KAKO JE NASTALA PESMA ĐURĐEVDAN: Nikada je više nećete pevati isto, a poslednju rečenicu ćete pamtiti do kraja života
Mnogi ne znaju pravo poreklo čuvene pesme “Đurđevdan", a navijači Zvezde je smatraju svojom himnom
Početni stihovi ove pesme potiču jos iz davne 1942. godine. Po svedočenju profesora Žarka Vidovića, istoričara iz Sarajeva, čuvena pesma nastala je u “vozu smrti”, koji je putovao iz Sarajeva za Jasenovac.
Prema rečima ovog istoričara, na putu prema kazamatu gladni i žedni zarobljenici su u vagonima bez hrane i vode počeli da padaju u krize. U svom tom očaju i opštem rasulu, na veliki praznik Đurđevdan, jedan od njih, Sarajlija, član sarajevske “Sloge”, iz ponosa i inata, prvi put je zapevao: “Proleće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!”
Jasenovac.info
Kada su ustaše čule prkos zarobljenika, zatvorile su šibere na vagonima. Zatvorenici su zbijeni jedni uz druge ostali i bez vazduha.
Možda vas zanima:
„Proleće na moje rame sleće“: Ovo je MISTERIJA nastanka čuvene pesme „Đurđevdan“
Malo je onih koji znaju da postoje dve verzije o tome kako je nastala ova legendarna numera
VAGON SMRTI ZA JASENOVAC Nezaobilazna pesma svakog veselja, način na koji je nastala zalediće vam krv u žilama!
Širila se od usta do usta u vagonu smrti, a sasvim spontano je nastala.
Možda vas zanima:
„Proleće na moje rame sleće“: Ovo je MISTERIJA nastanka čuvene pesme „Đurđevdan“
Malo je onih koji znaju da postoje dve verzije o tome kako je nastala ova legendarna numera
VAGON SMRTI ZA JASENOVAC Nezaobilazna pesma svakog veselja, način na koji je nastala zalediće vam krv u žilama!
Širila se od usta do usta u vagonu smrti, a sasvim spontano je nastala.
Možda vas zanima:
„Proleće na moje rame sleće“: Ovo je MISTERIJA nastanka čuvene pesme „Đurđevdan“
Malo je onih koji znaju da postoje dve verzije o tome kako je nastala ova legendarna numera
VAGON SMRTI ZA JASENOVAC Nezaobilazna pesma svakog veselja, način na koji je nastala zalediće vam krv u žilama!
Širila se od usta do usta u vagonu smrti, a sasvim spontano je nastala.
Od 3.000, koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo 2.000 živih, a samo 200 je preživelo logorska stradanja. Kasnije je pesmu doradio Goran Bregović, a svi je znaju kao pesmu „Bijelog Dugmeta“. Navijači Crvene zvezde je smatraju svojom himnom.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
PAZITE NA OVE GREŠKE: "To nije u duhu našeg jezika"
Srbi su naveli najgore pravopisne greške.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
Komentari(0)