KAKO JE NASTALA PESMA ĐURĐEVDAN: Nikada je više nećete pevati isto, a poslednju rečenicu ćete pamtiti do kraja života
Mnogi ne znaju pravo poreklo čuvene pesme “Đurđevdan", a navijači Zvezde je smatraju svojom himnom
Početni stihovi ove pesme potiču jos iz davne 1942. godine. Po svedočenju profesora Žarka Vidovića, istoričara iz Sarajeva, čuvena pesma nastala je u “vozu smrti”, koji je putovao iz Sarajeva za Jasenovac.
Prema rečima ovog istoričara, na putu prema kazamatu gladni i žedni zarobljenici su u vagonima bez hrane i vode počeli da padaju u krize. U svom tom očaju i opštem rasulu, na veliki praznik Đurđevdan, jedan od njih, Sarajlija, član sarajevske “Sloge”, iz ponosa i inata, prvi put je zapevao: “Proleće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!”
Jasenovac.info
Kada su ustaše čule prkos zarobljenika, zatvorile su šibere na vagonima. Zatvorenici su zbijeni jedni uz druge ostali i bez vazduha.
Možda vas zanima:
„Proleće na moje rame sleće“: Ovo je MISTERIJA nastanka čuvene pesme „Đurđevdan“
Malo je onih koji znaju da postoje dve verzije o tome kako je nastala ova legendarna numera
VAGON SMRTI ZA JASENOVAC Nezaobilazna pesma svakog veselja, način na koji je nastala zalediće vam krv u žilama!
Širila se od usta do usta u vagonu smrti, a sasvim spontano je nastala.
Možda vas zanima:
„Proleće na moje rame sleće“: Ovo je MISTERIJA nastanka čuvene pesme „Đurđevdan“
Malo je onih koji znaju da postoje dve verzije o tome kako je nastala ova legendarna numera
VAGON SMRTI ZA JASENOVAC Nezaobilazna pesma svakog veselja, način na koji je nastala zalediće vam krv u žilama!
Širila se od usta do usta u vagonu smrti, a sasvim spontano je nastala.
Možda vas zanima:
„Proleće na moje rame sleće“: Ovo je MISTERIJA nastanka čuvene pesme „Đurđevdan“
Malo je onih koji znaju da postoje dve verzije o tome kako je nastala ova legendarna numera
VAGON SMRTI ZA JASENOVAC Nezaobilazna pesma svakog veselja, način na koji je nastala zalediće vam krv u žilama!
Širila se od usta do usta u vagonu smrti, a sasvim spontano je nastala.
Od 3.000, koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo 2.000 živih, a samo 200 je preživelo logorska stradanja. Kasnije je pesmu doradio Goran Bregović, a svi je znaju kao pesmu „Bijelog Dugmeta“. Navijači Crvene zvezde je smatraju svojom himnom.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
SVI SU VOLELI BATU ŽIVOJINOVIĆA, ALI O SCENI SA SNIMANJA "LEPA SELA LEPO GORE" NISMO IMALI POJMA: Evo šta se DESILO
U jednom od mnogobrojnih intervjua, Bata je prepričavao dogodovštinu sa snimanja kultnog filma "Lepa sela lepo gore"
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)