DA LI STE ZNALI KO JE VLADIMIR JAKŠIĆ Zahvaljujući njemu Srbi znaju kakvo nas vreme očekuje
Meteorološka opservatorija u Beogradu, osnovana je 26 marta 1887 godine Međutim, i pre toga, profesor Vladimir Jakšić (1824–1899), član Srpskog učenog društva, započeo je redovna meteorološka merenja u Beogradu. 1. januara 1848. godine počeo je beležiti vazdušne temperature i atmosferske merenja na svom porodičnom imanju u Senjaku.
Vladimir Jakšić je bio sin Jakova Jakšića, glavnog blagajnika kneza Miloša. Gimnaziju je završio u Beogradu, trgovački kurs u Beču, a državne nauke je studirao u Tibingenu i Hajdelbergu. Od 1847. godine radi u Ministarstvu finansija, gde samoinicijativno prikuplja statističke podatke.
Jakšić je od 1848. godine svoja prva instrumentalna meteorološka merenja vršio na svom imanju na Topčiderskom Brdu (Senjaku). To neće prestati da radi sve do svoje smrti, sledećih pola veka. Već 1850. godine podneo je Državnom savetu predlog o stvaranju državne statističke službe, ali bez uspeha. Godine 1852. postavljen je za profesora ekonomskih predmeta na Liceju, umesto otpuštenog Koste Cukića. Onda se 1862. godine vraća se u Ministarstvo finansija kao načelnik ekonomskog odeljenja, a 1864. godine postaje načelnik novoosnovanog odeljenja državne statistike. Uredio je odeljenje, ali i ustanovio statistički rad u Srbiji, uz podršku ministra Cukića. On sam je obavljao najveći deo posla statističkog odeljenja.
Jakšić je temeljno dokumentovao ove opservacije u dnevnicima poznatim kao “Pogodopis”, koji su bili svezani u šest tomova. Njegovi podaci o temperaturi i atmosferskim uslovima sačuvani su do danas. Uz podršku Ministarstva prosvete i drugih ministarstava, Jakšić je uspostavio prvu meteorološku mrežu u Srbiji. Do 1857. godine, ova mreža je imala 27 stanica, što je činilo jednu od najgušćih meteoroloških mreža unutar jedne zemlje u to vreme. Da bi obezbedio dosledna i tačna merenja, Jakšić je pripremio “Uputstvo za posmatrače”, koje je štampano u državnoj štampariji u Beogradu 1856. godine. Posmatrači iz različitih profesija, uključujući učitelje, sveštenike i telegrafiste, svakodnevno su prijavljivali meteorološke opservacije putem telegrafa, besplatno. Prikupljeni podaci su objavljivani u novinama “Novine srbske”, što je bila retkost jer su to redovno radile samo neke evropske zemlje u to vreme.
Današnji Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZS) nastavlja tradiciju meteoroloških opservacija. Pruža vremenske prognoze, rane upozorenja i informacije o meteorološkim i hidrološkim događajima. Glavne aktivnosti instituta obuhvataju prikupljanje, obradu i analizu podataka vezanih za vremenske prognoze, agrometeorologiju, klimatologiju, hidrologiju i praćenje životne sredine. Institut igra ključnu ulogu u praćenju i izveštavanju o vremenskim uslovima i nivoima vode u Srbiji.
Pročitajte još:
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
MARINA JE RADILA ZA KARAĐORĐEVIĆE, A SADA JE NA VRHU: Najuticajnija Srpkinja u Americi je ovako došla do svega
Marina Švabić je žena koja radi u Americi na sjedinjavanju svih pripadnika srpske etičnosti
Komentari(0)