NISTE ČULI ZA NJEGA Ognjeslav je imao ognjenu strast za pronalascima, pročitajte ko je bio ovaj neverovatni SRBIN!
Ognjeslav Stepanović Kostović , po nacionalnosti Srbin, živeo prvo u Mađarskoj, a kasnije se seli u Rusiju. Deda Jovan i otac Stevan su bili trgovci žitom iz Novog Bečeja. Iako rođen u Austriji, živeo je i školu pohađao u Pešti. Po završetku školovanja je upravljao parobrodom za vuču šlepova na Dunavu. Tu mu se rodila ideja o podmornici koja nosi 8 ljudi i ispod vode može da izdrži 20 časova. Sa ovim projektom se obraćao ruskom careviću Aleksandru Aleksandroviču, ali bez većeg uspeha.
Dve decenije pre Cepelina, Ognjeslav je konstruisao vazdušni brod tzv. dirižabl i izradio za njega benzinski motor na vodeno hlađenje i električno paljenje. Dirižabl je 1888. godine bio praktično gotov, ali mu je za završnu montažu ponestalo novčanih sredstava. Letelica je ostala da leži u skladištima sve dok je nije nakon nevremena znatno oštetio požar.
Zadnja nada Kostovića da će njegov vazdušni brod biti testiran u vazduhu propala je nakon što je Ministarstvo vojske Rusije odbilo njegov zahtev da otkupe letelicu. U Admiralskom brodogradilištu u Petrogradu je pravio dirižabl dužine 60 i prečnika 12 metara sa čvrstom konstrukcijom, definitivno različit od svih poznatih letećih balona. Zamisli Kostovića ostvariće kasnije nemački grof Ferdinand Cepelin. Na više mesta, uglavnom u ruskim izvorima, navodi se da je Kostović pronalazač prvog vazdušnog broda.
1879. godine, tražeći za izgradnju dirižabla nov materijal, izmislio je „arborit” po mnogima prvi veštački, sintetički materijal, neku vrstu šperploče. U svojoj fabrici šperploča u Petrogradu, Kostović je izrađivao kofere, čamce, pontonske mostove i druge predmete za praktičnu upotrebu, kao i delove za svoje izume.
Možda vas zanima:
PORED TESLE I PUPINA NAJPOZNATIJI SRPSKI NAUČNIK U AMERICI Zahvaljujući Vujici Jevđeviću, danas pijemo čistu vodu
Doktorske studije je završio u Srbiji. Iako je Drugi svetski rat proveo u zatočeništvu, u Nemačkoj i Italiji, posle rata se vraća u Srbiju i tu radi 14 punih godina na obnovi svoje zemlje.
TESLA JE OVU IDEJU KRIO OD AMERIKANACA Srbi bi prvi leteli na mesec, da namesnik maloletnog Obrenovića nije brod nazvao sokoćalom!
Davne 1899. godine na jednoj javnoj konferenciji, Nikola Tesla je rekao da je uhvatio radio signal koji se pomera, a koji dolazi iz svemira.
Možda vas zanima:
PORED TESLE I PUPINA NAJPOZNATIJI SRPSKI NAUČNIK U AMERICI Zahvaljujući Vujici Jevđeviću, danas pijemo čistu vodu
Doktorske studije je završio u Srbiji. Iako je Drugi svetski rat proveo u zatočeništvu, u Nemačkoj i Italiji, posle rata se vraća u Srbiju i tu radi 14 punih godina na obnovi svoje zemlje.
TESLA JE OVU IDEJU KRIO OD AMERIKANACA Srbi bi prvi leteli na mesec, da namesnik maloletnog Obrenovića nije brod nazvao sokoćalom!
Davne 1899. godine na jednoj javnoj konferenciji, Nikola Tesla je rekao da je uhvatio radio signal koji se pomera, a koji dolazi iz svemira.
Možda vas zanima:
PORED TESLE I PUPINA NAJPOZNATIJI SRPSKI NAUČNIK U AMERICI Zahvaljujući Vujici Jevđeviću, danas pijemo čistu vodu
Doktorske studije je završio u Srbiji. Iako je Drugi svetski rat proveo u zatočeništvu, u Nemačkoj i Italiji, posle rata se vraća u Srbiju i tu radi 14 punih godina na obnovi svoje zemlje.
