KAKO JE JEDNA PESMA POSVAĐALA BALKAN? Srbi je znaju pod jednim imenom, a šta je zapravo istina čuvenog hita (VIDEO)
Mi u Srbiji je poznajemo i volimo kao pesmu pod imenom „Ruse kose curo imaš“, međutim bugarska rediteljka ju je u istanbulskoj kafani čula, dok je za stolom sedela sa Grkom, Albancem i Turčinom.
Pre 20 godina, bugarska rediteljka, Adela Peeva je snimila dokumentarac „Čija je ovo pesma“, u kojem se pozabavila fenomenom pesme za koju svaka država Balkana (i nešto malo šire) smatra da je baš njihova
Mi u Srbiji je poznajemo i volimo kao pesmu pod imenom „Ruse kose curo imaš“, međutim bugarska rediteljka ju je u istanbulskoj kafani čula, dok je za stolom sedela sa Grkom, Albancem i Turčinom. I baš svako je rekao da je pesma njihova i samo njihova.
Možda vas zanima:
Legende, srpski sveci i plemići: Znate li poreklo imena vašeg grada?
Gradovi u Srbiji su imena često dobijali po nekom zemljoposedniku, svecu ili reči koja opisuje određenu karakteristiku tog mesta
Možda vas zanima:
Legende, srpski sveci i plemići: Znate li poreklo imena vašeg grada?
Gradovi u Srbiji su imena često dobijali po nekom zemljoposedniku, svecu ili reči koja opisuje određenu karakteristiku tog mesta
Možda vas zanima:
Legende, srpski sveci i plemići: Znate li poreklo imena vašeg grada?
Gradovi u Srbiji su imena često dobijali po nekom zemljoposedniku, svecu ili reči koja opisuje određenu karakteristiku tog mesta
Autorku je to i inspirisalo da napravi putovanje po svim zemljama i da pita narode šta znaju o tim pesmama.
U Istanbulu, je sve ukazivalo na to da se radi o staroj turskoj pesmi. Priča se da je četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, kad je u Turskoj počeo da se razvija turizam, pesma s naslovom Üsküdar postala simbol zemlje. Turska verzija peva o nekom pisaru kojeg su žene strašno volele, a po pesmi je šezdesetih godina snimljen i film.
Rediteljka se potom zaputila ka ostrvu Lezbos u Grčkoj. „Izgubio sam stotinu zlatnika“, tekst je grčke verzije, „I saznao da ih je pronašla predivna devojka“. Grci tvrde da je potekla baš iz njihove zemlje, i to iz Mitilinija.
U Albaniji je pesmu pronašla u skoro sasvim drugačijem obliku – kao ariju koja se u vreme Enver Hodže izvodila u Nacionalnoj operi.
Bosna opet ima svoju varijantu. „Pogledaj me Anadalko“ je poznata u celom regionu, a izvodi se i danas.
Naravno da i Makedonija ima svoju pesmu. „Oj Ti Paco Drenovčane“, naravno još jedna priča o devojačkoj lepoti, a muzikolozi kažu da ne zvuči kao da je iz Makedonije, jer odudara od ritma na koji smo navikli. Pesma je iz sela Drenovci, koje se nalazi u okolini grada Prilepa.
U Vranju je saznala da je pesma o pevačici, a ne o onoj kojoj se peva. Koštana, koja je Vranjancima pevala početkom XX veka, koju je Bora Stanković kasnije proslavio svojim delima. Po motivima Stankovićeve Koštana, Vojislav Nanović je 1953. godine snimio film Ciganka, u kojem se čula pesma „Ruse kose curo imaš“.
Ipak, kako je u svim zemljaama rediteljka rekla da postoje druge verzije, i da drugi narodi svojataju pesmu, u Srbiji je došlo skoro do incidenta, jer su se Srbi naravno našli uvređeni, i krenuli su u malo jaču svađu.
Na kraju je završila svoje putešestvije u Bugarskoj. Tamo se ova melodija svake godine izvodi na planini Strandži gde se na hiljade građana tu okuplja kako bi odali počast palim borcima u borbi za nacionalno oslobođenje. Dakle, ovde pesma nije o ljubavi i lepoti.
Dokumentarac je na osnovu jednog jednostavnog pitanja o pesmi uspeo da opiše život i odnose na Balkanu, gde je sve uvek puno života i ljubavi, dok balon ne pukne i sve brzo okrene na rat i krv.
Pesma nije ni bugarska, ni srpska, ni bosanska, ni makedonska, ni albanska, ni grčka… Ta pesma je balkanska.
Mnogi tvrde da jedan deo pesme Ruse kose curo imaš može da se čuje i u disko-hitu nemačke grupe Boni M – Rasputin, što ima smisla, s obzirom da pesma u naslovu govori o ruskom mistiku, a i pevač benda Bobi Farel oženio Makedonkom.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Kad su kneza Mihaila iskasapili na Košutnjaku, on je došao da se uveri da je mrtav: Lovci na njegovu glavu spremili su odmazdu, a ceh je platio Karađorđev sin
Gotovo sva ubistva srpskih državnika povezuje jedna činjenica, a to je da su pred atentat kao po pravilu svi oni ostajali bez podrške velikih sila. Pošto nije bilo nijedne od tih najmoćnijih država koja bi ih zaštitila, oni bi bili prepušteni određenim činiocima unutar zemlje, koji su ionako želeli njihovo uklanjanje.
Rusi su neko vreme u Beogradu, ali na ovih 10 stvari nikako ne mogu da se naviknu: To ne postoji čak ni u Rusiji
Bez obzira koliko dugo žive u našoj zemlji, Rusi su i dalje šokirani zbog ovih 10 stvari!
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
Komentari(0)