LEGENDA O SMRTI DESPOTA STEFANA Na rame mu je sletela ptičica...
Vladao je Srbijom u jednom od najtežih perioda u njenoj istoriji, neposredno nakon Kosovske bitke, i važio najboljeg viteza i vojskovođu, a njegova književna dela ga čine jednim od najvećih srpskih književnika u srednjem veku.
Despot Stefan Lazarević bio je sin legendarnog kneza Lazara koji je poginuo u Kosovskom boju. Sa titulama kneza i despota vladao je Srbijom neposredno nakon Kosovske bitke.
Srbija se nakon Kosovskog boja 1389. godine našla u veoma nezavidnom položaju - iako formalno nije izgubila, imala je ogromne materijalne i još važnije, ljudske žrtve, a poginuo je i dobar deo vladarske elite. Vladalo je bezvlašće i sveopšti strah od najezde Turaka, a preživela vlastela se povlačila na svoje teritorije bez želje da brine o stanovništvu.
Tako se i dogodilo da Stefan Lazarević, sin kneza Lazara, iako maloletan, dođe na vlast. Priznao je sultana kao vrhovnog vladara, postao vazal i nastojao da sačuva narod.
Možda vas zanima:
"TVRĐAVA" SA JEDANAEST KULA Turci su ovaj manastir smatrali kao dobro strateško mesto! (FOTO/VIDEO)
Manastir Manasija nalazi se kod Despotovca, u neposrednoj blizini reke Resave, po kojoj, osim imena Manasija, nosi i drugo ime - Resava.
SRPSKI MANASTIR NA LISTI SKRIVENIH SVETSKIH ČUDA Zanimljiva je činjenica da su arheolozi pronašli ostatke za koje se verovalo da pripadaju despotu Stefanu Lazareviću (VIDEO)
Vodič do skrivenih svetskih čuda - Atlas Obscura uvrstio je i manastir Manasiju među skrivena svetska čuda napisavši tekst o njemu.
Možda vas zanima:
"TVRĐAVA" SA JEDANAEST KULA Turci su ovaj manastir smatrali kao dobro strateško mesto! (FOTO/VIDEO)
Manastir Manasija nalazi se kod Despotovca, u neposrednoj blizini reke Resave, po kojoj, osim imena Manasija, nosi i drugo ime - Resava.
SRPSKI MANASTIR NA LISTI SKRIVENIH SVETSKIH ČUDA Zanimljiva je činjenica da su arheolozi pronašli ostatke za koje se verovalo da pripadaju despotu Stefanu Lazareviću (VIDEO)
Vodič do skrivenih svetskih čuda - Atlas Obscura uvrstio je i manastir Manasiju među skrivena svetska čuda napisavši tekst o njemu.
Možda vas zanima:
"TVRĐAVA" SA JEDANAEST KULA Turci su ovaj manastir smatrali kao dobro strateško mesto! (FOTO/VIDEO)
Manastir Manasija nalazi se kod Despotovca, u neposrednoj blizini reke Resave, po kojoj, osim imena Manasija, nosi i drugo ime - Resava.
SRPSKI MANASTIR NA LISTI SKRIVENIH SVETSKIH ČUDA Zanimljiva je činjenica da su arheolozi pronašli ostatke za koje se verovalo da pripadaju despotu Stefanu Lazareviću (VIDEO)
Vodič do skrivenih svetskih čuda - Atlas Obscura uvrstio je i manastir Manasiju među skrivena svetska čuda napisavši tekst o njemu.
Mladi Stefan se obavezao na slanje pomoćnih odreda otomanskom sultanu i plaćanje danka, ali i na to da se sa mlađim bratom Vukom i viđenijom vlastelom, jednom godišnje pojavljuje na sultanovom dvoru i potvrđuje svoju pokornost Bajazitu. Pored ovih uobičajenih vazalnih obaveza, Bajazitu je za ženu data, najmlađa ćerka kneza Lazara i kneginje Milice, Olivera, koju je, njen brat i novi knez, Stefan, lično morao da odvede sultanu Bajazitu u Bursu.
