10 NAJBOLJIH SRPSKIH RAKIJA: Muti razum, leči i služi kao dezinfekciono sredstvo
Da li više volite običnu ili prepečenicu?
Nijedno srpsko slavlje se ne može zamisliti bez rakije. Uvek je prisutna na trpezi, u kafani, na svakom slavlju i proslavi. Rakiju nazivaju đavoljim pićem. Muti razum, budi uzavrelost krvi, stvara u čovekovoj svesti lažnu sliku savršenstva, snage. S druge strane, rakija je lek. Njena lekovitost poznata je iz daleke prošlosti. Služi i kao dezinfekciono sredstvo.
Postoje dve vrste rakije: Obična (meka) i prepečenica (ljuta). Posle prve destilacije dobija se tzv. “meka” rakija sa manjim procentom alkohola, a ponovnom destilacijom “meke” rakije dobija se “prepečenica”. Radi ubrzanja procesa vrenja nekad se dodaje šećer što povećava količinu dobijenog destilata, ali dovodi i do smanjenja njegovog kvaliteta.
Razlika je, naravno, u jačini. Ljuta je jača, ima više stepeni, odnosno gradi. Meka je dobra za kuvanje. Savršena za zimske dane.
Možda vas zanima:
Berba šljive u Šumadiji: Od voćnjaka do kazana za rakiju
Kako kraj avgusta i početak septembra pretvaraju sela Šumadije u mirisne radionice za najpoznatiji srpski napitak
Zdrav kao dren, opojan kao rakija: Tajna zaboravljene drenovače
U narodnoj medicini se uzimala na kašičicu, danas je retkost: rakija od drenjina krije moćan ukus i lekovitu simboliku.
Možda vas zanima:
Berba šljive u Šumadiji: Od voćnjaka do kazana za rakiju
Kako kraj avgusta i početak septembra pretvaraju sela Šumadije u mirisne radionice za najpoznatiji srpski napitak
Zdrav kao dren, opojan kao rakija: Tajna zaboravljene drenovače
U narodnoj medicini se uzimala na kašičicu, danas je retkost: rakija od drenjina krije moćan ukus i lekovitu simboliku.
Možda vas zanima:
Berba šljive u Šumadiji: Od voćnjaka do kazana za rakiju
Kako kraj avgusta i početak septembra pretvaraju sela Šumadije u mirisne radionice za najpoznatiji srpski napitak
Zdrav kao dren, opojan kao rakija: Tajna zaboravljene drenovače
U narodnoj medicini se uzimala na kašičicu, danas je retkost: rakija od drenjina krije moćan ukus i lekovitu simboliku.
Ovo je 10 vrsta najboljih srpskih rakija:
1. Šljivovica
Šljivovica, tip rakije, je jako i bezbojno ili žućkasto alkoholno piće koje se pravi od šljive. Kao i svaka rakija, pravi se tako što dolazi do vrenja komine (kljuka, cefre, džibre), a onda i njegove destilacije. Rakija se dobija putem destilacije u kazanu za pečenje rakije pri čemu se dva puta destiliše. Posle prve destilacije se dobija tzv. „meka“ rakija, a posle druge destilacije „prepečenica“. Meka rakija se koristi za kuvanje „Šumadijskog čaja“, a prepečenica kao piće.
Ovo piće je nastalo na prostorima Srbije, a ime je izvedeno iz srpske reči šljiva. Proizvodnja je koncentrisana u Srbiji i Republici Srpskoj. Šljivovica se takođe proizvodi u Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj i Rumuniji. U mnogo manjoj meri šljivovica se proizvodi i u Australiji, Nemačkoj, Italiji …
Šljivovica je nacionalno piće Srbije, gde oko 70% prinosa šljive (prosečno 424300 tona godišnje) odlazi u njenu proizvodnju. Sadržaj alkohola (etanola) kod meke rakije iznosi oko 5% dok kod prepečenice može da varira od 40 do 70%. Šljivovica, kao i neke druge rakije, se često drži u drvenim (hrastovim) buradima radi bolje arome i boje (zlatno braonkasta). Za razliku od vina ne traži poseban nadzor i što duže stoji tim je bolja. Svaka rakija, pa i ova, je predviđena da se pije iz specijalnih malih čaša (od 0,3 do 0,5 dl) ili specijalnih malih flašica koje se u Srbiji zovu čokanji (čokanjčići), a u Vojvodini fićok (fićuci).
Dodavanjem lekovitih trava i drugih plodova dobijaju se rakije pod imenom travarica, klekovača i sl.
