Borko otkriva tajnu rakije viljamovke koja je među najboljim na svetu, ovaj domaćin ima 5.000 stabala krušaka od koje se pravi
Mora da odleži najmanje tri godine, samo onda je pravo dobra
Da se srpska žestoka pića visoko kotiraju na eminentnim svetskim rang listama odavno je poznato, stoga prestižna priznanja ni ove godine nisu izostala. Taste atlas je objavio listu najboljih žestina na svetu, a od četiri srpska pića, dva su završila u top 10. Viljamovka je zauzela lepo šesto mesto, a odmah iza nje na sedmom je dunjevača.
Visoko pozicinirana viljamovka prava je kraljica među žestokim pićima, koja rame uz rame stoji sa meksičkom tekilom i škotskim viskijem. Međutim, ne bi je bilo da nema istoimene kruške od koje se i pravi. Borko Karadžić iz dragačevskog sela Goračići ovo voće uzgaja na šest ipo hektara i ima oko 5.000 stabala.
rina
- Na viljamovci treba voditi računa i o rodu ali i o voćnjaku, da se održava u kondiciji kako bi svake godine dobro rađao, jer ako ako ne vodimo računa može doći od toga da rod ne bude prikadan, odnosno ne bude adekvatan sledeće sezone. Zasad kruške je kao član porodice, morate da vodite računa, da se neguje i pazi. Svakom stablu treba posebno prići i na svoj način obraditi, jer svakom treba posebna nega, kao detetu, kaže za RINU Borko.
Možda vas zanima:
Berba šljive u Šumadiji: Od voćnjaka do kazana za rakiju
Kako kraj avgusta i početak septembra pretvaraju sela Šumadije u mirisne radionice za najpoznatiji srpski napitak
Zdrav kao dren, opojan kao rakija: Tajna zaboravljene drenovače
U narodnoj medicini se uzimala na kašičicu, danas je retkost: rakija od drenjina krije moćan ukus i lekovitu simboliku.
Možda vas zanima:
Berba šljive u Šumadiji: Od voćnjaka do kazana za rakiju
Kako kraj avgusta i početak septembra pretvaraju sela Šumadije u mirisne radionice za najpoznatiji srpski napitak
Zdrav kao dren, opojan kao rakija: Tajna zaboravljene drenovače
U narodnoj medicini se uzimala na kašičicu, danas je retkost: rakija od drenjina krije moćan ukus i lekovitu simboliku.
Možda vas zanima:
Berba šljive u Šumadiji: Od voćnjaka do kazana za rakiju
Kako kraj avgusta i početak septembra pretvaraju sela Šumadije u mirisne radionice za najpoznatiji srpski napitak
Zdrav kao dren, opojan kao rakija: Tajna zaboravljene drenovače
U narodnoj medicini se uzimala na kašičicu, danas je retkost: rakija od drenjina krije moćan ukus i lekovitu simboliku.
Ovaj domaćin godinama se bavi i prozvodnom rakije koja je dostigla veliku slavu. Mada, i pre eminetnog časopisa Srbi su viljamovku odavno uvrstili među svoja omiljena i najbolja pića. Ipak, proces proizvodnje rakije od ove vrste kruške nije jednostavan, a ni kratak.
- Viljamovka odležava najmanje tri godine i čeka put do konzumenata na svetsko tržište. Iz mog podruma rakija nikada nije izašla mladja od tri godine i obišla je sve kontinente, nema države gde se ne pije i sama potvrda tome je velika potražnja na domaćem i stranom tržištu, dodaje Borko.
Ono što je svim proizvođačima drago, jeste činjenica da je rakija od kruške viljamovke osim brojnih priznanja dobijenih za nebrojeno mnogo kafanskih stolova, sada redovna dobija i ova svetska.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)