Činjenicu da je morao da služi čoveku odgovornom za smrt oca, Stefan je teško podnosio. Kao otomanski vazal, predvodio je srpske pomoćne odrede u bitkama na Rovinama, kod Nikopolja i Angore. Posle bitke kod Angore 1402. je od Vizantinaca u Carigradu dobio titulu despota.
Mali među velikima, krajem 1403. bio je prinuđen da postane vazal i mađarskom kralju Žigmundu. Ipak, u zamenu za to, Srbija je dobila svoj “beli grad” – Beograd je postao sastavni deo Srbije 1403. i Stefan Lazarević je u njega smestio svoju prestonicu.
Sve ove bitke očeličile su mladog Stefana. Pročuo se kao jedan od najveštijih vitezova srednjovekovne Evrope. Bio je član Viteškog reda Zmaja, poznat i priznat u čitavom svetu. Iz osnivačke povelje reda znamo da je upravo despot Stefan bio “prvi vitez”, a članovi ovog reda bile su vodeće ličnosti tadašnje Evrope.
Na unutrašnjem planu despot Stefan je slomio otpor vlastele, a periode mira je iskoristio za snaženje Srbije u političkom, ekonomskom, kulturnom i vojnom pogledu.
Bio je veliki pokrovitelj umetnosti i kulture pružajući podršku i utočište kako učenim ljudima iz Srbije, tako i izbeglicama iz okolnih zemalja koje su zauzele Osmanlije. Pored toga, on je i sam bio pisac, a njegovo najznačajnije delo je “Slovo ljubve” – Reč o ljubavi.
Divna legenda o smrti
Despot Stefan Lazarević je iznenada preminuo u subotu, 19. jula 1427. u 50. godini od posledica srčanog udara, kako danas smatra najveći broj istoričara. On je na povratku iz Šumadije, gde je bio u svom letnjem dvoru, zastao nedaleko od današnjeg Kragujevca, da bi se odmorio i ručao, posle čega je otišao u lov.
Tokom njega, dok je bio na konju, despotu Stefanu je na rame sletela ptičica – slavuj ili vrabac, kaže priča. Izgledalo je, prema legendi, kao da mu nešto šapuće, i despot ju je nežno uzeo u ruke i nešto joj govorio.
U jednom trenutku, ptičica je odletela, a već sledećeg trenutka Stefan Lazarević je pao sa konja. O ovoj lepoj legendi pisala je u svojoj knjizi “Beogradski spomenarnik – Ličnosti u beogradskim spomenicima“ književnica Neda Kovačević.
Posle pada despot Stefan je prenet u svoj šator u kome je i preminuo. Na mestu njegove smrti, njegov pratilac Đurađ Zubrović je podigao mermerni stub sa natpisom, koji se danas nalazi u porti seoske crkve u Markovačkim Crkvinama kod Mladenovca.
Izvor: Istorijski magazin
Nekada su ih koristili stari Srbi: 30 zaboravljenih reči kojima retko ko danas zna značenje
Ovo su 30 zaboravljenih srpskih reči o kojima retko ko danas zna značenje.
NAPRAVITE SAMI Prelepa mirisna ETERIČNA ULJA iz domaće radinosti
Za sve vas koji volite projekte koje same možete da napravite kod kuće, ovaj će vam se posebno dopasti.
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
HOĆETE DA VAM SIN IMA PRAVO SRPSKO IME Simbolika imena je jako važna, zato su baš OVA nosili NAJSNAŽNIJI SRBI!
Ako je istinita ona latinska izreka da je ime znak, onda obratite pažnju koje ime ćete dati svom detetu.
OVAJ SRPSKI GRAD SU ZVALI MALI PARIZ Nećete verovati koliko je kafana imao još u doba Obrenovića
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Komentari(0)