KAKO JE NASTALA PESMA ĐURĐEVDAN: Nikada je više nećete pevati isto, a poslednju rečenicu ćete pamtiti do kraja života
Mnogi ne znaju pravo poreklo čuvene pesme “Đurđevdan", a navijači Zvezde je smatraju svojom himnom
Početni stihovi ove pesme potiču jos iz davne 1942. godine. Po svedočenju profesora Žarka Vidovića, istoričara iz Sarajeva, čuvena pesma nastala je u “vozu smrti”, koji je putovao iz Sarajeva za Jasenovac.
Prema rečima ovog istoričara, na putu prema kazamatu gladni i žedni zarobljenici su u vagonima bez hrane i vode počeli da padaju u krize. U svom tom očaju i opštem rasulu, na veliki praznik Đurđevdan, jedan od njih, Sarajlija, član sarajevske “Sloge”, iz ponosa i inata, prvi put je zapevao: “Proleće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!”
Jasenovac.info
Kada su ustaše čule prkos zarobljenika, zatvorile su šibere na vagonima. Zatvorenici su zbijeni jedni uz druge ostali i bez vazduha.
Možda vas zanima:
„Proleće na moje rame sleće“: Ovo je MISTERIJA nastanka čuvene pesme „Đurđevdan“
Malo je onih koji znaju da postoje dve verzije o tome kako je nastala ova legendarna numera
VAGON SMRTI ZA JASENOVAC Nezaobilazna pesma svakog veselja, način na koji je nastala zalediće vam krv u žilama!
Širila se od usta do usta u vagonu smrti, a sasvim spontano je nastala.
Možda vas zanima:
„Proleće na moje rame sleće“: Ovo je MISTERIJA nastanka čuvene pesme „Đurđevdan“
Malo je onih koji znaju da postoje dve verzije o tome kako je nastala ova legendarna numera
VAGON SMRTI ZA JASENOVAC Nezaobilazna pesma svakog veselja, način na koji je nastala zalediće vam krv u žilama!
Širila se od usta do usta u vagonu smrti, a sasvim spontano je nastala.
Možda vas zanima:
„Proleće na moje rame sleće“: Ovo je MISTERIJA nastanka čuvene pesme „Đurđevdan“
Malo je onih koji znaju da postoje dve verzije o tome kako je nastala ova legendarna numera
VAGON SMRTI ZA JASENOVAC Nezaobilazna pesma svakog veselja, način na koji je nastala zalediće vam krv u žilama!
Širila se od usta do usta u vagonu smrti, a sasvim spontano je nastala.
Od 3.000, koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo 2.000 živih, a samo 200 je preživelo logorska stradanja. Kasnije je pesmu doradio Goran Bregović, a svi je znaju kao pesmu „Bijelog Dugmeta“. Navijači Crvene zvezde je smatraju svojom himnom.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Evo kako su nestali srpski Pompeji na Balkanu! Grad koji je ispario u magli vekova, a Srbi i dalje žale za njim
Car Justinijan izgradio je velelepni grad u srcu Balkana, a danas od njega ostaju samo ruševine koje čuvaju duh prošlosti
TAJNA IZGUBLJENOG POKLONA: Zašto je Kraljica Marija prodavala nakit i gde je nestao njen prsten
Kraljica Marija Karađorđević (1900–1961) bila je najvoljenija srpska kraljica, poznata po skromnosti i humanosti. Otkrivamo zašto je u egzilu morala da se odrekne najvrednijeg porodičnog nakita i kako je njen dijamantski broš, poklon od Kralja Aleksandra, prodat da bi se pomoglo srpskim ratnim zarobljenicima.
BEOGRAD NA STUBOVIMA: Tajna Palate Albanija – kako je prvi soliter preživeo bombe uprkos lošem terenu i protestima
Palata Albanija, prva zgrada koja je Beogradu podarila vertikalu, dominira Terаzijama, ali malo ko zna da su Beograđani strahovali da će se urušiti. Otkrivamo zašto je cela čaršija pričala da je teren "proklet" i kako je inženjerski podvig armiranog betona spasio soliter od potpunog uništenja.
SVETI TOMA, SEDI DOMA: Praznik Nevernog Tome donosi kišu, štiti od vukova, a evo zašto danas svi zanatlije staju sa radom
Danas, 19. oktobra, obeležava se Tomindan, veliki hrišćanski praznik posvećen Svetom apostolu Tomi. Iako ga svi znaju kao "Nevernog Tomu", on se poštuje kao zaštitnik zanatlija i svetac koji donosi kišu. Otkrivamo zašto se na Tomindan nikuda ne ide i kakva je stara izreka ključna za današnji dan.
Komentari(0)