SRPSKA VEROVANJA Evo šta TRUDNICA nikako NE SME, a šta sledi kad se DETE rodi, ako se poštuju običaji!
Narodni običaji kod Srba vezani za novorođenčad, porodilje i trudnice su bogati i raznovrsni. Danas se manje obraća pažnja na ova verovanja ali su još uvek prisutna u našem narodu, naročito u određenim krajevima Srbije, gde se veoma vodi računa da sve bude kao što tradicija nalaže.
Običaji vezani za trudnice:
Na primer, za trudnice je važilo izbegavanje poseta kućama u kojima leži mrtav čovek, izbegavanje gledanja u vatru kako dete ne bi imalo crvenilo lica, ili čak rasparivanje spavaćice kako bi se lakše porodila. Smatralo se da ako trudnica vidi zmiju, da će dete imati pege, a ako nešto ukrade pa se nakon toga dodirne, da će dete na tom mestu imati beleg.
Dolazak novorođenčeta je takođe imao svoje posebne običaje koji se i danas poštuju u nekim krajevima.
Možda vas zanima:
Obred “probijanja vode” kod porođaja: Drevna praksa iz Knjaževca i Pirota koja je pomagala ženama na mukama
Kako su izvori, glinene posude i magijske reči bili deo porođaja u istočnoj Srbiji
A od grada - dukat: Beba Bogdana iz Sevojna rodila se na poseban dan za Užice, njenoj mami gradonačelnica uručila divan poklon
Navikli smo da se bebe rođene prvih minuta nove godine daruju od strane lokalnih samouprava, ali Grad Užice poseban poklon ima i za bebu koja se rodi na Dan grada 9. oktobra. Stoga je gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević sa saradnicima, priredila prijem za malenu Bogdanu Radić i njenu mamu Sanju i tom prilikom uručila zlatnik sa posvetom, koji se tradicionalno dodeljuje bebama rođenim 9. oktobra na Dan grada Užica.
Možda vas zanima:
Obred “probijanja vode” kod porođaja: Drevna praksa iz Knjaževca i Pirota koja je pomagala ženama na mukama
Kako su izvori, glinene posude i magijske reči bili deo porođaja u istočnoj Srbiji
A od grada - dukat: Beba Bogdana iz Sevojna rodila se na poseban dan za Užice, njenoj mami gradonačelnica uručila divan poklon
Navikli smo da se bebe rođene prvih minuta nove godine daruju od strane lokalnih samouprava, ali Grad Užice poseban poklon ima i za bebu koja se rodi na Dan grada 9. oktobra. Stoga je gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević sa saradnicima, priredila prijem za malenu Bogdanu Radić i njenu mamu Sanju i tom prilikom uručila zlatnik sa posvetom, koji se tradicionalno dodeljuje bebama rođenim 9. oktobra na Dan grada Užica.
Možda vas zanima:
Obred “probijanja vode” kod porođaja: Drevna praksa iz Knjaževca i Pirota koja je pomagala ženama na mukama
Kako su izvori, glinene posude i magijske reči bili deo porođaja u istočnoj Srbiji
A od grada - dukat: Beba Bogdana iz Sevojna rodila se na poseban dan za Užice, njenoj mami gradonačelnica uručila divan poklon
Navikli smo da se bebe rođene prvih minuta nove godine daruju od strane lokalnih samouprava, ali Grad Užice poseban poklon ima i za bebu koja se rodi na Dan grada 9. oktobra. Stoga je gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević sa saradnicima, priredila prijem za malenu Bogdanu Radić i njenu mamu Sanju i tom prilikom uručila zlatnik sa posvetom, koji se tradicionalno dodeljuje bebama rođenim 9. oktobra na Dan grada Užica.
Nakon rođenja, novorođenče se kupa. Smatralo se da je ovo je važan trenutak u životu deteta i da simbolizuje čišćenje i obnavljanje.
U nekim krajevima, bebu su prvi put kupali u posebnoj vodi u kojoj su bile potopljene lekovite biljke da bi dete bilo zdravo.
Tradicionalno, novorođenčetu su se darivali zlatnici ili srebrnjaci. Ovo je gest ljubavi i želje za blagostanjem deteta.
Kada se beba prvi put donese kući, običaj je bio da je neko od starijih članova porodice prenese preko praga. Ovo simbolizuje prelazak iz jednog stanja u drugo.
Bebi se često stavljao zlatnik oko vrata. Ovo je tradicionalan običaj koji se praktikuje kao zaštita od uroka i zlih sila.
Beba se nije iznosila iz kuće do 40 dana. Na vrata sobe u kojoj boravi vezivao se crven konac da je štiti od uroka.
Pupčana vrpca se često čuvala kao suvenir. Neki su je čuvali kao amajliju, a u nekim krajevima je korišćena tokom različitih rituala.
Sve ovo su običaji koji oslikavaju bogatu srpsku tradiciju i kulturu, mada sve manje, mnogi od ovih običaja se još uvek poštuju u pojedinim krajevima Srbije.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Komentari(0)