Biljka svetog imena mora se naći u vašem domu: Svojim mirisom rasteruje komarce i moljce, a lako se uzgaja
Pored toga što svojim mirisom rasteruje komarce, ova biljka je veoma jednostavna za gajenje.
Hilandarski bosiljak, tamjanika, Sveta Petka, sve su to nazivi za istu biljku. Može da se gaji u saksiji, na terasi ili u bašti, a osim što je izuzetno atraktivna, veoma je i korisna jer tera različite insekte, posebno moljce i komarce.
Ova biljka voli toplotu i sunce, mada je ne treba izlagati jakim sunčevim zracima. U nekim slučajevima uspeva i na svežijim i senovitim mestima u bašti ili na balkonu.
Ukoliko se odlučite za to da je gajite u stanu, važno je da ne bude na direktnom „udaru“ sunčevih zraka tokom toplih letnjih dana.
Možda vas zanima:
U Beogradu prodaju za čak 500 dinara, pune tezge ove biljke! Domaćice misle da je korov pa čupaju i bace, ali...
Ova nežna, ali izuzetno otporna biljka, poreklom iz Azije, dugo je bila potcenjena
Čaj od “babine duše”: Biljka iz šuma kod Ivanjice koju su žene koristile posle porođaja
Na planinskim padinama iznad Ivanjice, žene su vekovima brale biljku poznatu kao “babina duša” – ne za miris, ne za ukus, već da zaleči telo i dušu posle porođaja.
Možda vas zanima:
U Beogradu prodaju za čak 500 dinara, pune tezge ove biljke! Domaćice misle da je korov pa čupaju i bace, ali...
Ova nežna, ali izuzetno otporna biljka, poreklom iz Azije, dugo je bila potcenjena
Čaj od “babine duše”: Biljka iz šuma kod Ivanjice koju su žene koristile posle porođaja
Na planinskim padinama iznad Ivanjice, žene su vekovima brale biljku poznatu kao “babina duša” – ne za miris, ne za ukus, već da zaleči telo i dušu posle porođaja.
Možda vas zanima:
U Beogradu prodaju za čak 500 dinara, pune tezge ove biljke! Domaćice misle da je korov pa čupaju i bace, ali...
Ova nežna, ali izuzetno otporna biljka, poreklom iz Azije, dugo je bila potcenjena
Čaj od “babine duše”: Biljka iz šuma kod Ivanjice koju su žene koristile posle porođaja
Na planinskim padinama iznad Ivanjice, žene su vekovima brale biljku poznatu kao “babina duša” – ne za miris, ne za ukus, već da zaleči telo i dušu posle porođaja.
Grm tamjanike može izrasti i do jednog metra, a ako je pravilno negujete, godinama ćete imati divan mirisni ukras u svom domu, bašti ili na terasi.
Povremeno čupkajte listiće kako bi ostala kompaktna, jer će na taj način grm lepo rasti i u stranu, a ne samo u visinu.
U letnjem periodu zalivajte je kad god primetite da je zemlja pri vrhu suva, a tokom zimskih dana ne preterujte sa zalivanjem, već samo povremeno dolijte vodu. Jako je važno da se tamjanika ne osuši, stoga često proveravajte zemlju.
Tamjanika cveta sporadičnim cvetićima bele ili nežno plave boje, koji su grupisani u cvasti. Kada se završi sezona cvetanja, odsecite precvetale grančice.
Nega tamjanike u saksiji
Ako tamjaniku držite kao sobnu biljku lako će se prilagoditi uslovima u vašem domu. Potrebno joj je dosta svetlosti, a podneće i senovita mesta, suv vazduh, direktno sunce.
Tamjanika kada je u saksiji zimi se drži u toplijem prostoru i ređe se poliva.
A ako je baštenski uzgajan ne sme da bude na temperaturi ispod 10 stepeni.
Razmnožavanje
Tamjanika se razmnožava vrlo jednostavno – reznicama koje su uzimaju sa matične biljke tokom proleća ili leta. Reznice treba smestiti u saksije promera 12 cm, a potrebno je oko 2 nedelje da se ukorene u zemlji, uz optimalnu temperaturu oko 20 stepeni.
Rast hilandarskog bosiljka može da se usmerava, postupkom orezivanja. Ukoliko želite širu i kompaktniju biljku to možete postići rezanjem vrhova, zbog čega će biljka da razvija bočne izdanke.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
OVAJ MELEM PODIŽE IMUNITET I ŠTITI OD PREHLADE, ALI SAMO AKO GA OVAKO NAPRAVITE: Odrasli "PREŽIVLJAVAJU" na njemu
Kriške limuna staviti na dno tegle i dodati đumbir, zatim preliti medom po izvoru, zatim novi red limuna i đumbira uz dodavanje meda i tako dok se tegla ne napuni.
U Srbiji se prave lažne svadbe s lažnim mladencima, kumovima i svatovima! Novi fenomen zaludeo ljude: Plaćaju 40€ da bi bili viđeni i doterani
Sve je lažno osim restorana, muzike, hrane i pića, upad košta 40 evra po osobi, može da se dođe sam ili u društvu, a kada se zagreje atmosfera, svako bi pomislio da je u pitanju pravo pravcato veselje
Veruje se da ova biljka donosi nesreću: Nikada je ne sadite, a ako je dobijete na poklon – odmah je bacite iz kuće!
Prema narodnim verovanjima, određene biljke donose nesreću u dom.
Komentari(0)