2. Klekovača
Klekovača je vrsta rakije, prepečenice, koja se dobija kada se na 1 litar šljivovice doda 15-20 zrelih plodova biljke koja je poznata pod imenom kleka. Ne sme se staviti više, jer rakija dobija nagorčast ukus. Rakija u staklenoj prozirnoj flaši se stavi da odstoji na suncu 40 dana. Potom dobija žućkastu boju. Klekovača je ili bi trebala da bude „robna marka“ užičkog kraja. Najpoznatija je „BB Klekovača“ tj. klekovača iz Bajne Bašte.
3. Jabukovača
Jedno od najomiljenijih voća-jabuka svi vole i jedu tokom cele godine. Gaje se mnoge sorte, razliitog sastava, mirisa i ukusa. Kisela, opora ili slatka, ona je vrlo dobra, prijatna i zdrava hrana, puna vitamina A,B,i C, pektina, šećera, jabučne kiseline, galotanina, eterskog ulja i drugih sastojaka. I divlja jabuka, koja raste po šumama, kao nakiseo i opor plod, koristi se za spravljanje različitih preparata.
Jabuka ima široku upotrebu kao hrana, ali ima i lekovitih svojstava. Pektini i drugi sastojci su blago i neškodljivo sredstvo protiv hroničnog zatvora i proliva, naročito letnjih, krvavih dijareja dece.
Narodna imena: diva jabolka, divlja jabuka, divljaka itd.
4. Komovica
Ova rakija se dobija destilacijom prevrele grožđane komine plemenite vinove loze ili pikea. Mnogi se, međutim, ne pridržavaju osnovnih pravila i čine greške koje smanjuju količinu i kvalitet dobijene rakije. Osnovna pravila kojih se treba pridržavati odnose se prvenstveno na sprečavanje česte pojave zagorevanja rakije. Zbog suve komine, zagorevanje je vrlo često, što pogoršava kvalitet komovice. Da bi se to sprečilo, pre punjenja kazana kominom sipa se malo vode.
5. Kajsijevača
Za pravljenje rakije od kajsija koriste se, kao i kada se radi o pravljenju rakije od ostalog voća, uglavnom plodovi koji zbog svog lošeg izgleda, usled mehaničkih oštećenja, natruli ili prezreli, nemaju komercijalni značaj kao sveže ili prerađeno voće.
U našoj zemlji rakija se proizvodi od kajsija sorte kečkemetska ruža i madžarska najbolja i to, uglavnom, u Vojvodini. Sorta madžarska najbolja sazreva početkom jula meseca i u punoj zrelosti osnovna boja se menja u intenzivno žutu sa dopunsko tamnocrvenom bojom.
6. Viljamovka
Rakija od kruške u narodu je poznata pod nazivom Kruškovača. Danas se u svetu, a i kod nas sve više traže rakije proizvedene od čistih sorti, pa je tako i Kruškovača dobila svoje zavidno mesto na tržištu. Najpoznatije sorte za proizvodnju rakije su: Viljamovka i Boškova bočica.
7. Dunjevača
Za proizvodnju rakije dunjevače koriste se zreli, zdravi, relativno slatki i aromatični plodovi čuvene Leskovačke, ili drugih autohtonih sorti, među kojima je nešto manje kvalitetna Vranjska dunja, sa velikim sadržajem kamenih ćelija i pektinskih materija. Plodove treba brati u punoj zrelosti. Ako je potrebno, izvesno vreme ih treba ostaviti na kraće dozrevanje kako bi se povećao šećer i povećala aroma.
8. Višnjevača
Domaća liker rakija dobijena dodavanjem lozove rakije u sirup koji se pravi od ploda višnje sa šećerom. Višnjevača se odlikuje tamno crvenom bojom što odlikuje i boju njenog ploda.
9. Orahovača
Orahovača je veoma zdrav liker, bogat jodom, koji i lekari preporučuju kao suplement u lečenju problema sa štitnom žlezdom. Mi vam preporučujemo orahovaču kao veoma ukusno piće i aperitiv.
10. Medovača
Medovača je tradicionalni prirodni napitak. Spada u kategoriju likera i ima lekovito dejstvo. Povoljno deluje na cirkulaciju, protiv bakterija i virusa, poboljšava apetit i varenje. Idealna je za aperitiv i konzumira se rashlađena.
"KRVAVA LITIJA": Ko je bio patrijarh srpski Varnava Rosić?
U jednom od najtežih perioda srpske istorije na čelo Srpske pravoslavne crkve dolazi patrijarh Varnava koji je ostao upamćen kao veliki mučenik.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Komentari(0)