NAJTUŽNIJA SRPSKA PESMA NASTALA NA PUTU ZA JASENOVAC: U vagonu smrti zapevali je na Đurđevdan, a danas je OGROMAN HIT
Pesma je nastala spontano i širila se vagonima smrti, od usta do usta
Đurđevdansko jutro 1942. godine bilo je pogubno za sarajevske Srbe koji su bili zatočeni u logorima i zatvorima u tom gradu. Na putu za logor smrti, vagoni su odjekivali rečima koje svi znamo...
Uprkos smrti, strahu i razaranju, upravo u ovim najtežim trenucima, nastala je čuvena srpska pesma "Đurđevdan".
"6. maja, na Đurđevdan, otvaraju se vrata ćelije u zatvoru Beledija i ustaša još sa vrata kaže: 'Ajte Srbi, Đurđevdanski uranak'", živo se sećao toga jutra profesor doktor Žarko Vidović (1921 - 2016), preživeli svedok koji je sa još 3.000 Srba i muslimana koji su podržavali Srbe bio zatočen u sarajevskim kazamatima.
Možda vas zanima:
Ova Nemica je spasila 15.000 srpske dece iz ustaških logora: Zbog svega što je gledala doživljavala nervne slomove, do smrti se nije oporavila od užasa
Do kraja rata Diana je odlazila u logore širom NDH i pregovarala sa majkama da joj daju decu, tražeći im smeštaj i spas. Sa velikom pažnjom vodila je detaljnu kartoteku o deci, kako bi svi mogli da budu vraćeni roditeljima - ako prežive.
"ĐURĐEVDANSKI URANAK": Zašto se baš pre zore izlazilo u prirodu na ovaj veliki praznik?
Danas "Đurđevdanski uranak" mnogi povezuju sa roštiljem, muzikom i druženjem, ali izvorni običaj imao je sasvim drugačiju, mnogo dublju simboliku – buđenje prirode, prizivanje zdravlja i plodnosti zemlje.
Možda vas zanima:
Ova Nemica je spasila 15.000 srpske dece iz ustaških logora: Zbog svega što je gledala doživljavala nervne slomove, do smrti se nije oporavila od užasa
Do kraja rata Diana je odlazila u logore širom NDH i pregovarala sa majkama da joj daju decu, tražeći im smeštaj i spas. Sa velikom pažnjom vodila je detaljnu kartoteku o deci, kako bi svi mogli da budu vraćeni roditeljima - ako prežive.
"ĐURĐEVDANSKI URANAK": Zašto se baš pre zore izlazilo u prirodu na ovaj veliki praznik?
Danas "Đurđevdanski uranak" mnogi povezuju sa roštiljem, muzikom i druženjem, ali izvorni običaj imao je sasvim drugačiju, mnogo dublju simboliku – buđenje prirode, prizivanje zdravlja i plodnosti zemlje.
Možda vas zanima:
Ova Nemica je spasila 15.000 srpske dece iz ustaških logora: Zbog svega što je gledala doživljavala nervne slomove, do smrti se nije oporavila od užasa
Do kraja rata Diana je odlazila u logore širom NDH i pregovarala sa majkama da joj daju decu, tražeći im smeštaj i spas. Sa velikom pažnjom vodila je detaljnu kartoteku o deci, kako bi svi mogli da budu vraćeni roditeljima - ako prežive.
"ĐURĐEVDANSKI URANAK": Zašto se baš pre zore izlazilo u prirodu na ovaj veliki praznik?
Danas "Đurđevdanski uranak" mnogi povezuju sa roštiljem, muzikom i druženjem, ali izvorni običaj imao je sasvim drugačiju, mnogo dublju simboliku – buđenje prirode, prizivanje zdravlja i plodnosti zemlje.
Srbi su pokupljeni iz zatvora i dovedeni do Vijećnice, gradske kuće u Sarajevu gde su ih čekali vozovi smrti koji će ih odvesti u Jasenovac.
"Na vagonima je pisalo: 7 konja ili 40 vojnika, a nas su smeštali po 200 ljudi u jedan vagon, tako da u njima nije bilo mesta ni za stajanje, a kamoli za sedenje. Nije bilo ni dovoljno vazduha, a o vodi i hrani i da ne govorimo", svedoči Žarko Vidović, a preneo je Mondo.
Na tom putu Srbe su osim straha i neizvesnosti pratila i pitanja: Kuda nas vode i gde ćemo završiti?
U tim vozovima smrti koji su išli za Jasenovac, u jednom trenutku rodila se pesma "Đurđevdan" koja se najpre zaorila iz grla jednog mladića, člana Kulturno-umetničkog društva "Sloga" iz Sarajeva, a onda se ta pesma lančano počela širiti od usta do usta, od vagona do vagona.
Ustaški odgovor na tu pesmu vrlo brzo je stigao. Svi prozori na vagonima su zatvoreni, tako da u njima gotovo da nije bilo više vazduha, pa su mnogi Srbi ugušeni i pre nego što su stigli do Slavonskog Broda, gde su presedali u druge vagone koji su put ka Jasenovcu nastavili prugom širokog koloseka.
Pesmu "Đurđevdan" pre gotovo tri decenije obradio je Goran Bregović, a predstavlja oličenje tuge i bola, nastala u ljudskoj nemoći i očaju, ali i ponosu i prkosu sarajevskih Srba koji su vozovima smrti na Đurđevdan 1942. godine transportovani za Jasenovac, odakle se vratio tek svaki deseti Srbin od njih 3.000 koliko ih je odvedeno tog 6. maja iz Sarajeva za Jasenovac.
MISTERIJA BEOGRADSKIH KLUBOVA: Zašto legenda tvrdi da duh kneza Mihaila luta oko Kalemegdana i gde je zaista ubijen?
Kultna lokacija noćnog života krije urbanu priču: Otkrivamo zašto se priča o atentatu povezuje sa centrom grada, iako se dogodio u Košutnjaku.
Ovo je najposebnije srpsko selo u kom se rađaju riđa deca: Tvrde da je u njemu kralj Milutin zakopao blago i da sledeći znaci to i dokazuju
Štava – selo gde je vreme stalo, a istorija šapuće kroz kamen i riđu kosu meštana
Potekao iz plemenite srpske porodice, kad je u 12. godini poturčen bližnjima život pretovrio u pakao: Spalio mošti Svetog Save, pa od Boga dobio lekciju
Sinan-paša zaboravio je na svoj korene i činio je sve da unišiti srpski narod
Tvrđava na Avali dignuta u vazduh: Da li je uništen zbog spomenika ili da bi se nešto sakrilo zauvek?
Na najvišem vrhu Avale nekada je stajala srednjovekovna tvrđava Žrnov, koju su Srbi gradili na rimskim temeljima, a kasnije proširili Osmanlije. U septembru 1934. godine, grad je srušen da bi na se na tom mestu podigao Spomenik Neznanom junaku.
Sveštenik otkrio tajnu zagrobnog života: Raj i pakao nisu ono što ste do sada mislili
Ruski sveštenik kaže da se u Svetom pismu raj spominje tri puta, a pakao samo dva, te da s razumevanjem treba da čitamo svaki redak
Komentari(0)