio je odeljenje, ali i ustanovio statistički rad u Srbiji, uz podršku ministra Cukića. On sam je obavljao najveći deo posla statističkog odeljenja.
Jakšić je temeljno dokumentovao ove opservacije u dnevnicima poznatim kao “Pogodopis”, koji su bili svezani u šest tomova. Njegovi podaci o temperaturi i atmosferskim uslovima sačuvani su do danas. Uz podršku Ministarstva prosvete i drugih ministarstava, Jakšić je uspostavio prvu meteorološku mrežu u Srbiji. Do 1857. godine, ova mreža je imala 27 stanica, što je činilo jednu od najgušćih meteoroloških mreža unutar jedne zemlje u to vreme. Da bi obezbedio dosledna i tačna merenja, Jakšić je pripremio “Uputstvo za posmatrače”, koje je štampano u državnoj štampariji u Beogradu 1856. godine. Posmatrači iz različitih profesija, uključujući učitelje, sveštenike i telegrafiste, svakodnevno su prijavljivali meteorološke opservacije putem telegrafa, besplatno. Prikupljeni podaci su objavljivani u novinama “Novine srbske”, što je bila retkost jer su to redovno radile samo neke evropske zemlje u to vreme.
Današnji Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZS) nastavlja tradiciju meteoroloških opservacija. Pruža vremenske prognoze, rane upozorenja i informacije o meteorološkim i hidrološkim događajima. Glavne aktivnosti instituta obuhvataju prikupljanje, obradu i analizu podataka vezanih za vremenske prognoze, agrometeorologiju, klimatologiju, hidrologiju i praćenje životne sredine. Institut igra ključnu ulogu u praćenju i izveštavanju o vremenskim uslovima i nivoima vode u Srbiji.
Pročitajte još:
Obrenovići mu nikad nisu oprostili izdaju, a bio je gospodar iz senke: Svi ste za njega čuli, ali da li znate ko je
Jedno prezime poneo je prema očevom imenu
Ana je bila teniserka, a sad je postala monahinja: Na motoru iz Beograda došla u manastir i promenila život
Bivša teniserka Ana je postala monahinja
Iskustvo strankinje koja se u Beograd doselila pre 3 meseca: "Srpska prestonica ima 8 posebnih čari koje svima uđu pod kožu"
Devojka iz inostranstva deli 8 razloga zašto voli Beograd, od kulture i arhitekture do opuštenog načina života – grad koji osvaja na prvi pogled
Sahranila sam mamu, a muž sa ljubavnicom slavi u kući: Baka se razvela posle 55 godina, ovu torturu je trpela
Dok je sahranjivala majku, muž je s ljubavnicom puštao muziku u kući. Posle 55 godina braka, baka je donela odluku koju niko nije očekivao.
BILJKE VAM UVEK UVENU: Rastvor od dva sastojka koja već imate kod kuće vam može pomoći da sprečite ovu pojavu
Otkrijte kako jednostavan rastvor iz kuhinje može da ih preporodi za samo nekoliko dana
Komentari(0)