Obična smokva (Ficus carica) je listopadni grm ili manje drvo koje potiče iz zapadne Azije i sa područja Mediterana. Već vekovima se uzgaja i smatra se jednom od najstarijih voćnih kultura. Postoji i stablo Svete smokve (Ficus religiosa) na Šri Lanki, za koje se veruje da je staro preko 2.300 godina i da su ga zasadili ljudi.

Jedna od neobičnih tvrdnji koja se često povezuje sa smokvama jeste da se unutar svake zrele smokve nalazi mrtva osa. Prema nekim izvorima, ove mrtve ose daju smokvi karakterističnu hrskavost, dok drugi tvrde da su ose u smokvama već u potpunosti razgrađene.

Tim povodom agronomi su pružili objašnjenje:

Proces oprašivanja smokve, u kojem učestvuju male ose iz roda Blastophaga grossorum, naziva se kaprifikacija. Te ose ulaze u plod smokve u potrazi za mestom za polaganje jaja. Osa polaže jaja unutar plodova divlje smokve, gde larve prezimljuju, a u proleće odrasle ženske ose izlaze i oprašuju druge cvetove. U međuvremenu, muške ose ostaju u plodu i potpuno se razgrađuju do trenutka kada plod sazri. Ovaj proces je presudan za reprodukciju divljih smokava, dok pitome sorte koje konzumiramo ne zahtevaju ovakvu vrstu oprašivanja.

Dakle, smokve koje se uglavnom konzumiraju nisu oprašene osama. Osim toga, smokve su među voćem koje se retko tretira pesticidima, što ih čini zdravim izborom, a po nutritivnim vrednostima nalaze se u samom vrhu voćnih kultura.