KAKO JE NASTALA PESMA ĐURĐEVDAN: Nikada je više nećete pevati isto, a poslednju rečenicu ćete pamtiti do kraja života
Mnogi ne znaju pravo poreklo čuvene pesme “Đurđevdan", a navijači Zvezde je smatraju svojom himnom
Početni stihovi ove pesme potiču jos iz davne 1942. godine. Po svedočenju profesora Žarka Vidovića, istoričara iz Sarajeva, čuvena pesma nastala je u “vozu smrti”, koji je putovao iz Sarajeva za Jasenovac.
Prema rečima ovog istoričara, na putu prema kazamatu gladni i žedni zarobljenici su u vagonima bez hrane i vode počeli da padaju u krize. U svom tom očaju i opštem rasulu, na veliki praznik Đurđevdan, jedan od njih, Sarajlija, član sarajevske “Sloge”, iz ponosa i inata, prvi put je zapevao: “Proleće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!”
Jasenovac.info
Kada su ustaše čule prkos zarobljenika, zatvorile su šibere na vagonima. Zatvorenici su zbijeni jedni uz druge ostali i bez vazduha.
Možda vas zanima:
„Proleće na moje rame sleće“: Ovo je MISTERIJA nastanka čuvene pesme „Đurđevdan“
Malo je onih koji znaju da postoje dve verzije o tome kako je nastala ova legendarna numera
VAGON SMRTI ZA JASENOVAC Nezaobilazna pesma svakog veselja, način na koji je nastala zalediće vam krv u žilama!
Širila se od usta do usta u vagonu smrti, a sasvim spontano je nastala.
Možda vas zanima:
„Proleće na moje rame sleće“: Ovo je MISTERIJA nastanka čuvene pesme „Đurđevdan“
Malo je onih koji znaju da postoje dve verzije o tome kako je nastala ova legendarna numera
VAGON SMRTI ZA JASENOVAC Nezaobilazna pesma svakog veselja, način na koji je nastala zalediće vam krv u žilama!
Širila se od usta do usta u vagonu smrti, a sasvim spontano je nastala.
Možda vas zanima:
„Proleće na moje rame sleće“: Ovo je MISTERIJA nastanka čuvene pesme „Đurđevdan“
Malo je onih koji znaju da postoje dve verzije o tome kako je nastala ova legendarna numera
VAGON SMRTI ZA JASENOVAC Nezaobilazna pesma svakog veselja, način na koji je nastala zalediće vam krv u žilama!
Širila se od usta do usta u vagonu smrti, a sasvim spontano je nastala.
Od 3.000, koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo 2.000 živih, a samo 200 je preživelo logorska stradanja. Kasnije je pesmu doradio Goran Bregović, a svi je znaju kao pesmu „Bijelog Dugmeta“. Navijači Crvene zvezde je smatraju svojom himnom.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)