TESLA JE OVU IDEJU KRIO OD AMERIKANACA Srbi bi prvi leteli na mesec, da namesnik maloletnog Obrenovića nije brod nazvao sokoćalom!
Davne 1899. godine na jednoj javnoj konferenciji, Nikola Tesla je rekao da je uhvatio radio signal koji se pomera, a koji dolazi iz svemira.
Godine 1911. prvi na svetu stvorio je leteći čamac, hidroavion. Projektovao podmornicu za osam ljudi sa pogonom na motor od 100 KS, sa unutrašnjim sagorevanjem, na tečno gorivo (po nekima, prvi na svetu, pre nemačkog inženjera Otoa). Njegov motor je bio osmocilindrični, sa 80 konjskih snaga, dok je Dajmler napravio sa svega jednom i po. Kostović se dugo vremena odricao svog prava na motor, jer je nastojao da sačuva tajnu za Rusiju, zbog čega nije pristajao da iznese detalje svog pronalaska.
Među mnogobrojnim pronalascima, usavršio je i aeronautičku telegraf-emisionu stanicu. Zanimljiva je i njegova ideja o vazdušnom torpedu i uređaju za izvlačenje potonulih brodova. Kostović je ostvario pravo na oko stotinu izuma, ali su mnogi ostali na papiru, što ga je pogađalo, ali je uprkos tome odbijao mnoge primamljive ponude sa Zapada. Njegovi značajniji radovi bili su vezani za vojne potrebe i kao takvi ostajali u tajnosti. Zato je sasvim malo njegovih radova objavljeno u „Sovjetskoj enciklopediji”.
Slavio je svake godine krsnu slavu - Svetog Nikolu. Pored mnogih prijatelja, bio mu je redovan gost na Slavi i naučnik Mendeljejev.
Jedna njegova kćer se udala za srpskog oficira, a kad je izbio Prvi svetski rat postala je, zajedno sa Nadeždom Petrović, dobrovoljna bolničarka. Dve kćeri Kostovića su živele u Beogradu.
Rođeni brat Ognjeslava, Ladislav Kostović, je bio poslednji konzul Austrougarske u Holandiji, a umro i sahranjen je u Novom Bečeju, tokom Prvog svetskog rata.
Kad je decembra 1916. u Petrogradu umro Ognjeslav Kostović, novine su objavile da je „nestao blistav pronalazač i naučnik, čovek koji je iz mnogo razloga zaslužio da buduće generacije pamte njegovu neobičnu sudbinu i naučni podvig“.
U Beogradu prodaju za čak 500 dinara, pune tezge ove biljke! Domaćice misle da je korov pa čupaju i bace, ali...
Ova nežna, ali izuzetno otporna biljka, poreklom iz Azije, dugo je bila potcenjena
Tesla je iznenađujuće precizno opisao šta nas sve čeka u 2035. godini: Pogledajte šta je predvideo
Pogledajte šta je sve predvideo.
NEDELJOM SE RAĐAJU GOSPODA: Šta dan rođenja govori o vama?
U našem narodu postoji verovanje da dan rođenja može da odredi karakteristike osobe, čak i mnoge naše izreke imaju utemeljenje u danima u sedmici.
Trener pasa otkriva koje popularne rase nikada ne bi udomio ili kupio: „Nisu dobri ljubimci“
Iako su neke rase popularne, to ne znači da su lake „za održavanje“ ili da odgovaraju svakom vlasniku
Bogata Kanađanka borila se u srpskoj vojsci kao muško: Na ratište došla kao dobrovoljac sa samo 22 godine, a pucala je bolje od muškaraca
Kako je krenula okupacija, tako su se njena spretnost sa oružjem i veštine na otvorenom pokazale vitalnijim nego ikada ranije. Kako su se često nalazile na meti krađa očajnih meštana, ratnih zarobljenika i neprijatelja, bolnice za škotske žene regrutovale su Vajthedovu kao "čuvarku" kako bi sprečila svakodnevne pljačke resursa i zaliha.
Komentari(0)